niko ne želi da vas gleda kako igrate.
Zemlji (»kada je magija nestala«, itd.). U
Jedan razuman kriterijum, koji pisci
ovim pričama magija se posmatra kao
naučne fantastike većinom prihvataju,
neka vrsta tehnologije koju smo izgubili, a
jeste taj da pisac ne sme da pravi greške
fabula se pridržava logičkih formula,
koje su lako uočljive i za čitaoca laika —
strogih kao u partiji šaha. Hajnlajn (Hein‐
imajući pri tom na umu da je čitalac tvrde
lein) je napisao svoje rane priče (Magija,
naučne fantastike po pravilu jako načitan
INC — Magic, INC.) slaveći u njima to isto
i ne da se lako nasamariti, (pisci skloni
čulo, osvajajući tako na racionalan način
tvrdoj SF obožavaju da jedan drugoga
teritoriju, za koju se ranije smatralo da je
ulove u kakvom previdu; Hajnlajn me je
sa one strane metoda tvrde fantastike.
jednom ulovio u grešci po pitanju tačke
Zahvaljujući svojoj vernosti spoljnim
mržnjenja metana na niskim pritiscima i
merilima istine, tvrda SF podseća na rea‐
ja sam bio jako postiđen.) Međutim, još
lističku prozu, utoliko što ona postaje
je važnije od činjeničkog okvira razume‐
pluralizam mogućnosti, koji se rukovodi
vanje nauke, njenih metoda i njenog pog‐
našim aktuelnim naučnim pogledom na
leda na svet. Tipovi koji obožavaju tvrdu
svet. Varijacije su dozvoljene, jer iste
SF podsmevaće se svakom delu u kome je
činjenice se mogu objašnjavati pomoću
pogrešno prikazan način na koji naučnici
novih teorija. Na primer, putovanje kroz
misle o stvarima. S druge strane, roman
vreme i putovanje brzinama većim od
kao što je Crni oblak (The Black Cloud)
brzine svetlosti mogu se nekako provući,
Freda Hojla (Hoyle), u kome su realistički
iako su verovatno nemoguća, ali je to vrlo
prikazani naučnici koji se hvataju ukoštac
teško dokazati. Štaviše, različite pred‐
sa problemima, otkrivajući pri tom svoj
stave o obema vrstama putovanja potiču
stil ponašanja i svoje nastranosti, prim‐
iz spekulativnog područja fizike — to su
ljen je blagonaklono i čitaoci mu opraš‐
Vilerove (Wheeler) »rupe od glista« koje
taju ponekad krute likove i nespretno
omogućuju kretanje kroz prostorno —
stilizovanu prozu.
85
Ovaj zahtev za maštovitim realizmom,
gotovo u fantastičnoj literaturi, tipično
koji nalaže naučno ograničenje, predstav‐
daju kao proizvod delo tipa fantazije. U
lja osnovu druge glavne uloge nauke u
naučnoj fantastici, naprotiv, nauka se
naučnoj fantastici, a to je verodostojnost.
pojavljuje kao nešto bezlično, a ne kao
Naučna fantastika mora prožeti fantas‐
nešto što proizilazi iz čoveka. Delo Toma
tične događaje ubedljivim realizmom uz
Godvina (Godwin) Hladne jednačine (The
pomoć čitaočevog dragovoljnog odlaga‐
Cold Equations) i pored svoje raspriča‐
nja neverice. Dragoceno sredstvo pred‐
nosti i melodramatičnosti, ipak je
stavlja gomilanje dobro razrađenih deta‐
efektno, jer vrlo jasno izlaže ovu situaciju.
lja preuzetih iz solidnih naučnih saznanja.
Nauka je u naučnoj fantastici predstav‐
Pisac može da praktikuje »realizam
ljena kao stvarnost dublja od intere‐
prikazivanja« po C. S. Luisu (Lewis) na taj
sovanja i potreba ljudskog roda, kao
način što će razraditi imena, geografiju,
neumoljivo deterministička sila, koja ni‐
geografske karte, plemićke titule ili
malo ne vodi brigu o našim ličnim preo‐
nazive vladajuće strukture itd. kao u
kupacijama, a ipak je u stanju da nam
romanu Sa tihe planete (Out of the Silent
otkrije neverovatne perspektive. Ona
Planet). Ovo je poznata tehnika kako u
može ili da nas zarobi u ravnodušnosti
fantastičnoj prozi, tako i u naučnoj
svemira, ili da nas oslobodi.
