Iako je bilo podrugljivih komentara, svi su
drago da ih nema. Uvek sam mrzela
bili blagonakloni. Pre nego što je čamac
dlakava muška lica. Poljubiti muškarca s
skotrljansa obale u Reku, Barton stade na
bradom, bilo mi je kao da zarivam lice u
»most«, neznatno uzdignutu platformu, i
žbuku provaljenog metalnog madraca.«
podiže ruku, moleći za tišinu. Romor
gomile je zamro, i on progovori na
13
italijanskom.
Prošlo je šezdeset dana. Odgurali su
»Dobri ljudi, prijatelji, stanovnici doline
čamac preko poljane na velikim bambu‐
obećane zemlje! Napuštamo vas za koji
sovim valjcima. Došao je dan porinuća.
trenutak...«
Hadžija je bio dugačak oko četrdeset
»Ako se čamac ne preturi!« promrmlja
stopa, a osnovni delovi su mu bili dva
Frigit.
trupa od bambusa, sa oštro izvučenim
»...I odlazimo uzvodno Rekom, protiv
pramcima, spojena jednom platformom,
vetra i struje. Odabrali smo tešku marš‐
kosnik sa nadimajućim jedrom i jedan jar‐
utu, jer teško uvek donosi najkrupnije
bol, uzdužno montiran, sa jedrima satka‐
plodove, ako verujete u ono što su nam
nim od bambusovih vlakana. Upravljalo
moralisti na zemlji kazali, a sada znate
se velikim borovim veslima, jer kormilo i
koliko im treba verovati!«
upravljač nisu mogli da izrade. Njihov
Smeh. Uz po koji mrk pogled
jedini materijal za užad bila je trava, iako
tvrdokornih vernika.
neće proći dugo dok naprave kožne
»Na Zemlji, kao što neki od vas možda
konopce od uštavljene kože i creva
znaju,
vodio
sam
jednom
jednu
krupnijih riba. Za prednji deo palube bio
ekspediciju u najdublju i najmračniju
je privezan čun od izdubljenog drveta,
Afriku, da otkrijem gornji tok Nila. Nisam
koji je oblikovao Kaz, od borove klade.
ga našao, iako sam bio blizu, i, na prevaru
Pre nego su stigli da čamac gurnu u
su mi izostale nagrade od strane
vodu, Kaz im je pričinio male teškoće.
gospodina Džona Haninga Spika. Ako ga
Dotad je govorio engleski vrlo isprekida‐
sretnem, na mom putu uzvodno, znaću
no i ograničeno, sa psovkama na arap‐
kako s njim da postupim...«
skom, balučiju, svahiliju i italijanskom, što
»Blagi bože!« reče Frigit. »Bi li mu
ih je naučio od Bartona.
naredio da se ponovo ubije, uz kajanje i
»Mora trebati... kako se to zove?...
stid?
walah... šta to reč... merda.... treba reč,
»...ali stvar je u tome da je ova Reka
Barton‐nag... reč... reč... upita čoveka
mnogo, mnogo veća od ikakvog Nila, koji
tako dobro, Kabburganagruebemss... vo‐
je, kao što možda znate ili ne znate, bio
da dobra... ne potopiti čamac... naljutiti
najduža reka na Zemlji, uprkos netačnim
se... udaviti nas... pojesti nas.«
tvrdnjama Amerikanaca da su to Amazon
»Prinošenje žrtve?« reče Barton.
i Misuri‐Misisipi kompleksi. Neki od vas
»Hvala bogu, Barton‐ nag. Žrtvovanje.
su pitali zašto krećemo ka odredištu za
Preseći grlo... staviti na čamac... trljati to
koje ne znamo koliko je udaljeno, niti da
na drvo... onda vodeni bog ne besan na
li uopšte postoji. Reći ću vam da mi
nas...«
razapinjemo jedra zato što Nepoznato
»Mi to ne radimo«, reče Barton.
