mesto gde izbija plamen na kraju klizača, i
bili napunjeni. To je očito, zato je ova
gurnu. Klizač se pomeri nadole za oko dve
zdela postavljena ovde.«
šesnaestine inča, i žica, oko desetine inča
On ode do ruba kamena u blizini vode, i
u prečniku i pola inča duga, kliznu iz rupe
siđe. Dotad je vrh bio preplavljen ljudima,
na kraju. Čak i na jarkom suncu, vide se
i još njih je pokušavalo da ga se
beličasti blesak. On dotače vrh žice
domogne. Krupni čovek beše ščepao
travkom; travka se smesta zgrči. Kad je
biftek i zagrizao ga, ali neko pokuša da
prinese vrhu bambusovog koplja, pregore
mu ga istrgne. On jarosno vrisnu i,
majušnu rupu. Barton vrati klizač u
iznenada, grunu u one što su ga delili od
predašnji položaj i žica se povuče, kao
reke... Preskoči ivicu i upade u vodu,
vruća glava bakarne kornjače u srebrni
izbivši odmah na površinu. U međuvre‐
oklop.
menu, žene i ljudi su vrištali i tukli se za
I Frigit i Ruač glasno su se čudili energiji
preostalu hranu i plen u cilindru.
koju je sadržao mali predmet. Da bi se
Čovek koji je skočio u reku, isplivao je
žica tako zagrejala, potrebna je velika
na leđima, jedući ostatak bifteka. Barton
voltaža. Koliko punjenja daje baterija ili
ga je pažljivo posmatrao, očekujući da ga
nuklearni reaktor, od kojih jedno mora da
zgrabi riba. Ali, on ode niz reku,
je unutra? Kako energija u upaljaču može
neuznemiren.
biti obnovljena?
Stene na severu i jugu, sa obe strane
Bilo je mnogo pitanja na koje, trenutno,
reke, behu pretrpane ljudima koji se
ili možda nikad, neće biti odgovora.
bore.
Najteže je, kako su mogli biti vraćeni u
Barton je hodao dok se nije oslobodio
život u podmlađenim telima. Ko god da je
gomile, a zatim seo. Ljudi iz njegove
to učinio, poseduje božansko znanje. Ali,
grupe čučnuli su uz njega ili stajali i
razmišljanje s tim u vezi, osim što će im
gledali masu što je previrala i galamila.
obezbediti predmet razgovora, ništa neće
Kamena zdela izgledaše kao otrovna
rešiti.
pečurka, obuhvaćena sivim larvama. Vrlo
Kroz izvesno vreme gomila se razišla.
bučnim larvama. No behu sada i crvene,
Cilindar je ostavljen gde mu je mesto, na
jer se prolila krv.
vrhu kamene zdele. Nekoliko tela behu
Najporazniji aspekt prizora bila je dečja
opružena gore, a ljudi i žene koji su sišli
reakcija. Mlađi su stajali dalje od stene,
sa strane bili su povređeni. Barton prođe
ali su znali da je hrana u zdeli. Plakali su
kroz gomilu. Lice jedne žene beše
od gladi i užasa, izazvanog vriskom i
izgrebano, posebno oko desnog oka.
tučom odraslih na kamenu. Malena
Jecala je, a da niko na nju nije obraćao
devojčica sa Bartonom nije plakala, ali se
pažnju. Drugi, muškarac, sedeo je na
tresla. Stajala je uz Bartona i stavila mu
zemlji držeći se za slabinu, koja beše
ruke oko vrata. On je tapšao po leđima i
isparana oštrim noktima.
mrmljao ohrabrujuće reči, koje ona nije
Od četvoro koji su ležali na vrhu
mogla razumeti, ali čiji je ton umirio.
kamena, troje behu onesvešćeni. Ove
Sunce je bilo na silaznoj putanji. Za oko
vraćahu u život tako što su im vodom iz
dva sata biće skriveno visokim zapadnim
zdele pljuskali lica. Četvrti, nizak, mršav
planinama, iako do pravog sutona, po
čovek, beše mrtav. Neko mu je savijao
svoj prilici, neće doći za mnogo sati. Nije
glavu dok mu nije slomio vrat.
bilo načina da se odredi koliko ovde traje
Barton ponovo pogleda u sunce i reče:
dan. Temperatura je porasla, ali sedenje
»Ne znam tačno kad će vreme za večeru.
na suncu ni u kom slučaju nije bilo
Predlažem da se vratimo ubrzo pošto
nepodnošljivo, a neprekidan povetarac
sunce zađe za planinu. Položićemo naše
pomagao im je da se rashlade.
