se brzo osvrne uokolo, spazi svoju zdelu,
prepuštajući Nemcu da odabere koje je
gomilu uredno presavijenih peškira i —
on. Potom su bili zauzeti predstavljanjem,
Hermana Geringa.
ili pokušajem da to učine, ljudima među
Onda su Bartona i Geringa ščepali niski
koje su dospeli. Ovo su, kako je kasnije
tamnoputi ljudi, krupnih glava i krivih
doznao, bili Sumeri iz starog, ili klasičnog
nogu. Nosili su koplja i sekire sa kre‐
perioda: to jest, živeli su u Mesopotamiji,
menim sečivima. Nosili su peškire, ali kao
izmedu 2.500. i 2.300. godine pre Hrista.
plaštove, svezane oko debelih kratkih
Muškarci su brijali glave kremenim brija‐
vratova. Trake od štavljene kože, nesum‐
čem (težak običaj), a žene su bile gole do
njivo ljudske, padale su im preko nesraz‐
pojasa. Mahom su imali kratka, zdepasta
merno visokih ćela i oko glava, kao povezi
tela, izbuljene oči i (po Bartonu) ružna
za njihove duge, zapuštene, crne kose.
lica.
Izgledali su polumongolski, i govorili nje‐
Ali, ako je njima lepota bila slabija
119
strana, pretkolumbovski Samoanci, koji
Geringova naduta bešika bila je pukla i
su činili trideset procenata populacije, bili
mokraća mu se izlila u telo.
su više nego atraktivni. I, naravno, bilo je
Barton nastavi da vadi Geringu zube,
tu i deset odsto nezaobilazne mešavine
pre nego što ga sahrani. Zubi su se dobro
naroda, a oni iz dvadesetog veka behu
prodavali, jer su se mogli nanizati na
najbrojniji. To je bilo razumljivo, jer je
riblje crevo ili tetivu, u mnogoželjene
ukupan
broj
ovih
činio
četvrtinu
ogrlice. I Geringov skalp je skinut. Sumeri
čovečanstva. Barton nije raspolagao
su običaj skidanja skalpa primili od svojih
naučno‐statističkim podacima, naravno,
protivnika preko Reke, Šouni iz sedamn‐
ali se putovanjima uverio da su ljudi iz
aestog veka. Dodali su tome civilizovano
dvadesetog veka smišljeno rasuti duž
doterivanje, šijući od skalpova ogrtače,
Reke, u većoj srazmeri prema drugim
suknje, zavese čak. Skalp nije bio na ceni
narodima, nego što se moglo očekivati.
koliko zubi, ali je imao izvesnu vrednost.
Ovo je bio još jedan aspekt uređenja
Dok je kopao grob kraj jednog velikog
sveta Reke, koji mu nije bio jasan. Šta su
kamena u podnožju planine, Bartonu
Moralni hteli da postignu ovakvim ras‐
nešto sinu u sećanju. Prestao je da radi,
poredom?
kako bi popio gutljaj vode, kada slučajno
Bilo je previše pitanja. Trebalo mu je
pogleda Geringa. Sasvim ogoljena glava i
vremena za razmišljanje, i nije to mogao
lice, mirno kao u snu, podstakoše mu
odgonetnuti trošeći se u neprestanim
jednu misao.
putovanjima
samoubistvo‐ekspresom.
Kad se bio probudio u onoj ogromnoj
Ova oblast, za razliku od većine drugih u
dvorani, i otkrio kako plovi u nizu tela,
kojima bi se našao, pružala je malo mira i
video je ovo lice. Pripadalo je telu u redu
tišine za analize. Tako će ostati ovde neko
do njegovog. Gering je, poput svih ostalih
vreme.
spavača, imao obrijanu glavu. Barton ga
Najzad, Herman Gering je bio tu. Barton
je zapazio u prolazu, i to kratko vreme
je želeo da posmatra neobični oblik
pre nego što će ga otkriti čuvari. Kad je
njegovog puritanskog razvoja. Jedna od
kasnije, nakon masovnog uskrsnuća, sreo
mnogih stvari, o kojoj nije bio u
Geringa, nije primetio sličnost izmedu
mogućnosti da pita Misterioznog Stranca,
spavača i tog čoveka, čija je glava bila
(Barton je bio sklon da misli sa velikim
prekrivena plavkastom kosom.
početnim slovima), bila je guma snova.