postoji i mi ćemo ga učiniti Poznatim. To
124
je sve. A ovde, nasuprot našem tužnom i
Čamac je kliznuo i vetar i struja mu
jadnom iskustvu na Zemlji, novac nije
okrenuše pramac nizvodno, ali Barton
neophodan za opremanje, ili za nastavak
izdade naređenje, pa jedra behu
putovanja. Kralj Keš je mrtav i dobro je
što smo ga se otarasili. Ne moramo da
vesla, tako da se kljun zanese, i onda su
popunjavamo stotine formulara i podno‐
grabili ka zavetrini. Hadžija se dizao i
simo stotine molbi, ni da preklinjemo za
spuštao nošen talasima, a voda je šištala
prijem kod uticajnih ljudi i sporednih
kad bi je posekli pramci‐blizanci. Sunce je
birokrata, kako bismo dobili dozvolu za
bilo jarko i toplo, lahor ih je hladio i bili su
plovidbu Rekom. Ovde nema nacionalnih
srećni, ali i pomalo zabrinuti, kad su
granica...«
iščezle poznate obale i lica. Nisu imali
»...dosad«, reče Frigit.
mape, niti priče putnika da ih vode; svet
»...ne traže se ni pasoši, ni podmići‐
će biti stvaran sa svakom miljom napred.
vanje činovnika. Jednostavno, izgradimo
Te noći, kad su se prvi put izvezli na
čamac i, bez dozvole, isplovimo, pres‐
obalu, dogodio se jedan incident koji je
kočivši ono s — vašim — dopuštenjem,
zbunio Bartona. Kaz je tek bio stupio na
upućeno bilo kom gnjavatoru visokom,
obalu, u grupi znatiželjnih ljudi, kad se,
srednjem, ili niskom. Slobodni smo, prvi
najednom, vrlo uzrujao. Počeo je da
put u istoriji čoveka. Slobodni! Tako,
brblja na svom jeziku pokušavajući da
kazaćemo vam zbogom, a ja ne bih rekao
ščepa čoveka koji je stajao u blizini. Ćovek
do viđenja jer...«
pobeže i brzo se izgubi u gomili.
»...vi nikada ne biste«, mrmljaše Frigit.
Kada ga je Barton upitao šta to radi, Kaz
»...jer ćemo se možda vratiti odsad za
reče, »On ne dopar... uh... kako to kaže?..
hiljadu godina. Pa, ja kažem zbogom,
to... to...« i pokaza na svoje čelo. Potom
posada kaže zbogom, i zahvaljujemo vam
nacrta u vazduhu nekoliko nepoznatih
za pomoć pri izgradnji čamca i našem
simbola. Barton mišljaše da istera stvar
otiskivanju. Ovim predajem svoj položaj
na čistac, ali Alisa najednom vrisnu i
konzula Njenog britanskog veličanstva u
potrča u susret jednom čoveku. Očevidno
Trstu, onom ko želi da ga primi, i
je mislila da joj je to sin koji je bio ubijen
proglašavam se slobodnim građaninom
u prvom svetskom ratu. Ali posredi je bila
sveta Reke. Neću odavati poštovanje
zabuna. Alisa je priznala da je načinila
nikome; dugovati odanost nikome; samo
grešku. Do tada je ostalo zanemareno.
ću sebi veran biti!«
Kaz nije ponovo spomenuo stvar i Barton
»Po nalogu muževnosti delaj, niotkoga,
je na to zaboravio. Ali trebalo je da se
do od sebe sama ne očekuj pljesak;
seti.
Najgospodskije živi i mre ko sledi
Posle tačno 415 dana, behu prošli
samodonete zakone«, recitovaše Frigit.
24.900 kamenih zdela na desnoj obali
Barton pogleda Amerikanca, ali nije
Reke. Prilagođavajući pravac prilikama,
prekidao svoj govor. Frigit je citirao
jedreći protiv vetra i struje, prelazeći
stihove iz Bartonove Kaside Hadži Abdu
prosečno šezdeset milja na dan, zaus‐
al‐Jazdija. Nije mu bilo prvi put da govori
tavljajući se danju da napune zdele i noću
citate iz Bartonove proze ili poezije. Pa,
da spavaju, gdegde ostajući deo dan kako
premda je Amerikanac na njega katkad
bi mogli protegnuti noge i razgovarati sa
delovao razdražujuće, nije se mogao
drugima, a ne uvek samo sa posadom,
previše naljutiti na čoveka koji mu se
proputovali su 24.900 milja. Na Zemlji bi
divio dovoljno da nauči napamet njegove
ovo rastojanje bilo ravno obimu ekvatora.
reči.
