Bridžstok razlikuje dve osnovne katego‐
umetnosti i nauke, a u nekim vidovima
rije čitalaca:
naučne fantastike, ova čudna šema je i
Konvergentna ličnost zalaže se za red i
danas zadržana.
racionalnost u nastojanju da razume svet
Takve navike su, verovatno, zasnovane
i da njime zavlada. Osobe ovog tipa, ipak,
kako na nesvesnoj motivaciji tako i na
moraju da se suočavaju sa racionalnošću i
neznanju. Naučnici su postali saradnici,
haosom kako spolja (drugi ljudi) tako i
čak timski radnici u ovom veku. Na kraju
iznutra, u sopstvenom podsvesnom biću.
krajeva, piscima je teško da se bave
Moglo bi se reći, u kontekstu ovog eseja,
ličnostima koje nisu dominantne i u
da takvi ljudi traže racionalni ili
prvom planu, kao što bi to bio usamljeni
»tehnološki« fiks za ljudsku sudbinu.
istraživač, a da ne skliznu automatski u
Divergentna ličnost prema Bridžstoku:
drugu krajnost — klišetiranog naučnika
»...naročito je zainteresovana za umet‐
koji je uskih pogleda, specijalizovan,
nost i humanističke discipline, veoma
otuđen, točkić u mašineriji (omiljena
tečno se izražava, postiže dobre rezultate
fraza »novog talasa«). U književnosti ima
u testovima »kreativnosti« i oseća se
malo opisa koji ne upadaju u neku od
potpuno prilagođena u svetu — i u
ovih ritualnih uloga. Autori, koji možda
sopstvenoj ličnosti — koji nisu u potpu‐
imaju izvesne rezerve, ali u osnovi
nosti racionalni i ne podležu potpunoj
podržavaju nauku, obično nesvesno bira‐
kontroli«. Hadson (3) smatra da diver‐
ju onu prvu pozu, prikazujući naučnika
gentne ličnosti »tuđinca ne izbegavaju
kao plemenitog pseudoumetnika.
niti ga ubijaju na graničnom zidu, nego on
Ovakva romantična idealizacija tipično
biva asimiliran i — manje ili više efikasno
je okrenuta onim malobrojnim ličnostima
— postaje bezopasan.«
naučnika koje izlaze iz gore navedene
Ovo odmah navodi na sumnju da bismo
šeme — najomiljeniji primer je Ajnštajn
mogli uspešno povezati čitaoca tvrde
— i pokazuju varijacije na temu ovog lika
naučne fantastike sa pojmom konver‐
isto onako kao što su to činili pisci obične
88
proze. U osnovi, ovo je neuspeh moći
mikro‐kosmosom, stilističkim eksperi‐
zamišljanja ili čak običnog posmatranja:
mentima, ili pak pišu čiste fantazije, svi
malo je naučnika koji rade na takav način.
uklapaju u jedinstvenu kategoriju diver‐
Stavovi, zanat, intuicija, sociološki aspekt
gentne ličnosti? Ovde se pokazuje da je
— po tome, a i po nizu drugih elemenata
polarizovanost argumentacije očigledno
umetnost se duboko razlikuje od nauke.
krajnje uprošćena. Nastojeći da zadržim u
Umetnička proza nije imala do sada bog
celini osnovni argument, predlažem da
zna šta da kaže na ovu temu. Dalje,
podelimo divergentne ličnosti u dve pod‐
izjednačavanjem moralnih problema na‐
grupe: Prvu, umerenu sredinu spektra,
uke sa odgovarajućim problemima umet‐
čiji predstavnici nemaju osećaj da ih
nosti gubimo iz vida naročitu, i to moćnu
racionalnost ugrožava, mada možda ne
ulogu koju nauka igra u društvu. Tako u
gaje veliko poštovanje prema nauci
romanu Čovek praznih šaka (The Dispo‐
smatrajući da ona ima mnogo nepred‐
ssessed) Ursule Legvin, čovek uopšte nije
viđenih i nepredvidljivih propratnih poja‐
morao da bude naučnik, štaviše ceo ro‐
va, da naučni sklop uma vodi dogmatizmu
man je samo marginalno naučna fin‐
u rešavanju problema stvarnog posto‐
tastika.