Ove dve reakcije na spoljnu stvarnost
različiti pisci, od Tolkina (Tolkien) i C. J.
obrađene su u romanu Poula Andersona
Ceri (Cherryh).
(Poul Anderson) Tau 0 (Tau 0). Jedan
Jedan od metoda koji je čvrsto povezan
kosmički brod sa beguncima nije u stanju
sa tvrdom naučnom fantastikom, a nje‐
da ukoči i nema izbora — mora da leti
gov pionir je bio Hajnlajn, jeste koncen‐
dalje, napuštajući našu galaksiju. Pribli‐
trisanje pažnje na nekoliko iznenađujućih
žavajući se sve više brzini svetlosti, na
ali logičkih posledica koje proističu iz
brodu počinju da deluju relativistički
strukture jedne društvene zajednice ili
efekti zbog kojih se vreme usporava. Brod
tehnologije. Što su neočekivanije posle‐
postaje svedok sveukupnog širenja našeg
dice to bolje po delo. Iznenađenje zbog
svemira za vreme kojeg se vrste živih bića
neočekivanog detalja u svetu budućnosti,
pojavljuju i nestaju. Ovde kosmološka
koje je sadržano u autorovim premisama,
nauka slika članovima posade viziju
izaziva čuđenje i ubeđuje čitaoca da je
onoga što se dešava izvan broda, a tu
zamišljeni svet u delu »istinit«. Često
spada tipično propadanje materije u sa‐
najbolji rezultati dolaze od zapažanja
mu sebe i ponovo rađanje svemira u
kako sve ljudska bića mogu da na prijatan
sledećem širenju. Direktno suprotno ovo‐
način iskoriste zakone fizike. Kolonisti
me, na samom brodu posada doživljava
Meseca u Hajnlajnovom delu Opasnost sa
slom pod pritiskom izolovanosti od
Zemlje (The Menace from Earth) zapazili
ikakvog trajnijeg ljudskog konteksta.
su da mala gravitacija ne znači samo da
Članovi posade povlače se u beskrajne
čovek može da nosi veći teret na leđima
epizode seksualnih promašenih avantura
— on čak može da leti. U svom romanu
i samosažaljenja. Ovde je nauka besko‐
Rolingstounsi (The Rollingstones) osnov‐
načna, a čovek slomljen njenom moći.
na činjenica da je Mars peskovita planeta
Ipak, neki članovi su uporni u svojim
i da ima malu gravitaciju iskorišćena je
nastojanjima da zadrže postojeću skalu
tako da Stounsi zgrću ogroman profit, jer
vrednosti i da izdrže putovanje sve do
su shvatili da su bicikli ovde logično,
trenutka kada mogu početi novu egzis‐
jeftino, ali zanemareno prevozno sred‐
tenciju na novoj planeti u novoj fazi kos‐
stvo. Oni odlučuju da uvezu bicikle, a
mičke evolucije. Tvrda naučna fa
ntastika
njihova domišljatost predstavlja ponovnu
je naročito uspešna kada otkriva surovi
afirmaciju samostalnosti i samodovolj‐
kontrast između ova dva stava; ne mogu
nosti velikog broja heroja naučne
da se setim nijednog dela, koje nije iz
fantastike.
oblasti naučne fantastike, u kome je ovaj
Time što se koristi naukom u njenoj tre‐
kontrast tako jasno dramatizovan.
ćoj ulozi, kao simbolom, naučna fantas‐
Zanimljivo je napomenuti da je
tika se razlikuje najjasnije od dela koja
Anderson uspeo da stvori ovu simboličku
spadaju u tzv. fantazije. Otprilike u XIX
viziju tako što je prekršio organičenje
veku, nauka je široko prihvaćena kao bolji
kojim se zahteva vernost zakonima fizike.
način razumevanja sveta u kome živimo
Njemu je bilo potrebno da njegov kos‐
nego što ga pružaju religija ili mitovi, dva
mički brod proputuje preostalih trideset
elementa koji, ako se uzimaju zdravo za
biliona godina, koliko traje širenje prema
86
spoljnjem prostoru, da bi održao aristo‐
radio‐astronomi vodili debatu o filozofiji
telovsko dramsko jedinstvo — da održi
prisluškivanja vanzemaljske inteligencije.