Da su reke Misisipi‐Misuri, Nil, Kongo,
Nešto kasnije, kada su nekoliko muška‐
Amazon, Jangcekjang, Volga, Amur,
raca i žena gurnuli čamac u Reku, a go‐
Hvang, Lena i Zambezi nadovezane jedna
mila ih bodrila usklicima, Frigit ga je opet
na drugu da načine veliku reku, ona još
citirao. Gledao je hiljade mladih, lepih
ne bi bila dugačka koliko tok kojim su
ljudi kraj vode, njihovu kožu potamnelu
prošli. Reka je išla sve dalje, praveći velike
od sunca, njihove kiltove, prslučiće i
lukove, vijugajući natrag i napred. Svugde
turbane, kako, živopisni, lepršaju na
duž vode behu poljane, sa pošumljenim
vetru, i rekao,
brdima u pozadini, i veoma visokim, ne‐
»Oh! krasan dan sa zrakama, živ lahor, i
prohodnim, zbijenim planinskim vencem.
razdragan grad. Videh na obali Reke da
Od vremena do vremena, poljane bi se
igra, kad beh mlad,
suzile, a bregovi se protegli do ivice Reke.
kad beh mlad.«
Katkad bi se Reka proširila i postala
125
jezero, tri milje, pet milja, šest milja
svrhovite. Ribe skupljaju otpatke i
široko. Tu i tamo planine su se naginjale
prečišćavaju vodu. Pojedine vrste crva
jedna ka drugoj, i čamac je jurio kroz
jedu otpadne materije i leševe. Ostale
kanjone, gde bi uzan prolaz terao struju
vrste imaju normalnu funkciju zemaljskih
da vri kroz njega, a nebo je bilo plava nit
crva.
visoko, visoko gore, dok su ih crni zidovi
Gvenafra je bila nešto viša. Sva deca su
pritiskali.
rasla. Za dvanaest godina u dolini neće
Još, svugde je, uvek, bilo ljudske vrste.
biti nijednog deteta niti adolescenta, ako
Dan‐noć su se muškarci, žene i deca
su prilike svugde udešene prema ovima
tiskali na obalama Reke, a u brdima ih je
koje su putnici dotad videli.
bilo još.
Barton, razmišljajući o tome, reče Alisi;
Dotad su mornari došli do izvesnog
»Ovaj Rivirend Dadžson, tvoj prijatelj,
obrasca. Ljudski rod je bio uskrsnut duž
momak koji je voleo samo devojčice. Biće
Reke u približnim hronološkim i nacio‐
u nezavidnoj situaciji onda, zar ne?«
nalnim nizovima. Čamac je mimoišao
»Dadžson nije bio nastran«, reče Frigit.
rejon u kom žive Slovenci, Italijani i
»Ali, šta sa onima čiji su jedini seksualni
Austrijanci, umrli u poslednjoj deceniji
objekti deca? I, šta će raditi oni koji
devetnaestog veka, mimoišao Mađare,
uživaju u maltretiranju i mučenju
Norvežane, Fince, Grke, Albance i Irce.
životinja? Znaš, žalio sam zbog odsustva
Katkad su stupali u oblasti naseljene
životinja. Volim mačke i pse, medvede,
narodima iz drugih vremena i prostora.
slonove, većinu životinja. Ne majmune,
Jedna se prostirala dvadeset milja i tu su
previše liče na ljude. Ali drago mi je da ih
živeli australijski urođenici, koji nikada
nema. Sada ne mogu biti zlostavljane. Sve
nisu videli nijednog Evropljanina, dok su
sirote, bespomoćne životinje koje su
bili na Zemlji. Drugih sto milja behu
osećale bol, glad, ili žeđ pojedinih
naselili Tohari (Lođin narod). Ovi su živeli
nepažljivih ili zlobnih ljudskih bića. Neće
otprilike u vreme Hrista, u zemlji koja je
više.«
kasnije postala Kineski Turkestan. Pred‐
On pomilova Gvenafrinu plavu kosu,
stavljali
su
najistočniji
produžetak
koja je već bila gotovo šest inča duga.
indoevropskih govornika u starom veku;
»Mnogo
sam
saosećao
i
sa
kultura im je, neko vreme, bila u
bespomoćnim
i
zlostavljanim
procvatu, a potom je zamrla, pre upada u
mališanima«.
pustinju i najezde varvara.
»Kakav je to svet bez dece?« reče Alisa.
Kroz dopuštene letimične i nesigurne
»U tom slučaju, kakav je bez životinja?
premere, Barton je utvrdio da je u svakoj
Ako više ne mogu biti maltretirane ni
zoni, u principu, šezdeset procenata
zlostavljane, ne mogu biti ni mažene ni
pripadnika pojedine nacionalnosti i veka,
voljene.«
trideset procenata nekog drugog naroda,
»Jedna stvar uravnotežava drugu na
obično iz drugog vremena, i deset
ovom svetu«, reče Barton. »Nema ljubavi
procenata iz bilo kog vremena i mesta.
bez mržnje, dobra bez zla, mira bez rata.
