oči, podmladiti umorno telo i podstaći
samog, koliko zato što je mogu učiti
drugi pogled, percepciju koja ga je
govoru mog doba«.
unapred upozoravala na rđave situacije.
Nasmeja se čudnim, nervoznim sme‐
Istina, nije se činilo da ima srebra na
hom, po kom je Barton znao da se šalio.
122
Prođoše ravnicom prema podnožju bre‐
mnogo boljeg čoveka. Tačnije, on je sada
gova, gde su, na malim kamenim posto‐
starešina Crkve druge šanse u ovoj
ljima, gorele vatre ispred svake kolibe.
oblasti.«
Većina muškaraca i žena behu vezali oko
»Dok si ti, moj prijatelju tragao za
sebe peškire namesto bluza, da ih štite od
nekom irelevantnom zdelom izvan sebe,
hladnoće u seni.
on je pronašao Svetu zdelu u sebi.
»Mračno i hladno mesto«, reče Barton.
Gotovo je bio skončao od ludila, bezmalo
»Kako se nekom živi ovde«?
posrnuo natrag na đavolje staze svog
»Većina ovih ljudi su Finci i Šveđani s
zemaljskog života. Ali, milošću Božjom i
kraja dvadesetog veka. Navikli su na
zahvaljujući njegovoj istinskoj želji da se
zubato sunce. Medutim, ti treba da si
pokaže vrednim još jedne prilike za život
srećan što si ovde. Pamtim tvoju žarku
koja mu je data, on... no, videćeš i sam
znatiželju u odnosu na polarne regione,
sutra. A ja usrdno molim da se poućiš
odnosno, tvoja nagađanja... Bilo je i
njego vim primerom«.
drugih poput tebe, koji su produžili niz
Kolop je sve detaljno izložio. Gering je
Reku, da potraže svoje mitske krajeve, ili,
umirao gotovo jednako često kao i
ako ćeš mi oprostiti na izrazu, blesanovo
Barton,
obično
se
sam
ubijajući.
zlato na kraju duge. Ali, svi su se, ili
Nesposoban da podnese košmare i
razočarali i vratili, ili su morali da se vrate
samoprezir, imao je vremena i ponovo
posustavši pred pretećim preprekama«.
preduzimao korak i beskoristan prekid.
»Kojim to«? reče Barton, zgrabivši Ko‐
Samo da bi se suočio sa sobom sledećeg
lopovu ruku.
dana. Ali, nakon što je prispeo u ovaj kraj
»Prijatelju, boli. Kao prvo, odsustvo ka‐
i zatražio pomoć od Kolopa, čoveka kojeg
menih zdela, tako da nisu imali gde da
je jednom ubio, pobedio je.
napune svoje zdele hranom. Dalje, polja‐
»Zadivljen sam«, reče Barton. »I srećan
ne se najednom završavaju, i Reka
zbog Geringa. Ali, ja imam druge ciljeve.
nastavlja svoj tok izmedu samih planina,
Želeo bih da mi obećaš da nikom nećeš
kroz ponore ledenih senki. Najzad, šta je
otkriti moj pravi identitet. Dozvoli mi da
iza, ne znam, jer se niko nije vratio natrag
budem Abdul ibn Harun.«
da mi kaže. Ali, plašim se da su skončali
Kolop reče da će čuvati tajnu, iako je
svi koji su počinili greh oholosti.«
bio razočaran što Barton neće moći
»Koliko je dug taj put bez povratka«?
ponovo da vidi Geringa i sam prosudi šta
»Koliko i rečni vetrovi, oko 25.000 milja.
vera i ljubav mogu da učine od, na izgled,
Marljivom plovidbom, tamo možeš stići
beznadežnih i izopačenih. Odveo je Bar‐
za godinu ili više. Svemogući Bog jedino
tona u svoju kolibu i upoznao ga sa
zna koliko treba da ideš do samog kraja
svojom ženom, oniskom, krhkom crnkom.
Reke. Ali, moriće te glad pre toga, jer bi
Bila je vrlo blagonaklona i srdačna, i insi‐
morao da snabdeš čamac namirnicama za
stirala je da ide sa dvojicom muškaraca u
put nakon napuštanja poslednje kamene
posetu lokalnom gazdi, valkotukkainenu.
zdele.«
(Ova reč je bila regionalni šatrovački izraz
»Nemam drugog načina da saznam«,
za belokosog momka.)
reče Barton.