Aii, sada je znao da je taj čovek
Gde je dolazila ta kockica mozaika? Još
zauzimao mesto u blizini njegovog.
jedan deo velikog eksperimenta?
Je li moguće da su se njihova dva resu‐
Na žalost, Gering nije dugo izdržao.
rektora, tako fizički blizu jedan drugom,
Prve noći počeo je da vrišti. Izleteo je iz
poklopila u fazi? Ako jesu, kad god on i
kolibe i odjurio ka Reci, zastajkujući ovde‐
Gering umru u približno isto vreme, biće
onde, da udari po vazduhu, ili da se porve
ponovo uskrsriuti kraj iste kamene zdele.
sa nevidljivim bićem i da se valja po travi.
Geringova šala da su duše‐blizanci, ne
Barton ga je sledio do Reke. Tu se Gering
mora da je toliko neosnovana.
pripremao da se otisne u vodu, verovatno
Barton nastavi da kopa, i istovremeno
da se utopi. Ali, ukočio se za momenat,
opsova, jer je imao tako mnogo pitanja a
uzdrhtao, i potom se srušio, ukrućen kao
tako malo odgovora. Ako mu se ponovo
statua. Oči mu behu otvorene, ali nisu
pruži prilika da se dočepa nekog
videle ništa izvan sebe. Gledao je unutra.
Moralnog, izvući će iz njega odgovore, ne
Kakav je užas preživljavao, nije se moglo
birajući sredstva.
znati, jer nije bio u stanju da govori.
Naredna tri meseca. Barton je bio
Usne su mu se grčile, ne puštajući glasa,
zauzet prilagodavanjem neobičnom dru‐
i tako je bilo svih deset dana, koliko je
štvu u ovoj oblasti. Bio je fasciniran
živeo. Bartonovi napori da ga nahrani, bili
novim jezikom, nastalim u sudaru
su uzaludni. Vilice kao da su mu srasle.
sumerskog i samoanskog. Kako je prvi
Kopneo je na Bartonove oči, meso mu se
narod bio brojniji, njihov je jezik preo‐
sušilo, koža obesila, a kosti pod njom
vladavao. Ali, ovde, kao i drugde, glavni
davale sliku živog skeleta. Jednog jutra ga
jezik je odneo Pirovu pobedu. Rezultat
je ukočio grč. uspravio se i vrisnuo.
spajanja, bila je jedna mešavina jezika,
Trenutak kasnije bio je mrtav.
govor uveliko pojednostavljen i sa upro‐
Znatiželjan, Barton je nad njim izvršio
šćenom sintaksom. Gramatički rodovi pali
obdukciju kremenim noževima, i obsidi‐
su u vodu; reči su bile skraćene; glagolska
janskom testerom kojima je raspolagao.
vremena i vidovi svedeni su na sadašnje
120
vreme, koje se, koristilo za buduću ra‐
do sredine. Zaronio je toliko duboko,
dnju. Prilozi za vreme označavali su
koliko se mogao suprotstaviti bezuslov‐
prošlost. Finese su zamenjene izrazima
nom htenju svog tela da opstane, tako
koje su i Sumeri
i Samoanci razumeli, čak
što će ga najzad naterati da ispliva i
iako su u početku izgledali trapavi i
udahne mili vazduh. Nije to učinio. Ribe‐
naivni. A mnoge samoanske reči, u nešto
strvožderi će mu oglodati telo, i kosti će
drugačijoj fonologiji, potisnule su sumer‐
pasti u mulj na dnu hiljadu stopa duboke
ske izraze.
Reke. Što dublje, to bolje. Nije želeo da
Ovaj uspon hibridnih jezika dogadao se
mu telo padne u ruke Moralnim. Ako je
svugde duž doline Reke. Barton je mislio
ono što je rekao stranac istina, možda bi
kako Moralni, ukoiiko nameravaju da
mogli da izvuku iz njegove svesti sve što
snime sve ljudske govore, treba da po‐
je video i čuo, ukoiiko ga se domognu dok
žure. Stari su izumirali, odnosno trans‐
su moždane ćelije još neoštećene.
mutirali. Ali, koliko zna, Oni su već obavili
Nije verovao da će uspeti. U toku
posao. Njihovi registrujući uređaji, tako
poslednjih sedam godina im je, koliko
neophodni za postizanje prirodne trans‐
zna, uvek izmicao. Ako otpadnik zna gde
lacije, možda su takode snimali ceo go‐
je, nije Bartonu to stavio do znanja.
vor.