Svi muškarci su se probudili iz smrti
Uostalom, nemamo izbora. Nevidljivi
obrezani. Sve žene su uskrsnule kao
Gospodari ovog sveta odlučili su da
device. Za većinu žena, prokomentarisao
nemamo životinje i da žene više ne
je Barton, to stanje nije trajalo duže od
rađaju decu. Neka tako bude.«
prve noći na ovoj planeti.
Jutro 416. dana njihovog putovanja bilo
Sve dotad, niti su videli, niti čuli za
je kao i sva druga. Sunce je izašlo iznad
noseću ženu. Ko god ih je smestio ovde,
vrha planine s njihove leve strane. Vetar
mora da ih je sterilisao, sa dobrim
je duvao od gornjeg toka Reke, oko
razlogom. Kad bi se čovečanstvo moglo
petnaest milja na sat, kao i obično.
reprodukovati, dolina Reke bi za jedan
Temperatura se postojano penjala sa
vek bila zakrčena telima. U početku se
suncem i dostizala bi, po proceni, 85
činilo da nema životinjskog sveta i da je
stepeni Farenhajta, otprilike u dva
čovek ovde jedini stvor. Sada se znalo da
popodne. Katamaran, Hadžija, lavirao je
nekolik
o vrsta crva izlazi noću iz zemlje. A
napred‐nazad. Barton je stajao na
u Reci ima najmanje sto vrsta riba, od
»mostu«, sa obema rukama na dugač‐
onih šest inča dugih, do veličine glavatih
kom, debelom borovom dršku kormila sa
uljarki, »rečnih aždaja«, koje žive na dnu
svoje desne strane, dok mu je preplanulo
Reke, hiljadu stopa duboko. Frigit reče da
lice bilo izloženo vetru i suncu. Nosio je
su životinje koje postoje ovde, vrlo
skerletno‐crni kilt, koji mu je dosezao
126
gotovo do kolena, i ogrlicu načinjenu od
blizu tri i po milje, a sada se pretvarala u
savijenih sjajnocrnih pršljenova rogate
uzan kanal, ni pola milja širok. Kanal je
ribe. Bila je to šest stopa dugačka riba, sa
vijugao i beše iščezao između stena
rogom od šest inča na čelu, nalik
jednog kanjona.
jednorogu. Živela je oko stotinu stopa
Tuda bi čamac mileo zbog ubrzane
ispod površine, i s mukom je izvučena. Ali
struje, a i prostor za manevrisanje bio je
od njenih pršljenova mogle su se načiniti
ograničen. Ali Barton je bivao u sličnom
lepe ogrlice, od kože, propisno stavljene,
škripcu bezbroj puta, pa nije strepeo zbog
sandale, oklop i štit, ili je mogla biti
toga. Štaviše, kad god bi se to dogodilo,
prerađena u žilave, gipke konopce i
nije mogao a da ne misli o čamcu kao
pojaseve. Meso joj je bilo izvrsno. Ali rog
preporođenom. Prošao je iz jezera, mate‐
je bio najvrednija stvar. Od njega su se
rice, kroz uzan prolaz u drugo jezero. To,
mogli načiniti vrhovi za koplja i strele, a
zapravo beše voda izlivena u mnogo
ako bi se gurnuo u drvenu dršku, nastao
pravaca, gde je uvek postojala šansa da
bi bodež.
neverovatnu pustolovinu, za otkrovenje
Na stalku pored njega, obložen
na drugoj strani.
prozirnim ribljim mehurom, ležao je luk.
Katamaran je mimoišao jednu, svega
Bio je načinjen od krivih kostiju, izbočenih
dvadeset jardi udaljenu kamenu zdelu.
s obe strane čeljusti, koliko kit velike ribe‐
Bilo je mnogo ljudi na poljani sa desne
aždaje. Kada su krajevi obe bili posečeni
strane, čija je širina ovde dostizala svega
tako da jedna stane u drugu, dobijen je
pola milje. Vikali su u pravcu čamca, ma‐
dvostruko zakrivljen luk. Opremljen
hali, ili pretili pesnicama i psovali, premda
konopcem od creva ribe‐aždaje, luk je bio