Vile Ahonen bio je krupan momak, ti‐
»Onda, ništa te ne može sprečiti,
hog glasa, koji je pažljivo slušao Bartona.
Ričarde Bartone?« reče Kolop. »Nećeš
Barton je izložio samo pola svog plana,
prekinuti tu besplodnu jurnjavu za
rekavši da želi da izgradi čamac, kako bi
fizičkim, kad treba da si taman na tragu
mogao da putuje do kraja Reke. Nije
metafizičkog«?
spominjao želju da ide dalje. Ali, Ahonen
Barton opet ščepa Kolopa za ruku.
je, očito, sretao takve.
»Rekao si Bartone?"
Nasmešio se znalački, i odgovorio da
»Da, jesam. Tvoj prijatelj Gering kazao
Barton može izgraditi brod. Međutim,
mi je pre izvesnog vremena da je to tvoje
ljudi uokolo bili su konzervatori. Čuvali su
pravo ime. Rekao mi je i ostalo o tebi«.
drveće. Hrast i bor ne smeju se dirati, ali
»Gering je ovde?«.
bambus može. Čak se i taj materijal
Kolop klimnu glavom i reče: »Ima oko
kupuje, za cigarete i piće, što bi mu
dve godine otkako je ovde. Živi milju
oduzelo vremena da ih prikupi iz svoje
odavde. Sutra ga možemo videti. Bićeš
zdele.
zadovoljan koliko se promenio, znam.
Barton mu je zahvalio i otišao. Kasnije,
Pobedio je razaranje započeto gumom
kada je legao u krevet u kolibi blizu
snova i oblikovao delove sebe u novog
Kolopove, nije mogao da zaspi.
123
Malo pre neizbežne kiše, odluči da
Svi su na sebi imali srebrne ili purpurne
napusti kolibu. Poći će u planine i skloniti
bluze sa kratkim, bleštavim rukavima, i
se ispod nekog grebena dok kiša ne
nabranim okovratnicima, uzane, svetleće
stane, oblaci se ne raziđu i ponovo se ne
pojaseve, kiltove i sandale. I muškarci i
pojavi večno (ali slabo) sunce.. Sada, kada
žene imali su nalakirane nokte na rukama
je bio nadomak svog cilja, nije želeo da ga
i nogama, ruž, naušnice i šminku oko
iznenade. A izgledalo je kao da će Moralni
očiju.
usredsrediti agente ovde. Koli‐ko je znao,
Iznad njihovih glava, bezmalo im
Kolopova žena mogla je biti jedan od
dodirujući kosu, obrtali su se raznobojni
Njih.
globusi, prečnika oko jednu stopu. Vrteli
Nije prešao ni pola milje, a skvasi ga
su se, svetleli i menjali boje, prošavši kroz
kiša i munja udari u tle u blizini. Uz
svaku nijansu u spektru. S vremena na
zaslepljujući sjaj, spazi nešto treperavo
vreme, iz globusa bi izbile duge šestougle
pravo pred sobom, dvadeset stopa iznad.
oštrice zelene, plave, crne, ili bleštavo
Strelovito se okrenu i otrća k
a šumici,
bele boje. Potom bi oštrice posustale,
nadajući se da ga nisu primetili i da će se
samo
da
bi
ih
nasledili
drugi
tamo moći sakriti. Ako nije posmatran,
šestougaonici.
uspeće da se domogne planina. Kada oni
Barton spusti pogled. Od odeće je na
ovde sve uspavaju, videće da je opet
sebi imao samo crni peškir, pričvršćen
umakao...
oko struka.
»Preduhitriću tvoje prvo pitanje, time
29
što ću ti reći da ti nećemo dati nikakve
informacije o tome gde si.«
»Bio je to dug, težak lov, Bartone«, reče
Govorio je riđokosi. Nasmešio se
čovek na engleskom.
Bartonu, otkrivši neljudski bele zube.