Barton je sumnjao da to iko zna; ni on
U međuvremenu, on je noćima, kad je
sam nije mogao dokučiti u kom je delu
imao priliku da bude sam, pušio cigare
planete Reke, koliko daleko, ili blizu štaba
koje su im zdele tako darežljivo davale, i
u Kuli. Ali, išao je, išao, išao, uvek u
pokušavao da analizira situaciju. Kome je
pokretu. A onda, jednog dana, verovao je
mogao da veruje, Moralnima ili otpad‐
da je oborio svojevrsni rekord. Smrt je
niku, Misterioznom Strancu? Ili su svi
postala njegova druga priroda.
lagali?
Ako mu je računica bila tačna, 777 puta
Zašto je Misteriozni Stranac tražio njega
je putovao samoubistvo‐ekspresom.
da bi ubacio ključ u bravu kosmičke
mašinerije? Šta može Barton, tek ljudsko
28
biće, zarobljeno u ovoj dolini, tek ogra‐
ničeno sopstvenim neznanjem, učiniti da
Katkad je Barton sebi ličio na planetar‐
pomogne Judi?
nog skakavca, koji odskače u tminu smrti,
Jedna je stvar bila izvesna. Da Strancu
prizemljuje se, gricka malo u travi,
nije potreban, ne bi se za njega zanimao.
motreći jednim okom na senku koja bi
Želeo je da Barton uđe u tu Kulu na
odala kidisanje svračka — Moralnog. Na
severnom polu.
ovoj ogromnoj livadi čovečanstva, probao
Zašto?
je mnoge travke, kušao ih kratko, i potom
Barton je razmišljao dve nedelje, pre
nastavljao put.
nego što mu je pao na um jedini mogući
Neki put bi se sebi činio poput mreže
razlog.
koja lovi primerke ovde‐onde, u ogrom‐
Stranac je rekao da ni on, niti ijedan
nom moru čovečanstva. Ulovio je neko‐
Moralni, neće direktno oduzeti ljudski
liko velikih riba i mnoge sardine, iako se
život. Ali, nije se kolebao da to učini
od malih riba moglo naučiti bar koliko i
posredno, o čemu svedoči njegovo
od velikih, ako ne i više.
davanje otrova Bartonu. Tako, ako želi
Nije, međutim, voleo metaforu mreže,
Bartona u Tornju, onda mu je potreban
jer ga je podsećala na to da je mnogo
da za njega ubija. Okrenuće slobodnog
veća mreža razapeta za njega.
tigra na svoj sopstveni narod, otvoriti
Kakve god metafore ili poređenja upo‐
prozor iznajmljenom ubici.
trebio, on je bio čovek koji se mnogo
Ubica ima cenu. Kakvu je nagradu
kretao, rečeno dvadesetovekovnim ame‐
Stranac obećao?
rikanizmom. Toliko, da je nekoliko puta
Barton uvuče dim cigare u pluća,
naišao na legendu o Bartonu Ciganinu, ili,
izdahnu ga, i potom popi gutljaj viskija.
na jednom engleskom govornom područ‐
Vrlo dobro. Stranac će pokušati da ga
ju, Ričardu Lutalici, i, na drugom; Večno
iskoristi.Ali, neka se pripazi. I Barton će
uskrsavajućem. Ovo ga je pomalo brinulo,
iskoristiti Stranca.
jer su Moralni mogli da otkriju njegov
Nakon tri meseca, Barton reši da je
način izvrdavanja, a tako i mogućnost da
dosta razmišljanja. Vreme je da nešto
preduzmu mere da ga uhvate. Ili čak mo‐
preduzme.
gu pogoditi njegov glavni cilj, i postaviti
Plivao je tada u Reci, i nagonski otplivao
stražu u blizini gornjeg toka Reke.
121
Na isteku sedme godine, nakon brojnih
ovom, mineralima oskudnom svetu, ali
posmatranja zornjače i brojnih razgovora,
ako ima, utoliko bolje.
stvorio je sliku rečnog toka.