jećeg sveta, itd. Drugu grupu, ekstremno
Postoje izvesna omiljena olaka uopšta‐
krijo — sačinjavali bi ljudi koji imaju
vanju odnosa između tvrde naučne fan‐
iskren strah od nauke i tehnologije, koji
tastike i divergentne ličnosti — da čitaoci
nisu u stanju da izađu nakraj sa društvom
vole da bude što manje karakterizacije ili
koje zahteva viši stepen racionalnosti i
smisla za stil — koje imaju očigledne
stručnosti. Ovakve ličnosti sklone su
izuzetke. Iako je briljantni esej Toma Diša
bekstvu u šumu fantazije gde ljudska
(Dish) u knjizi Naučna fantastika puštena
volja može da pozove i stavi pod svoju
sa lanca (Sciencefiction at Large) nago‐
vlast razne sile, da kosmos potčini našoj
vestio dobar deo Bridžstokovih argume‐
volji. Emocionalno utočište koje traže
nata, mislim da Diš previše uopštava
takvi čitaoci vuče na neka ranija vremena
svojom ocenom da tvrda naučna fantas‐
kada je opažajni svet bio manji i ugodniji.
tika odbacuje »...ironiju, estetske novine,
(Mali broj dela tipa fantazije bavi se
svaku pretpostavku da čitalac ima udela u
događajima izvan planete Zemlje, na
civilizaciji čiji je učesnik, ili da bar ima o
primer, iako je postojanje drugih planeta
njoj određena znanja, pa čak i ton koji
bilo poznato tokom čitavog modernog
nagoveštava zrelu misaonost«. (6) Očigle‐
perioda.)
dan primer suprotne vrste je Klark koji je
često izrazito misaon pisac. Zatim, tu je i
FIKSANJE CELE GRUPE: TVRDA NAUČNA
Lem, koji obično ne piše pravu naučnu
FANTASTIKA
KAO
IZRAZ
KLASNIH
fantastiku ali nešto veoma srodno tome
ODNOSA
— pripovesti o strukturi nauke i njenim
granicama kao delatnosti koja proističe Iz
U jednom kratkom izvodu iz svog
čovekovog delovanja — što odražava
opšteg pregleda naučne fantastike, viđe‐
poznatu, tako reći ritualnu evropsku
ne iz ugla jednog francuskog marksiste,
skepsu koja više duguje Hjumu, kako se
Žerar Klajn (Klein) je izjavio: »Glavna od‐
meni čini, nego Godelu. Tipično je to što
lika najnovijih dela naučne fantastike je
pisci koji su se mnogo služili ironijom ili
nepoverenje u nauku i tehnologiju, kao i
estetskim novinama predstavljaju zapra‐
u naučnike, naročito u egzaktnim ili
vo povremene pisce naučne fantastike; tu
tvrdim naukama kao što su fizika, hemija,
spadaju Pol (Pohl), Gan (Gunn), Džejms
biologija i genetika«. (9) Ovaj autor tvrdi
Tiptri Junior (James Tiptree, Jr.), Greg
da naučna fantastika odražava klasne
Bear (Greg Bear), Aldžis Bardžis ili Brajan
odnose koji postoje od 1960‐tih godina
Oldis (Aldiss) u trilogiji Helikonija
naovamo, čime se potvrđuju kao istiniti
(Helliconia). Čudnu varijantu ove pojave
pesimistički pogledi pisaca 1950‐tih
predstavlja roman Barija Malcberga
godina (Vonegat u Mehaničkom klaviru
(Barry Malzberg) Galaksije (Galaxies), koji
(Player Piano). Vulf (Wolfe) u Limbu (Lim‐
je komentar o Kembelu (Campbell) i
bo). Prema njihovom viđenju »...fenomen
tvrdoj naučnoj fantastici. Naučni element
imperijalizma više nije bio tako blago‐
u tom delu je skroz pogrešan, ali njegove
tvoran. U naučnoj fantastici usledio je
jake ironične poente su zanimljive.
