granicu, i vezuje se do smrti, ne jednom
Ipak, odrasli protagonisti počinju da se
nego dvaput.
pojavljuju, čak i tamo gde pisac ne stvara
Roman Kenedljeve ne mora biti »bolji«
otvoreno epskog heroja. Roman Kejt
od knjige Kelija i Kesela. Obe te knjige su
Vilhelm Hajsmanovi miljenici (Huysman's
brilijantne i dostojne divljenja. Ali
Pets] pokazuje protagonistu koji ostaje
Amerikanac Nikolas ima nešto što Plaža
potpuno vezan za svoj brak čak i kad je
slobode nema — junaka koji na kraju
brak službeno razveden — jer on je
knjige osvaja ne samo moje saosećanje
prihvatio da bračnu odgovornost nosi do
nego i moj respekt, divljenje, straho‐
smrti; i ne obazire se na rešenje o
poštovanje, i, moram priznati, moju
razvodu. Roman Kvantne mačke dolaze
ljubav. Kad ste poslednji put stvarno
(The Corning of Quantum Cats) Frederika
voleli junaka neke priče?
Pola počinje sa usamljenicima, ali njihova
Resnik, Roberts, Rajman, Vilhelmova,
90
Pol i Kenedijeva svi su doveli svoje junake
parafraziram Svetog Pavla:
do zrelosti. Našao sam istu vrstu doraslih
Inspiraciju gušiti nemoj, i priče časne
junaka u Memorijskom blanku Stita u
ne prezri, već sve takve na probu stavi,
Bojetovom Arhitekti sna, i Lindhol‐
pa onda ono što dobro u njima bejaše,
movom Čarobnjaku golubova. Svi oni se
zadrži, a izbegni zlo svako.
odlučuju da budu vezani doživotno: ili za
I Thessalonians 5:21
svoje društvo (kao u epskim pričama
Robertsa i Resnika), ili za manju
(Prevod: A. B. N.).
društvenu grupu (kao u pričama Rajmana
i Lindholma), ili za jednu porodicu (kao u
romanima Vilhelmove i Pola), ili za
prijatelja (kao u Bojetovoj knjizi), ili za
voljenu osobu (kao kod Kenedijeve i
Stita). A ta vezanost je važna. Čak i kad
»omane«, uspeva: uzdiže te junake.
Donosi im radost i usred jada.
U to verujem. Mislim da je to prava
priča. U našem malom žanru, naučnoj
fantastici, to je istinski revolucionarna
priča. Ona nije vlasništvo ma kog kluba ili
»unutrašnje grupe«. Na raspolaganju je
svakom piscu koji ima ambiciju da u tom
pravcu posegne i veštinu da u tome uspe.
I zato vas pozivam: ignorišite rekla‐
mersku galamu koja okružuje ovu ili onu
grupu, ili vrstu priča. Nijedan klub niti
unutrašnji krug nikad neće imati monopol
na pisanje veličanstvenih priča u našoj
epohi. Prave revolucije često se dogode
bez fanfara, ili ih samo nekolicina ljudi
pominje; budu otkrivene tek retro‐
spektivno, a mode koje su u datom
trenutku
imale
prividno
gigantske
razmere budu brzo zaboravljene. Pisci
koji su u jednoj epohi važni, a to su oni
koji svojim pričama izmene društvo koje
je priče prihvatilo, nisu ni mladi pisci ni
stari pisci, ni novi ni oni prihvaćeni u
tradiciji, ni revolucionari ni konzervativci,
ni elitisti ni populisti, ni maniristi ni oni
jednostavni, ni hrabri ni bojažljivi.
Važni pisci su oni koji govore istinu
najbolje što mogu svakoj publici koja
pristaje da sluša. Priče koje nas menjaju
su one do kojih nam je stalo, koje
razumemo i u njih verujemo.
Smatram da je sramno iskazivati
pohvale ili pogrde o jednoj priči samo
zbog toga što pripada jednoj određenoj
vrsti priča, ili nekog pisca hvaliti ili
napadati
zato
što
pripada
nekoj
određenoj grupi.