glavne likove u životu. Zbog toga su mu
Naravno, nauka ima i svoj estetski sadržaj
bila potrebna ogromna ubrzanja, daleko
koji se takode prenosi ovim tonom. I sam
veća od onih koja bi ijedan kosmički brod
se koristim ovakvim efektima u jednom
mogao postići skupljanjem međuzvez‐
poglavlju Vremena bega (Timescape) u
danog vodonika i spaljivanjem tog vodo‐
kome jedan fizičar uporno radi na
nika u ugrađenim fuzionim reaktorima.
matematičkoj strukturi jedne teorije,
Bio je prinuđen da zaroni svoj brod
opčinjen intelektualnom lepotom postup‐
direktno u zvezde i da kroz njih proleti, da
ka, ne primećujući pri tom da će se avion
bi postigao veću reakcionu masu. Ali od
kojim leti uskoro srušiti.
toga bi brod morao biti razoren! Kako se
(2) Kosmička mistika (primeri: opet
izvukao iz ove teškoće? Jednom finesom
Klark u Kraju detinjstva (Childhood's end)
on je zaobišao problem, iskoristivši
i u romanima iz dve hiljade i prve godine;
argument iz teorije relativnosti za koji je
Blišova serija Gradovi u bekstvu (Cities in
znao da je netačan ali se nadao da će
Flight); Makro‐život (Macrolife) Zebrov‐
većini čitalaca izgledati dovoljno ubedljiv.
skog (Zebrowski); Andersen u delu Tau 0 i
Mislim da je u tome uspeo. Retko koji
drugde; Stejpldon (Stapledon) naročito u
čitalac je mogao da primeti kako je on
romanu Zvezdotvorac (Starmaker), gde
spretno uspeo da se izvuče iz tog škripca.
bestelesna tačka gledišta istražuje i
Ovo je jasan primer protivrečnosti izme‐
iscrpljuje bezbroj sub — kosmosa.) Ovaj
đu ograničenja koja nameće tvrda naučna
ton predstavlja uvećani »hladni« glas i
fantastika i drugačijih, književnih ciljeva
nepristrasni pregled koji nam omogućuje
pisca. Takvi problemi se povremeno
nauka. Ovde je objektivnost tačka gle‐
pojavljuju u svakoj vrsti realističke proze,
dišta nekog (obično neimenovanog) višeg
ali u naučnoj fantastici susrećemo ih na
bića, često nalik na božanstvo. Razvitak i
svakom koraku; oni neminovno snažno
delovanje zakona fizike, često u kosmo‐
utiču na strukturu i tok pripovedanja.
loškim razmerama, prikazuje se kao
uzorni primer jedne više logike i višeg
GLASOVI ODOZGO
poretka, na koji bi ljudska bića trebalo da
reaguju sa mešavinom naučnog intere‐
Ima više vrsta narativnog tona kojim se
sovanja i mističnog obožavanja. Emocio‐
često služe pisci naučne fantastike,
nalno dejstvo ovde nastaje kao rezultat
pomoću kojeg delimično postižu onaj
traganja za redom i poretkom (i možda za
tvrdi efekat. Ovi tipovi narativnog tona
značenjem) u kosmosu, a to traganje
doprinose stvaranju »protokola čitanja«,
ujedno predstavlja afirmaciju uloge razu‐
o kome govori Dilejni (Delany), pomoću
ma. Pretpostavljam da ovakve grandi‐
čega se čitaocu daju neposredni nago‐
ozne perspektive predstavljaju sredstvo
veštaji mogućih stavova prema mate‐
borbe protiv osećanja bespomoćnosti na
rijalu.
taj način što se čitalac poistovećuje sa
1. Hladni analitički ton: ovim tonom se
univerzalnim poretkom stvari. Opisati
najšešče služe Klark, Bliš, Klement, Niven i
ovaj glas kao prikladan za problemsku
drugi, (kod Klarka, narator je često isto‐
priču u kojoj »problem« koji čitalac treba
ričar — hroničar, namerno udaljen u vre‐
da reši jeste pitanje: u čemu je skriveni
menu od same akcije). Ovaj ton odražava
smisao prividne ravnodušnosti svemira?
naučnu literaturu u kojoj su najvažniji
Da li inteligencija, upornost i radoznalost
jasnost i preciznost. Istinski jezik
imaju neku svrhu?
najtvrđih nauka je matematika; neke
(3) Mudrijaš iz najužeg kruga: ovakav
priče i romani nastoje da odraze ovako
ton se najčešće nalazi kod Hajnlajna, Pola
čisto nepristrasno izlaganje činjenica i
(Pohl) (Kapija — Gateway, Milioniti dan
odnosa, bez nametanja ikakve otvorene
Day Million), Haldemana (Večiti rat —
ljudske pristrasnosti.