Celog tog prvog dana stajao je na ivici
Nije to bila zmija sa dve glave, gornjim
Reke. Jedva je obraćao pažnju na one koji
tokom na severnom, i ušćem na južnom
su pokušavali da razgovaraju s njim,
polu. Bila je to zmija sa repom na
osmehujući im se kratko. Za razliku od
severnom polu i telom koje obmotava
ljudi u većini oblasti, ovi nisu bili nepr‐
celu planetu, da bi se najzad rep našao u
ustima guje. Reka je izvirala iz severnog
duž istočnih planina i upravo im, kako se
polarnog mora, krivudala jednom hemi‐
činilo, osvetljavalo vrhove. Plamena lopta
sferom, kružila oko južnog pola, i potom
klizila je dolinom, niže nego što je ikada
krivudala drugom hemisferom, napred‐
video, izuzev kad se spustio među
nazad, stalno tekući naviše, dok se ušće
groteskno nosate Titantrope. Sunce je
ne otvori u pretpostavljeno polarno
preplavilo dolinu svetlošću i toplotom, i
more.
posle nekog vremena započelo svoje
Ni ta velika vodena površina, nije bila
kruženje upravo iznad zapadnih planina.
baš sasvim pretpostavka. Ako je priča
Dolina ostade u senci, i vazduh postade
onog Titantropa, podljudskog bića koje je
hladniji nego na bilo kom drugom mestu,
tvrdilo da je videlo Magleni toranj,
izuzimajući, naravno, taj prvi skok. Sunce
istinita, Toranj se izdiže iznad maglom
je nastavilo da kruži, dok se opet nije
pokrivenog mora.
našlo tamo gde ga je Barton, otvorivši oči,
Barton je tu priču čuo samo iz druge
prvi put video.
ruke. Ali, video je Titantrope u blizini
Umoran od dvadesetčetvoročasovnog
rečnog izvora, u svom prvom »skoku«, i
bdenja, ali srećan, okrenuo se da potraži
delovalo je prihvatljivo da je jedan od
njih
prebivalište. Sada je znao da je u arktičkoj
stvarno mogao pregaziti planine i naći se
oblasti, ali ne na tački odmah ispod
dovoljno blizu da spazi polarno more. A
izvora. Ovog puta bio je na drugom kraju,
gde je jedan čovek stigao, može i drugi.
na ušću.
A, kako je Reka tekla uzbrdo?
Kako se okrenuo, začu glas, poznat, ali
Izgledalo je da joj je brzina konstantna
ne do prepoznavanja. (Čuo je mnoge.)
čak i tamo gde bi trebalo da uspori, ili da
prestane da teče. Zbog toga je pretpo‐
Slaba dušo, stremi;
stavio da postoje gravitaciona polja, koja
Ti nisi zemlja. Viša od planine!
teraju silnu bujicu napred, dok opet ne
Nebesa varnicu izbaciše
stigne u zonu gde je preuzima prirodna
da te vatra vrati u visine.
gravitacija. Negde, možda zakopani ispod
same Reke, postoje uređaji koji ovo
»Džon Kolop!«
omogućavaju. Takva polja mora da su
»Abdul ibn Harun! I kažu da nema čuda!
vrlo ograničena, jer se privlačnost zemlje,
Šta se s tobom dogadalo otkad sam te
koja je delovala na ljude u ovim
video poslednji put?«
oblastima, nije menjala ni za jedan
»Umro sam iste one noći kad i ti«, reče
primetan stupanj.
Barton. »I još nekoliko puta. Mnogo je
Bilo je previše pitanja. Ne sme posustati
zlih ljudi na ovom svetu«.
dok ne stigne do mesta ili bića koja mu
»To je prirodno. Bilo ih je mnogo i na
mogu na njih odgovoriti.
Zemlji. Rekao bih da ih je sada manje, jer
I, sedam godina nakon svoje prve smrti,
je Crkva bila u mogućnosti da učini
dospeo je u željenu oblast.
mnogo dobrog, hvaleći Boga. Naročito u
To je ostvario u svom 777. »skoku«. Bio
ovom kraju. Ali, hajde sa mnom, prija‐
je uveren da mu je sedmica srećan broj.
telju. Predstaviću te svojoj ženi. Divna je
Barton je, uprkos ruganju prijatelja iz
to žena, odana, u jednom svetu koji još
dvadesetog veka, čvrsto verovao u većinu
uvek ne ceni bračnu vernost, ili, uistinu
praznoverica kojima se hranio na Zemlji.
ijednu vrlinu. Rođena je u dvadesetom
Ćesto se smejao praznoverju drugih, ali je
veku naše ere i predavala je engleski
znao da su mu neka verovanja vraćala
skoro celog života. Katkad zaista mislim
dobrim, da će mu srebro koje položi na
da me voli, ne tako mnogo zbog mene