Takav stav nas samo osiromašuje, jer
nam zaprečava pristup do mnogih dobrih
stvari a zauzvrat nam ne daje ništa što
nismo i inače mogli dobiti. Ili, da
91
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
HELLRAISER
Poverava se Kristi, kćerci iz prethodne
veze. Tako Kristi počinje da pratl Džuliju i
USA, 1987
uspeva da iznenadi Frenka za vreme nje‐
govog obeda. Naravno, ona uspeva da
Ljubitelji horora zaista imaju sreće.
pobegne, tako da su demonski ljubavnici
Filmovi ovoga žanra preplavljuju biosko‐
primorani da napuste svoju, dotad sigur‐
pe u takvim količinama da, iako osam‐
nu, bazu. Ostalo je još da se sukobe
deset posto otpada na jeftinu i infantilnu
prevareni muž, užasnuta pastorka i snage
»C« produkciju, (po sistemu krv‐džige‐
pakla...
rica‐krv) ipak postoji verovatnoća da se
Helrajzer je poslednje pisano delo i prvi
sretne i neki odličan projekat. Zahvalju‐
film genijalnog Klajva Barkera. Još od
jući sistemu kvantiteta, vrlo često se u
rane mladosti on piše i bavi se hororom.
tim lokvama krvi zadesi i izvanredan film
Njegov najveći uspeh su veličanstvene
nekog genijalnog režisera.
»Knjige krvi«. Novele iz »Knjiga krvi«,
U pitanju je film strave sa ljubavnom
svakako, vrhunci horor‐žanra, više puta
podlogom. U stilu starog, dobrog Holivu‐
nagrađivane, doživele su već ko zna ko‐
da, u avetinjskoj kući žive muž, žena i
liko ponovljenih izdanja. Klajv piše i
ženin ljubavnik. Samo, ovoga puta ljubav‐
roman »Igre prokletstva« o čoveku koji je
nik nije ni u ormaru, ni ispod kreveta.
prodao dušu đavolu. Osim gomile novela,
Ljubavnik se krije u grobu!!!
Klajv piše i scenarija za filmove (»Pod‐
Mesto radnje filma je stara kuća u
zemni svet«). U svakom slučaju, blistava
predgrađu Londona u kojoj žive Leri Ko‐
karijera ovog mladog pisca (i odskoro
ton i njegova žena Džulija. Džulija sve
režisera) izbacila je Klajva Berkera na sam
teže podnosi Lerija, a atmosfera se
vrh top‐Iiste velikana horora.
zaoštrava kad Džulija otkriva sobu u kojoj
Stiven King priznati (i kod nas, gotovo
je živeo Frenk, mladi Lerijev brat sa kojim
jedini poznati) pisac horora, izjavio je:
je ona imala kraću i nezaboravnu avan‐
»Video sam budućnost horora kao
turu. Užas počinje kad se nesrećnim slu‐
žanra, njegovo ime je Klajv Berker«. Hel‐
čajem Leri povređuje. Njegova krv
pokreće stravične sile, tako da se za
vreme prijema u Frenkovoj sobi sreću
bivši ljubavnici — Džulija i Frenk. U stvari
ono šta je ostalo od Frenka, a to zaista
nije previše. Leš... monstrouzan ali i te
kako živ. Frenk je na onoj strani stvarnosti
potpisao pakt sa bićima koja nastanjuju
tu dimenziju strave. Krv je uslov da
ostane na ovo
m svetu i izbegne muke na
»onome«. Džulija, naravno, još uvek voli
svoga Frenka (ah, te žene) i to bez obzira
na njegovo stanje (valjda ima dobru
dušu). Jasno, krv koja je Frenku potrebna
da izbegne povratak na onaj svet, krv je
nevinih žrtava. Tako, zaljubljena Džulija
dobavlja i dovlači žrtve svom voljenom
lešu... ali!
Leri, taj dobar stari muž počinje da
sumnja u svoju ženu (ah, ti muškarci!).
92
rajzer je rađen po delu »Pakleno srce«.
počinje Kopolin prikaz ženske psihologije.
SnimIjen je za sedam nedelja u Londonu a
Pegi Sju je tom počasti do te mere
produciran iz Amerike (Kristofer Fig i
oduševljena da plače, crveni, zeleni,
NWP). Rađen je uz saradnju asistenta
uzdiše i, konačno, pada u komu.
