Alef Science Fiction Magazine 005

Tajler).

  Fabula je građena na vrlo jednostav‐

  nom načelu parova; osnovni par, okos‐

  nicu, čine dva junaka sa suprotnih strana

  zakona. Džim Tajler, poručnik policije i

  Lajonel Kudrin, neprijatelj broj jedan

  Galaktičke policije. Njihova ambivalentna

  pozicija čini kostur od kojeg se, dalje, šire

  i ostale ličnosti (jer, ovo je ipak roman o

  junacima koji ga svojim (ne)delovanjem

  čine romanom akcije).

  Shema bi, otprilike, izgledala ovako;

  Stiv Moreli ‐ Hari Čedvik

  Džim Tajler ‐ Lajonel Kudrin

  princeza Gvendali ‐ Margo Sanders

  Zanemarljiva preplitanja kompetencija,

  polja delovanja (na primer, devojka Luela

  koja, za trenutak, spaja Harija Čedvika i

  Tajler, ili Kudrina i Margo) samo su od‐

  stupanja, izuzeci, koja potvrđuju pravilo.

  Treba ipak naglasiti da SF elementi

  Pusta zemlja

  samo čine ambijent, atmosferu. Jasno je

  da pisac, bez većih tehničkih ili kreativnih

  problema, jednostavno — prebacivši

  Kurt Vonegut, Mehanički pianino,

  vreme događanja u daleku budućnost,

  August Cesarec, Zagreb 1985.

  rezom »moći gospodara priče« — piše o

  onom što je poznato, što se dešava

  danas. U skladu s tim nije teško

  Kurt Vonegat mlađi, u svom drugom

  prepoznati današnji (noćni) život velikih

  romanu »Sirene s Titana« (The Sirens of

  gradova, sa noćnim barovima, ženama

  Titan, 1959) tka »pravi« milje za SF žanr:

  lakog morala, drogom, alkoholom i

  nastanjene planete (Tralfamadore, Titan)

  kriminalom.

  svemirska putovanja, vanzemaljska inte‐

  Tajler je, ne treba zaboraviti, prepoz‐

  ligencija. Ovo valja istaći pre svega iz

  natljiv topos (privatnog) detektiva koji

  obzira prema žanru, kome ovaj vrsni

  više dela nego što razmišlja. Kocka i žene,

  pisac može da služi samo na čast.

  fizički obračuni, u funkciji su oslikavanja

  Vonegat pripada onoj plejadi savre‐

  njegove ličnosti kao noseće u ovom

  menih američkih pisaca koje treba

  romanu fikcije, baš kao da čitamo o

  posmatrati (i čitati) kao postmoderniste.

  detektivu Marlou, na primer.

  Nastali kao opreka modernizmu i

  Pisac se podosta »otkačio« i u

  modernističkim piscima, postmodernisti

  liberalizaciji seksa. Ali nije bio dosledan.

  često, metatekstualnim i intertekstu‐

  Susret Tajlera i Arnolda Brina bio je

  alnim vezama, direktno aludiraju na dela

  identičan sa lezbijsklm susretom Margo

  pisaca — modernista koji su im

  Sanders i striptizete Luele. Njih dvojica

  prethodili. Nekad je u pitanju parodija, a

  su, po logici (književnog) dela u kome su

  nekad samo dogradnja.

  se pojavili morali da završe u krevetu. Ali,

  U slučaju »Mehaničkog pijanina« (Pla‐

  pisac nije imao baš toliku petlju. Šteta!

  yer pianino, 1952) namere Vonegata bile

  (A možda je i bolje što nije. U ova

  su ozbiljne. Predložak moderne nega‐

  vremena sida‐sindroma, pitanje je kako

  tivne utopije na primer, Orvelove »1984«

  bi to primili današnji čitaoci). .

  i Hakslijevog »Vrlog novog sveta« ili

  95

  romana »Mi« Zamjatina, kod Vonegata

  naziva gost sa strane, šah od Bratpurta)

  se samo nadograđuje bez namere da se

  predvode osvešćeni inženjeri Ed Finetri i

  sačini izlet u parodijsko‐komično. Čove‐

  Pol Proteus, a pravi ideolog je bivši —

  čanstvo je stiglo do savršenstva —

  novom sistemu nepotrebni — sveštenik

  mašine su već dovoljne same sebi i, uz

  Lasher. U tome i jeste poenta; pobuna ne

  pomoć veličanstvenog i jedinstvenog

  može uroditi plodom, ali će poslužiti kao

  kompjutera EPICAC, čvrsto drže život

  simbol koji će se prenositi s kolena na

  Amerike u svojim mehaničkim kleštima.

  koleno, bar dok ljudi bude.