period skepse, koji ilustruje pojava novog
Pogledajmo sada drugu stranu ovog
tipa časopisa kao što su F i SF i Galaksija
argumenta. Da li se pisci naučne fantas‐
(Galaxy)...«
tike koji se bave »mekim« naukama,
Da je Klajn u pravu, očekivali bismo da
89
se u tvrdoj naučnoj fantastici u sve većoj
Centralni tip dela tvrda naučne fan‐
meri ispoljava pesimizam. U celini mislim
tastike je problemska priča. Ovakve priče
da do toga nije došlo. Tvrda naučna
privlačne su za čitaoce sa konvergentnim
fantastika je prepuna slika novih teritorija
tipom ličnosti, a to je ona prava klasa koja
ili novih mogućnosti, nesreća koje su
odgovara Klajnovom opisu. Njegova
otklonjene pomoću znanja i napornog
greška je u tome što polazi od pret‐
rada. Kao pojedinci, prema mome
postavke da su svi čitaoci naučne fan‐
saznanju pisci naučne fantastike tvrdog
tastike pripadnici ove novougnjetavane
tipa nisu ništa više pesimistični u pogledu
naučno‐tehnološke klase. Kao primere
na budućnost nego što su ostali, za koje
pisaca koji su »uočili pojavu tiranije
bi se moglo reći da predstavljaju normu.
zasnovane na monopolima« on navodi
Baš naprotiv, kao što to pokazuje njihova
Zelaznija (Zelazny) — OSTRVO MRTVIH
snažna podrška društvu L‐5 i naučnom
(The Isle of the Dead) i Spinrada — LJUDI
istraživanju uopšte. Štaviše i ako se uzmu
IZ DŽUNGLE (The Men in the Jungle),
u obzir tako nesagledivi problemi, kao što
DŽEK BARON ZVANI »BUBA« (Bug Jack
je propadanje američkih gradova, Niven i
Baron). Međutim, to nisu pisci tvrde SF,
Purnel ponudili su fiks koji se sastoji od
(mada je Spinradov atipični roman
visoke tehnologije koja se zasniva na
JAHANJE BAKLJE (Riding the Torch)
autentičnoj, ozbiljnoj misli u romanu
veoma rečito delo tvrde naučne fan‐
Zakletva vernosti (Oath of Fealthy) (10).
tastike). Štaviše, sklon sam da verujem da
Čak i dela koja Ian Votson (Ian Watson)
je otuđenje koje pritiska neke oblasti
povremeno piše u duhu tvrde naučne
naučne fantastike nastalo iz uobičajenih
fantastike, pokazuju savlađivanje jezičkih
izvora — da nije u pitanju izvikani krivac
barijera i tehnička sredstva komuniciranja
— kapitalizam, nego iste snage koje
sa vanzemaljcima pri čemu se prevazilaze
deluju u svim slučajevima tehnološkog
naše pristrasnosti na bazi naše kulture i
društva: masovna pojava brzih komuni‐
ljudske vrste.
kacija, hijerarhijske ekonomije, demo‐
Klajn smatra da »...književna dela pred‐
grafska pomeranja i, kao rezultat, multi‐
stavljaju pokušaje da se razreši, kroz
nacionalna homogenizacija.
upotrebu mašte i u estetskom modali‐
tetu, problem koji u stvarnosti ne može
POLITIKA U DVE DIMENZIJE
da se reši. Ovde je problem u tome da
nam treba odgovor na pitanje ko izražava
Mnogi pisci tvrde naučne fantastike eti‐
pogled na svet naučno‐tehnoloških
ketirani su kao politički konzervativni —
zaljubljenika. Sve više i više, van područja
što je površno gledano, iznenađujuća
naučne fantastike, privid humanistički
klasifikacija za ljude koji pišu »literaturu
obrazovanih pisaca i svršenih studenata
budućnosti«. Da bi se ovo dublje pro‐
filozofskih i filoloških fakulteta, pisaca koji
učilo, predlažem drukčiji način šematskog
su prošli kroz škole za pisce tipa Klarion
prikazivanja političkog spektra. Postavi‐
(Clarion) dovodi do bitnih promena u
ćemo levicu i desnicu na horizontalnu
tonu naučne fantastike. Bojim se da su
skalu (iako smatram da su to praktično
mnogi od njih antina učno nastrojeni iz
neupotrebljivi termini), možda zato da
čistog neznanja (iako moram da priznam
bismo pojmom desnice označili zadrža‐
da je najistaknutiji svršeni student škole
vanje tradicionalnih vrednosti ili vraćanje
»Klarion«, Ed Brajant (Bryant) napisao
tim vrednostima, dok bi levica bila ona
izvanrednu priču tvrde naučne fantastike
strana koja želi da uvede nove vrednosti
pod nazivom Teorija čestice.
(na primer, čoveka socijalističkog tipa).