Barton otvori oči. Dolazak ovamo bio je
»Vrlo dobro«, reče Barton. »A na koje
tako neočekivan, da ga je zgranuo. Ali,
ćete pitanje da odgovorite, ko god da
samo za trenutak. Sedeo je u stolici od
ste? Kako ste me pronašli, recimo?«
nekakvog vrlo mekanog, plutajućeg
»Ja sam Loga«, odgovori riđokosi. »Naš‐
materijala. Soba je bila savršena lopta;
li smo te spregom detektivskog posla i
zidovi behu bledozeleni i poluprozirni.
sreće. Bila je to komplikovana procedura,
Mogao je da vidi i druge sferične odaje na
ali ću ti je pojednostaviti. Imali smo
sve strane, napred, natrag, iznad, i, kada
agente koji su te tražili, nesrećno mali
se nagnuo, dole. Ponovo beše zbunjen,
broj, s obzirom trideset šest milijardi šest
jer se ostale sobe nisu samo graničile sa
miliona devet hiljada šesto trideset
tom sferom. One su se sekle. De‐lovi
sedam kandidata duž Reke.«
drugih soba ulazili su u ovu, ali tada
Kandidata? mišljaše Barton. Kandidata
postajali tako bezbojni i prozračni, da ih
za šta? Za večni život? Je li Sprus rekao
je jedva mogao opaziti.
istinu o svrsi uskrsnuća?
Na zidu na suprotnom kraju njegove
Loga reče, »Nismo znali da nam izmičeš
sobe, nalazio se jedan tamnije zelen oval.
uz pomoć samoubistava. Čak i kada si
Beše kriv u skladu sa zidom. Sablasna
otkriven u oblastima toliko udaljenim, da
šuma bila je prikazana na ovalu. Sablasno
tamo nisi mogao nikako dospeti, osim
lane kasalo je preko slike. Otud se širio
kroz uskrsnuće, nismo sumnjali. Mislili
miris bora i svibe.
smo da si ubijen, i potom premešten.
U mehuru je, nasuprot njemu, sedelo
Godine su prolazile. Nismo imali pojma
dvanaestoro ljudi u stolicama poput
gde si. I drugo se štošta moralo obaviti,
njegove. Šest su bili muškarci, šest žene.
pa smo povukli sve agente sa slučaja
Svi su veoma lepo izgledali. Izuzev dvoje,
Barton, kako smo ga zvali, izuzev poje‐
svi su imali crnu ili tamnosmeđu kosu, i
dinih, smeštenih na oba kraja Reke. Ti si
vrlo preplanulu kožu. Troje su imali
nekako doznao o polarnom tornju. Kas‐
neupadljive bore; kosa jednog čoveka bila
nije smo otkrili kako. Tvoji prijatelji,
je uvijena, gotovo kovrdžava.
Gering i Kolop, bili su vrlo korisni, prem‐
Jedna žena je imala dugu, talasastu,
da, naravno. nisu znali da razgovaraju s
žutu kosu, skupljenu na zatiljku. Neki
Moralnima«.
muškarac, pak, imao je riđu kosu, riđu
»Ko vas je obavestio da sam u blizini
kao krzno lisice. Bio je naočit, s
rečnog ušća?« upita Barton.
nepravilnim crtama lica, velikim i krivim
Loga senasmeši i reče: »Nije ti neop‐
nosem i tamnozelenim očima.
hodno da znaš. Kako god, uhvatili bismo
124
te i sami. Shvataš, svako mesto u res‐
smo ti ispitali telo. Pojma nemaš koliko
tauracijskom mehuru — gde si se ti
temeljno. Takode smo ekranizovali sve
neobjašnjivo probudio u fazi pre uskrs‐
komponente tvog... psihomorfa, mislim
nuća — ima automatski brojač. Instalirani
da ga vi tako možete zvati. Ili aure, ako ti
su u statističke, i naučnoistraživačke
se više dopada.« On pokaza na sferu
svrhe. Mi volimo da čuvamo registre svih
iznad svoje glave. »Nismo našli nikakvih
događaja. Eto, na primer, svaki kandidat
indicija.«
koji ima više od prosečnog broja smrti,
Barton zabaci glavu i smejaše se dugo
pre ili kasnije biće predmet izučavanja.
grohotom.
Obično kasnije, jer ne stižemo sve da
»Znači, vi ne znate sve, kučkini sinovi!«
obavimo.
Loga se ukočeno smešio. »Ne. Nećemo
»Tek nakon tvoje 777 smrti, izišli smo
nikad ni znati. Samo Jedan je svemoguć.«
da potražimo neke od onih sa većom
On dotače svoje čelo, usne, srce i geni‐
frekvencijom uskrsnuća. Tvoja je bila
talije s tri najduža prsta desne ruke. I
najveća. Mislim da ti se može na tome
ostali tako uradiše.