  Proces proizvodnje je značajan, i tu

  Kao što u »Sirenama s Titana« čitav

  ljudima mesta nema, oni su samo

  svemir odlazi u vazduh zbog ekspe‐

  nezadovoljni potrošači koji mogu da

  rimenata

  »hipnotičke

  anarhije«

  sa

  biraju; da budu Armija (bez oružja) ili

  Trafalmadore, kao što se ispostavlja da

  Smrdljivci zaduženi za održavanje puteva,

  ljudska civilizacija postoji samo kao

  na primer (novi »nju dil«). Očigledno, nije

  svojevrsni komunikacijski sistem između

  daleko trenutak kada će mašine shvatiti

  matične planete i svemirskog putnika koji

  da tu čovek uopšte i nije potreban.

  se našao u škripcu, tako i u »Meha‐

  Visoka klasa menadžera, uz pomoć

  ničkom pijaninu« poražavajuća istina o

  mašina, neznatan je deo populacije koji

  besmislu postojanja ljudske rase dovodi

  autokratski drži vlast u svojim rukama.

  do stravične slike »Puste zemlje« —

  Pobunu robova (tako ljude u Americi

  Zemlje očišćene od nepotrebnog čoveka «

  96

  VESTI

  »Lokusov« reporter Majk Glajer kaže

  Umro je Alfred Bester. Ovaj velikan

  (u pomenutom broju, na str. 40) da je

  svetske naučne fantastike preminuo

  »Jugoslovenska ponuda Krste Mažu‐

  je 30. septembra 1987. u 73. godini, u

  ranića nešto što možemo nazvati i

  bolnici, od srca. Našim čitaocima poz‐

  'Zagreb svake godine'. Krsto Mažu‐

  nat je samo po pričama, od kojih su

  ranić, taj Harold Stassen vorldkonskih

  neke izašle u »Siriusu« (»Vreme je

  ponuda, sada se bori za godinu 1994,

  izdajnik« u br. 2, »Nešto tamo gore

  sa boljom podrškom nego ikad rani‐

  me voli« u br. 40, »Nežni Farenhajt« u

  je.« Ne znamo ko je taj »Harold Sta‐

  br. 47), neke u »Politikinom zabav‐

  ssen« sa kojim uporediše našeg Krstu,

  niku« (»Bistar momak« u br. 1105,

  ali znamo nešto drugo: da treba ići od

  »Almanah 1990« u br. 1212) i jedna u

  malih uspeha ka većim uspesima.

  »Večernjim novostima« (»Istrajni«, 5.

  Nikako ne od velikih neuspeha ka ka‐

  juna 1980.). U svetu je, međutim, naj‐

  tastrofama. Pa, pošto je u Zagrebu od

  poznatiji po romanima Razoreni čo‐

  10. do 13. jula 1986. evropska SF kon‐

  veli (The Demolished Man, 1952) i

  vencija »Ballcon« u organizacionom

  Zvezde, moje odredište (Stars My

  pogledu bila fijasko, a u sadržinskom

  Destination, 1956, u Britaniji pod

  tuga, bolje je, čini nam se, da ne

  dobijemo Worldcon 1994.

  naslovom Tigar! Tigar!). Smatra se da

  je Bester bio preteča nekih SF pokreta


  Prvi gledaoci prvog filma iz nove serije

  kao što su novi talas sa kraja šez‐

  Zvezdane staze: sledeća generacija

  desetih

  ili

  kiberpank

  sa

  kraja

  javljaju da je film razvučen i dosadan,

  osamdesetih.

  i da je najbolje mesto kratkotrajna

  pojava admirala Mek Koja (ranijeg

  doktora Mek Koja, sa nadimkom

  Da li ćete ići na 48. svetsku SF kon‐

  »Bounz«) sada starog sto trideset

  venciju, prvih dana septembra 1990.

  sedam godina.

  godine, u Hagu, u Holandiji? To je

  jedna od retkih do kojih mi možemo

  Tek 25. maja 1988. počeće, u bio‐

  stići i putničkim vozom neke skromne

  skopima, prikazivanje najnovijeg filma

  kategorije! Dakle, retka šansa. To je,

  Džordža Lukasa, »Vrba« (Willow). To

  takođe, i izuzetno dobra prilika da

  je fantazija o patuljcima. Već u no‐

  Evropljani svojim masovnim prisus‐

  vembru 1987. međutim, nekoliko fir‐

  tvom (i glasanjem) još jedanput otmu

  mi počinje da radi na proizvodima

  Svetsku konvenciju Amerikancima,

  »izvedenim« iz tog filma; ugovori su

  koji su je dugi niz godina držali za

  sklopljeni. Kompanija »Tonka toj«

  sebe. Adresa na koju se možete

  proizvodi dečje igračke bazirane na

  raspitati o ovoj konvenciji je sledeća;

  likovima iz tog filma, izdavačka kuća

  »Balantajn« objavljuje roman baziran

  ConFiction

  na scenariju, kao i nekoliko drugih

  48th World SF Convention

  knjiga za odrasle ljubitelje tog filma, a

  PO Box 95370 2509 CJ Den Haag,

  izdavačka kuća »Rendom haus«

  Netherlands.