Postoji i jedno osnovno pravilo u nauč‐
Upravno na ovu liniju dovešćemo skalu sa
»državnjacima« na vrhu (zalaganje za
leme nego predložiti rešenja. Odavde
koncetraciju moći u rukama države),
proizilazi činjenica da je najlakše pisati SF
nasuprot — antidržavnjacima.
priče tipa »nepredviđenog nepoželjnog
Meni se više dopada ovakva dvodimen‐
efekta«, dok je pisanje priča sa rešava‐
zionalna šema nego uobičajeni jednodi‐
njem složenog problema mnogo teže.
menzionalni pogled, jer ova šema raz‐
Trebalo bi da očekujemo sve veći broj
dvaja ličnosti i pokrete koji se obično
priča onog prvog tipa u srazmeri sa sve
trpaju u jedan koš. Tako fašisti spadaju u
većim brojem svršenih studenata huma‐
desničarske državnjake, dok je Staljin bio
nističkih grupa kao pisaca, naročito ako
levičarski državnjak. Upadljiva sličnost iz‐
ostavimo po strani časopis ANALOG, tu
među sovjetske i nacističke arhitekture,
tvrđavu tvrde naučne fantastike.
na primer, ovako prestaje da nas izne‐
90
nađuje. Levičarski anti‐državnjaci su
ne društveno preobražaja. Ali ovo su
anarhisti, dok su njihova desničarska
samo nagađanja. Moram da priznam da
braća — liberali. Našao sam mesto i za
je, u duhu bavljenja botanikom, ovo vrlo
Mao Cedunga, Hjuberta Hamfrija (HH),
čudno grupisanje koje bi tek jedna
Ronalda Regana (RR) i Miterana — stavio
sociološko‐literarna teorija tvrde naučne
sam ih gde mislim da im je mesto.
fantastike mogla da objasni.
Uključio sam i sebe GB, u duhu potpunog
Vredi spomenuti da, ukoliko uključimo
razotkrivanja. Naravno, ovakav izbor
Stejpldona (Stapledon) u romanu ZVEZ‐
osovina možda nije najbolji i najjasniji;
DOTVORAC (Star Maker) kao pisca tvrde
pošto sam nacrtao ovakav dijagram, Geri
SF onda, koliko ja znam, on i Ian Votson
Purnel mi je pokazao dvodimenzionalnu
predstavljaju jedine levičarske državnjake
šemu koju je on sastavio, gde je opozicija
na mom dijagramu. ZVEZDOTVORAC je
levica — desnica zamenjena »stavom
delo koje se ističe time što je u njemu dat
prema planiranom društvenom napret‐
pokušaj da se obuhvate i fizičke i
ku« (11). Moguća su i drugačija rešenja.
društvene nauke. Pisac je tu stvorio viziju
Ipak, moja skica, osim moguće upotreb‐
jedne marksističke dijalektičke evolucije,
ljivosti u političkoj teoriji, ipak ističe i
čak i u svetovima nastanjenim insektima i
jednu zanimljivu činjenicu, koju pokazuje
morskim životinjama, prikazujući kako
krug u desničarskom antidržavnjačkom
različita stvorenja podležu šematskoj
kvadrantu.
evoluciji, razvitkom i napredovanjem pro‐
U ovom krugu, tvrdim, nalazi se ogrom‐
letarijata sve do konačnog trijumfa
na većina pisaca tvrde naučne fantastike.
komunizma. I pored ogromnih promena u
Uveren sam da ovamo spadaju Purnel,
kosmologiji i kosmogoniji od onog vreme‐
Hajnlajn, Anderson, Niven, Klement, Hari
na naovamo, ova crta mi danas izgleda
Stajn (Stine), Džejms Hogan, Spajder
kao najzastarelija i najnaivnija odlika
Robinson (Spider Robinson), Čarls Šefild
ZVEZDOTVORCA. Nagon da se bude tvrd i
(Charles Sheffield), Din Indž (Dean Ing) i
mehanički naučen može dovesti samo do
niz drugih. Nameće se pitanje: zašto tako
toga da čovek ispadne naivan.
veliki broj pisaca tvrde naučne fantastike
nalazi mesto blizu desničarskih liberala?
TVRDI NAUČNICI
Na ovo nemam jasan odgovor. Pisci su
usamljene ličnosti, individualisti po
»Velika jednostavnost nauke postaće
prirodi; već i sama ta činjenica može biti