čestitati.«
»Medutim, mogu ti reći da si nas
»Tu su i drugi?«
uplašio — ako ti je šta bolje od toga. Još
»Njih nismo gonili, ako si to mislio. A,
uslovno govoreći, nema ih mnogo. Nismo
sigurni da si ti jedan od ljudi na kog smo
znali da si ti taj koji je postigao ovaj
upozoreni.«
zapanjujući broj. Tvoje mesto u PU
»Upozoreni? Ko vas je upozorio?«
mehuru bilo je prazno, kad smo ga
»Neka... vrsta gigantskog kompjutera,
pogledali u toku naše statističke istrage.
živog. Pa njegov operater.« Ponovo načini
Dvojica tehničara, koji su te videli kada si
neobični znak prstima. »To je sve što sam
se probudio u PU komori, identifikovali su
hteo da ti kažem — iako se nećeš sećati
te uz pomoć tvoje.. ..fotografije«.
ničeg što se ovde dole događa, kada te
»Podesili smo resurektor tako da nam,
pošaljemo u dolinu Reke.«
kad se tvoje telo sledeći put bude ob‐
Bartonova svest bila je pomućena ljut‐
navljalo, alarm skrene pažnju na to, i
njom, ali ne toliko da bi mu promaklo
onda bismo te doveli ovamo«.
»ovde dole«. Znači li to da je mašinerija
»Pretpostavimo da nisam ponovo
za uskrsnuće i skrovište Moralnih, ispod
umro?«
površine planete Reke?
»Bilo ti je suđeno da umreš! Planirao si
Loga nastavi; »Podaci govore da nam ti,
da pokušaš da udeš u polarno more
potencijalni, možeš upropastiti projekat.
preko ušća Reke, zar ne? To je nemoguće.
Zašto treba to da učiniš, ili oda
kle ti moć,
Poslednjih sto milja, Reka teče podzem‐
ne znamo. Ali, uvažavamo svoj izvor
nim tunelom. Svaki bi čamac bio raznet u
informacija, toliko koliko ti ne možeš ni
paramparčad. Poput ostalih, koji su se
da zamisliš.«
usudili da odu na takav put, umro bi«.
»Ako verujete u to«, reče Barton,
Barton reče: »Moja fotografija — ona
»zašto me, jednostavno, ne stavite u
što sam je uzeo od Agnoa. Očito je
hladno skladište? Onemogućite me
snimljena na Zemlji, kada sam bio oficir
između one dve šipke. Ostavite me da
za Džon kompaniju u Indiji Odakle vam
plovim u prostoru, okrećući se većno, kao
to?«
pečenje na ražnju, dok ne ostvarite svoje
»Naučno istraživanje, gospodine Bar‐
planove?«
ton«, reče Loga i dalje se smešeći.
Loga reče: »Ne možemo to da uradimo!
Bartonu je došlo da smrvi taj superiorni
Sam taj čin bi sve upropastio. Kako bi ti
izraz njegovog lica. Nije se činilo da bi ga
postigao svoje spasenje? Uostalom, to bi
išta sprečilo; izgledalo je da može da ode
bacilo neoprostivu senku nasilja na našu
do Loge i udari ga. Ali, znao je da Moralni
stranu! Nezamislivo!«
verovatno ne bi sedeli s njim u istoj sobi
»Bili ste nasilnici kad ste me prisiljavali
bez obezbeđenja. Bilo bi to kao da
da bežim i krijem se od vas«, reče Barton.
oslobadaju pobesnelu hijenu.
»Sada ste nasilnici, jer me držite ovde
»Jeste li ikad otkrili zašto sam se
protiv moje volje. I bićete nasilnici kad
probudio pre vremena?« upitao je. »Ili,
budete uništavali moju memoriju posle
šta je podstaklo i ostale da dođu sebi?«
ovog kratkog ćeretanja s vama.«
Loga dade znak. Nekoliko muškaraca i
Loga gotovo skrši ruke. Ako je on
žena su teško disali.
Misteriozni Stranac, Moralni otpadnik,
Loga se prvi pribrao. Reče: »Temeljno
veliki je glumac. Loga tužnim glasom reče:
125
»To je samo delimična istina. Morali smo
neki od nas 'produžuju'. Ali, od nas se,
da preduzmemo izvesne mere da
etički govoreći, više zahteva nego od vas
zaštitimo sebe. Da si ti jedini čovek,
uskrsnutih.«
ostavili bismo te sasvim na miru. Tačno je
»Još mislim da lažete«, reče Barton.
da smo prekršili svoje moralne norme
»No, ja tu ništa ne mogu učiniti.« Isceri se