  štampa seriju dečjih knjiga, takođe na

  osnovu ovog filma. Dakle, zakoni

  (Umesto »Den Haag«, možete napi‐

  krupnog biznisa (iza koga stoji Lu‐

  sati, kao što je navedeno u Siriusu br.

  kasovo ogromno bogatstvo) učinili su

  138 na str. 125, »The Hague«, što je

  da »Vrba« postane, tobož, popularna

  engleski naziv istog grada.

  pre nego što je film i završen.

  97

  PULSARIKON

  Najznačajnija SF manifestacija ove godine u Jugoslaviji održana je od 13 do

  15 novembra u Skoplju, u Domu Mladih, u organizaciji društva za fantastiku i futurologiju »Pulsar«

  I ove godine je skopsko SF društvo Živkovića.

  »Pulsar« organizovalo izuzetno dobru

  Izložbeni prostor ispunile su slike Vaska

  konvenciju — najbolju u zemlji.

  Taškovskog (pogledajte naslovnu stranu

  Može se nekome ovakva izjava činiti

  Balardovog »Potopljenog sveta« u iz‐

  neumerenom, može se reči da »SFera«

  danju Kentaura), a prve večeri održana je

  ima za sobom desetak konvencija od

  tribina o naučnoj fantastici u slikarstvu uz

  kojih su pojedine bile izuzetno posečene,

  uvodnu reč Zlatka Teodosijevskog. Gost

  može se reći da su Ljubljanski skupovi

  druge večeri bio je Zoran Živković. Tada

  održavani u najsavremenijim prostorija‐

  se poveo razgovor o SF filmu, prelomnim

  ma, da iza beogradskog »Lazara Komar‐

  trenucima i novim tendencijama. Treća

  čića« stoji daleko najprofesionalnija ekipa

  tribina, održana u nedeIju, predstavljala

  SF pregalaca u Jugoslaviji... ali šta sve to

  je okrugli sto za kojim su se našli svi

  vredi. Jednu konvenciju uspešnom ne

  prisutni fanovi, počela je kao razgovor sa

  čine ni prostorije, ni broj ljudi, ni slavna

  prisutnim novinarima, a završila kasno u

  imena, posebno je ne čine pokušaji po‐

  noć.

  dražavanja američkih skupova — uglav‐

  Video‐projekcije

  su

  bile

  izuzetno

  nom neprimereni našem mentalitetu.

  posećene, a kako i ne bi kada su se medu

  Konvencija je pre svega druženje: uspeš‐

  dvadesetak filmova vrteli i trenutno naj‐

  na konvencija je onaj skup na kome se

  veći svetski SF i horor hitovi: »Robocop«,

  učesnik za sve vreme trajanja oseća

  »Predator«, »Aliens«, »Evil dead II«,

  prijatno... programi se održavaju sa ili bez

  »Gotik«...

  zakašnjenja i izmena, poneka tribina,

  U nezvaničnom tradicionalnom odme‐

  poneki zvaničan razgovor, neprekidni

  ravanju snaga u društvenim igrama (šah,

  neformalni, ali stručni i korisni razgovori,

  preferans i vist) između beogradskih i

  neprekidan filmski program...

  skopskih fanova i ovoga puta apsolutnu

  To je formula koju već treću godinu

  pobedu odneli su Beograđani. Pulsar‐

  uspešno primenjuje »Pulsar«. Zamišljen

  konci su dostojanstveno podneli poraz i

  skromno, ovogodišnji Pulsarkon, bez

  obećali da će vežbati još godinu dana,

  pompe i stranih gostiju, bez velike rek‐

  kako bi narednog puta pružili što bolji

  lame i velikih obećanja, postiže izvan‐

  otpor.

  redan uspeh — stvara sjajnu atmosferu,

  Jedina je šteta što ostali SF klubovi

  toliko dobru da se ponekad čini

  (osim »Lazara Komarčića«) kao da ig‐

  neponovljivom.