Nika Maleja, mladog majstora maske i
U tom trenutku počinje i glavni deo
efekata, dvadeset šestogodišnjeg Boba
priče. Pegi Sju se budi (osvešćuje) u
Kina. On je oživeo Frenka, leš koji se hrani
bolnici kao dobrovoljni davalac krvi (za to
ljudskom krvlju, skupa sa onozemaljskim
prikazama, originalno i na (što je, u
(opšti utisak je da joj je to običaj).
svakom slučaju, važno) novi i sebi
Naravno, ona se seća svega mada sve
svojstven način. Saradnja ova dva
čega se seća tek treba da se desi, jer Pegi
debitanta na filmu dala je kao rezultat
Sju se budi dvadeset pet godina unazad
jedan od retkih horora koji je efektan,
znajući (naravno) svoju budućnost i
stravičan, vizuelno zanimljiv, ne, kao
budućnost svojih bližnjih.
većina drugih, infantilan i priglup. U
Sada se očituje razlika u shvatanju te
svakom slučaju, malo glumaca, malo
situacije kod Spilbergovog putnika u
dekora, spektakularni efekti, savršena
prošlost i Kopoline junakinje. Pegi Sju
priča, sve u svemu snažan, intiman i, pre
svoju »bonus« mladost koristi da bi se
svega,
dobar
film.
Sa
velikim
šokirala pri susretima sa članovima uže i
nestrpljenjem i nadom čekamo nova dela
šire familije (uporno odbijajući da shvati i
Klajva Berkera, a dotle, pogledajte jedan
prihvati činjenično stanje). Ukratko,
zaista dobar horor!
ostatak filma Pegi Sju uporno razmišlja da
li da zaplače ili da se onesvesti videvšl
PEGI SJU SE UDALA
svoju mamu, svog dedu, svoju sestru i
PEGGY SUE GOT MARIED
svog (budućeg) muža.
USA, Warner Columbia, 1986.
E da taj muž. To je svakako najveće
pitanje mlade Sju. »Udati se ili ne udati
»Eh, da su mi te godine a ova pamet...
pitanje je sad?« (ili onda... ili će tek
»reče Pegi Sju i ostade živa. Frensis
biti...). U okviru te stravično važne dileme
Kopola očigledno voli da ide u bioskop.
Pegi Sju će se natezati sa svojim Čarlijem
Frensis Kopola sigurno rado gleda »Pov‐
uporno razmišljajući o filozofskim aspek‐
ratak u budućnost«. Frensis Kopola vero‐
tima situacije (u stilu: »Da li me voli, da li
vatno nema najlepše mišljenje o ženama.
će me voleti, da li hoće, da li neće«...).
Očigledno da su scenaristi odlučili da
Naravno film je (tragično) presrećan. Da,
šalju svoje junake u prošlost ne bi li oni
da, udaće se Pegi Sju... i to koliko puta.
raspravili neke nepravde sa svojim bliž‐
Ona je srećna, on je srećan, vi ste srećni,
njima. Tako, posle Spilbergovog »Povrat‐
Kopola je srećan.
ka u budućnost« i njegovog junaka koji se
Sa druge strane, film prati ne baš dos‐
tako slatko koprca i trudi da se vrati u
ledna rekonstrukcija pedesetih godina
svoje pravo vreme, te za sobom ostavlja
(stil »Američkih grafita«) uključujući stil
legende (u stilu legendi o skejtbordu, uči
mladost‐ludost, sa mnogo rok‐en'‐rola,
mladog Čak Berija rok‐en‐rolu itd.) evo
kikicama, briljantinom (bez hulahopki sa
male nesrećne Pegi u svojoj tragičnoj
super‐brejk‐blaster‐kasetofonima) i sl.
prošlosti. Da vidimo šta jedna žena može
Posle »Apokalipse sada« i ne baš
da uradi ako ponovo proživi svoju mla‐
uspelog »Koton kluba«, Kopola pravi ovaj
dost. Posle dvadeset pet godina gomila
film sa očitom namerom da nas zabavi,
(relativno) mladih poslovnih ljudi proslav‐
pomalo baci u nostalgiju za starim dobrim
ljaju godišnjicu svoje mature. Bivši uče‐
vremenima i natera da opet promislimo
nici, ko‐zna‐koga‐koledža, prave zabavu
šta bismo mi to menjali u svom životu.
ne bi li se nanovo sreli, videli koliko je ko
P. S. Ipak, nisam siguran da on ima
napredovao u životu i podsetili se prošlih
najlepše mišljenje o ženama i njihovim
vremena. Po starom (američkom) običa‐
životnim preokupacijama!