The Forever War i dosta »hladnije« u
(1) Odavde vode poreklo i uvodni citati
drugim delima), Varlija (Varley) i Purnela
iz istorijskih studija napisanih o dalekoj
(Pournelle). Ovakav ton pruža upućenima
budućnosti, Britanika galaktika itd.
mogućnost da se međusobno prepoz‐
Džejms Gan (Gunn) upotrebio je ovakav
naju; to je neki ton vojničkog logora
»glas« na potpuno nov način u svom naj‐
prikladan za obuku svežih regruta. Ovde
naučnije tvrdom romanu Slušaoci (The
se o krupnim stvarima govori upadljivo
Listeners) tako što je umetao poduže
ležerno — to su aforizmi prošireni u
citate iz naučne literature u kojima su
sociološku mudrost, štosovi kojima se
87
čitave političke doktrine bacaju u koš,
gentne ličnosti. To bi značilo da je
zrnca istine naduvana i rascvetana kao
osnovni pečat tvrde SF jedan stav. Možda
neka vrsta intelektnih kokica. Verujem da
je to i tačno; pretpostavljam da su
ovakav ton privlači naročito adolescentne
Godvinove Hladne jednačine postale tako
čitaoce, kojima je p
otrebno da pojačaju
popularno delo upravo zato što su izrazile
svoje osećanje lične moći — često ste‐
jedan stav koji su mnogi osećali ali nisu
čeno putem poznavanje nauke i tehno‐
bili u stanju da ga iskažu tako jasno. Ja
logije — širenja domena te moći i to onih
lično se opirem tome da se oslanjam na
domena u kojima se verovatno osećaju
tako pojednostavljenu klasifikaciju, mada
manje sigurnim. Ovaj ton često stvara
je ona delimično tačna, zvuči istinito. Pa
atmosferu novopridošlih učesnika, a na‐
ipak, tvrda naučna fantastika ne zauzima
ročito ga vole oni čitaoci koji su počeli da
uvek tako uprošćene stavove u odnosu
uranjaju u svet naučne fantastike kroz
na tuđince ili vanzemaljce, na primer — i
Hajnlajnove »juvenilce« (varijante ovak‐
kao što ću kasnije pokušati da prikažem,
vog pisanja kasnije su dali Aleksej Panšin,
vanzemaljac je možda ključni problem
Džo Haldeman, Džon Varli i pisac ovih
tvrde naučne fantastike. Ja sam ranije već
redova).
izrazio mišljenje (4) da mešanje sa
vanzemaljcima predstavlja literarnu mo‐
GLAVNA LINIJA NAUČNO ‐
gućnost, a mene, ipak, očigledno smat‐
FANTASTIČNOG FIKSA
raju izrazitim piscem tvrde naučne
fantastike.
Martin Bridžstok (Bridgestock) primenio
Moramo voditi računa o tome da
je postojeću analizu psihologa Lijama
»konvergentan« ne znači prosto auto‐
Hadsona (Hudson) (3) na shvatanja
ritarni, a »divergentan« ne mora da znači
Brajana Stejblforda (Brian Stableford) (4) i
u većoj men »kreativan« nego konver‐
drugih autora prema kojima umetnička
gentni tip. Ove uprošćene definicije,
proza, uključujući i naučnu fantastiku,
kakve vole diplomirani filozofi, ne uzima‐
ima za svoje čitaoce funkciju održavanja,
ju u obzir činjenicu da naučna kreativnost
ne da bi ih nečemu poučila, nego da bi
pripada drugačijoj vrsti nego što je
pojačala njihove postojeće postavke i
umetnička kreativnost, ali da zbog toga
ideje. Ljudi koji postanu zavisni od ovog ili
nije ništa manje teška, niti manje ori‐
onog žanra ili podžanra čitaju, dakle, da
ginalna. U književnosti XIX veka bilo je
bi se tako »fiksali«.
uobičajeno romantičarsko izjednačavanje