  U

  svakom

  slučaju,

  norišu postojanje Pulsarkona. Izuzimajući

  atmosferu u kojoj se može provesti

  Beograđane gotovo nikog sa strane nije

  mnogo više od tri prijatna dana.

  bilo, čak ni iz susednog Niša, a zabeležen

  Počelo je u petak, 13. novembra, ali

  je ukupno jedan Slovenac. Ovakav odnos

  nimalo dramatično kao u sličnoimenom

  nije najkorektniji mada, u suštini, to i nije

  filmu. Ambijent doma mladih »25. maj«,

  najbitnije. Onaj ko je došao nije požalio,

  izložbeni prostor, kino‐dvorana i restoran

  ostalima samo ovaj tekst, pokoja

  u prizemlju, na spratu dve video‐sale i

  fotografija i poziv da sledeće jeseni

  dve prostorije društva »Pulsar« od kojih

  posete glavni grad Makedonije.

  je jedna ukrašena višemetarskom slikom

  na zidu — prošlogodišnji moleraj Boba

  Boban Knežević

  98

  DVA ZANIMLJIVA MIŠLJENJA

  O NOVELI

  Robert Silverberg

  Novela — priča od dvadeset do trideset hiljada reči, duža od novelete, kraća od romana — u stvari je čudna zverka u svetu izdavaštva. Časopisi nisu uvek spremni da posvete polovinu nekog broja jednoj jedinoj priči; izdavači retko pokazuju oduševljenje na pomisao da objave knjige koje neće prelaziti osamdeset ili devedeset stranica. Tako je novela postala neka vrsta književnog pastorčeta koje je prinuđeno da savlada čitav niz prepreka na putu do štampanja.

  Međutim, novela je izvanredna književna forma, krajnje zahvalna za čitaoca. Ona

  omogućava skladno razvijanje neke zamisli, podrobno i produbljeno istraživa
nje posledica neke zamišljene situacije, ne zahtevajući u isto vreme složen narativni postupak pravog romana. Okretaj zavrtnja Henrija Džemsa, Melvinov Billy Budd, Mrtvaci Džemsa Džojsa, Starac i more Ernesta Hemingveja; sve te priče svedoče da je novela vitalna književna forma.

  U oblasti naučne fantastike, u kojoj razvijanje nekih ideja predstavlja možda glavni cilj, novela se pokazala kao izuzetno povoljna forma po dužini teksta. Vremeplov od Velsa je prva velika novela naučne fantastike, ali je imala brojne sledbenike: Kosmos Roberta Hajnlajna, Stvar iz drugog sveta Džona Kembela, Jači od ludačke košulje Vajmana Gvina i mnoge druge pokazuju do koje mere je srednja dužina teksta dragocena u stvaranju novih svetova imaginacije. Novela i naučna fantastika žive u velikoj slozi.

  Robert Šekli

  Pripovetka je pomalo kao predjelo; čini celinu, ukusno je, ali je suviše malo da utoli glad. Roman ćemo uporediti sa glavnim jelom, recimo jakom goveđom supom punom

  dobro iskuvanog mesa: eto tradicije u svom punom sjaju, ali možda je u nju stavljeno previše šargarepe i krompira, a mi nismo želeli da ih ima u tolikoj količini. To je pre praznik za oči nego za stomak.

  Novela bi mogla biti jedan »snack« među onima koje Amerikanci toliko vole i koji često donose više zadovoljstva nego obavezni koktel od račića ili neizbežna pita od mesa iz mog kraja.

  »Snack« koji odmah padne na pamet zove se burrito, meksički imigrant koji smo

  mi Amerikanci naturalizovali: ukusni komadi mesa, paprike, luk i sir umotani u jednu veliku tortillu i preliveni sosom autorovog ličnog mišljenja.

  Burrito je previše velik za predjelo i suviše mali za glavno jelo: to je »snack«, mali kompletni obed koji se može pojesti u bilo koje doba dana ili noći i zalivati iskričavim vinom čitaočevog intelekta.

  Burrito i novela su neobična hrana, ali poseduju šarm i logiku koji su svojstveni samo njima. Toplo ih preporučujem. Kad god vam se ukaže prilika, ne oklevajte i pročitajte jedan burrito.

  100

  ZANIMLJIVOSTI

  SF NA CRNOJ LISTI

  Nedavno je u američkom časopisu PIayboy izašla lista 52 knjige koje su u poslednjih petnaest godina iz raznovrsnih razloga bivale zabranjivane u pojedinim školskim bibliotekama širom SAD. Zanimljivo je da je četvrtina naslova SF ili fantasy. Čak četiri knjige Stivena Kinga: »Vidovitost«, »Keri«, »Kudžo« i »Potpaljivačica«; dve od Džin Auel: »Pleme spiljskog medveda« i »Dolina konja«; zatim slede Vonegatova »Klanica 5«, Bredberijeve »Marsijanske hronike«, Kejzovo »Cveće za Aldžernona«, Hakslijev »Vrli novi svet«, Goldingov »Gospodar muva«, Orvelova »1984« i Bardžisova »Paklena pomorandža«... sve sama remek‐dela, ali prožeta nasiljem, seksom i stravom —