ju, biraju kralja i kraljicu večeri. Naravno,
Pegi Sju biva izabrana za najlepšu. Tu
93
Magelan opet putuje
razvoja (to se pre svega odnosi na narod
sa Talase). Dok su ljudi sa svemirskog
broda »Magelan« prisustvovali, sa bez‐
Artur Klark, Pesma daleke zemlje,
bedne daljine, propasti Zemlje, i nose sva
Otokar Keršovani, Opatija 1986.
znanja ljudske civilizacije, Talasa raspo‐
laže probranim materijalom — očišćena
Često se dešava da dobra ideja, u po‐
je od sveg ideološkog, filozofskog, socio‐
četku pretočena u manju književnu for‐
loškog i sličnog zla.
mu, kasnije preraste u dužu. I jedan od
Gotovo dosledno sprovedeni parale‐
očeva savremenog SF‐a napravio je nešto
lizam radnje romana sa ekspedicijom ve‐
slično. Naime, još 1957. Klark je objavio
likog moreplovca Magelana doprinosi
prvu verziju svog budućeg romana
većoj ubedljivosti pripovedanja, zanimljiv
»Pesma daleke zemlje« — bila je to priča
je kao postupak i služi opštoj svrsi —
od 12.500 reći. I, može se slobodno reći,
istorija se opet ponavlja, a dok je nje,
dobro je što je to učinio.
biće i ljudske rase!.
Posebnu zanimljivost čini otvoreno
Klarkovo naginjanje ka jednom od
podžanrova, spejs‐operi. Dobro je, za
Načelo parova
promenu, pročitati i nešto lakše iz pera
ovog vrhunskog SF pisca. Jer, čarolija
pripovedanja ovde najviše dolazi do
Majk Draskov, Svemirski gusar,
izražaja: dobro razrađen siže, junaci koji
&n
bsp; Dečje novine, Gornji Milanovac
pobuđuju simpatije kod čitaoca — zahtev
1987.
za poistovećivanjem — blagost stila i
brzo prepletanje događanja.
Pitka i tečna — blaga — naracija »Sve‐
Osnovna tema je klasična kada je u
mirskog gusara« otkriva neprikrivenu
pitanju SF — međuzvezdano putovanje.
lakoću (trivijalnog) žanra: vrlo jedno‐
Kao i uvek, tu je osnovna prepreka koja
stavan uvod koji je stao na jednu stranicu
zagorčava život piscima kada se bave
i tako omogućio autoru da na lak način
ovom temom, pogon letelice. Klark je to
vodi priču, iz samog središta. Iz
rešio kvantnim pogonom, odnosno
»sistema« svojih, a ne kolektivnih
korišćenjem energije vakuuma.
sećanja.
Priče bi ipak teško bilo — Zemlja se
Koordinate romana kreću se po
raspala, a stotine hiljada ljudi traže drugi
graničnim linijama SF, erotskog i
dom — da u nju nije ubačena i vrlo
detektivsko‐akcionog
žanra.
Delo
zanimljiva podtema: Susret sa vanze‐
doslovno pripada nižoj književnosti, pa su
maljskom inteligencijom. Suptilna nijansa
prema tome i stil i jezik (i kompozicija i
krije se u tome što je opet u pitanju
ideja) tome prilagođeni. Priča je, u skladu
ljudska rasa. Klark potrže prepoznatljiv
sa opredeljenjem, zanimljiva i atraktivna,
topos naseljavanja (kolonizacije) svemira
bez ikakvog pokušaja usložnjavanja.
poput onog kod Bllša u »Zvezdanim
Jedini ozbiljniji — literarni — pokušaj
sporama«. Sejač je, godine 2751. krenuo
autora ogleda se u promenama pripo‐
sa Zemlje kojoj je pretila propast (do nje
vedačkog horizonta. Naime, smenjuju se
dolazi 3000. godine!) i »zasejao« Talasu
naratori, tako da je priča praćena iz više
embrionima. Obe civilizacije jesu ljudske
pripovedačkih tačaka. Postoji i neutralno,
(spaja ih to što su ostale bez matične
treće lice, gde nam narator priča priču,
planeti) ali ih razdvajaju različiti putevi
ali tu su i junaci‐naratori, koji se smenjuju
94
(Margo Sanders, Lajonel Kudrin, Džim