Kaz dade znak pokazujući da želi vatru,
zovite ih kako hoćete, u ova ulegnuća.
a takođe pokaza i na šiljak bambusovog
Zatim ćemo čekati. U međuvremenu...«
119
Mogao je i ovo telo baciti u reku, ali
lice Čoveka u Gvozdenoj Maski, ako je
sada razmišljaše o njegovoj eventualnoj
ikad postojala takva osoba. Intervjuišite
upotrebi, možda upotrebama. Reče šta
Lukreciju Bordžiju i one koji je znaju, i
želi i ljudi spustiše leš sa kamena i
utvrdite je li bila otrovna kuja, kako misli
krenuše da ga nose preko poljane. Frigit i
većina ljudi. Izučite identitet ubica dve
Galeaci, bivši tršćanski uvoznik, behu prvi.
male princeze u Taueru. Možda ih je
Frigit očito nije bio vičan nošenju, ali kada
Ričard III ubio.«
ga je Barton zamolio, klimnuo je glavom.
»A što se tebe tiče, Ričarde Frensis
On podiže čovekova stopala, a za njim
Barton, mnogo je pitanja u vezi s tvojim
krenu Galeaci, držeći mrtvaca ispod
životom, na koja bi tvoji biografi želeli da
pazuha. Alisa je hodala za Bartonom, sa
imaju odgovore. Jesi li stvarno imao
detinjom rukom u svojoj. Neki iz gomile
persijsku ljubav, kojom si se nameravao
gledahu radoznalo, uzvikivahu opaske ili
oženiti i zbog koje si se hteo odreći svog
pitanja, ali ih je Barton ignorisao. Posle
identiteta i postati urođenik? Je li ona
pola milje, Kaz i Monat preuzeše leš. Dete
umrla pre nego što si stigao da se oženiš,
nije
izgledalo
uznemireno
mrtvim
i je li te njena smrt zaista ogorčila, i da li si
čovekom. Ona se čak zanimala za prvi leš,
bio u nju zaljubljen do kraja svog života?«
umesto da bude užasnuta opekotinama.
Barton je piljio u njega. Tek je upoznao
»Ako je ona uistinu od drevnih Gala«,
čoveka, kad, eto njega gde postavlja
reče Frigit, »može biti da je navikla da
najličnija
i
najindiskretnija
moguća
gleda ugljenisana tela. Ako se dobro
pitanja. Ništa nije moglo opravdati takvo
sećam, Gali su palili žive žrtve u velikim
ponašanje.
korpama od pruća i to im je bila religijska
Frigit ustuknu govoreći »I... i... no,
ceremonija. Ne pamtim u slavu kog boga
ostalo će morati da pričeka, koliko vidim.
ili boginje. Da mi je ovde biblioteka,
Ali, jesi li znao da ti je supruga priuštila
pronašao bih. Misliš li da ćemo je ovde
poslednje miropomazanje odmah posle
ikada imati? Verujem da bih poludeo da
smrti, i da si sahranjen na katoličkom
nisam imao knjiga.«
groblju — ti, bezvernik?«
»To ćemo još videti«, odgovori Barton.
Lev Ruač, čije oči behu razrogačene dok
»Ako već nismo snabdeveni bibliotekom,
je Frigit deklamovao, upita, »Ti si Barton,
načinićemo našu sopstvenu. Ukoliko
istraživač i lingvist? Pronalazač jezera
bude moguće.«
Tanganjika? Onaj koji je išao na hadžiluk
Pomislio je kako je Frigitovo pitanje
u Meku prerušen u Muslimana? Pre‐
šašavo, ali, najzad, nisu svi bili sasvim pri
vodilac Hiljadu i jedne noći?«
čistoj ovoga puta..
»Ne gorim da slažem, niti mi je to
U podnožju, dva čoveka, Floko i Brontič,
potrebno. Taj sam.«
zameniše Kaza i Monata. Barton ih je,
Lev Ruač pljesnu Bartona, ali zvuk ode u
pošto su prošli drveće, poveo kroz travu
vetar.
do pojasa. Bodljikava trava grebala im je
»Ti, kučkin sine!« vikaše. »Ti, gadno
noge. Barton odseče jednu stabljiku
nacističko kopile! Čitao sam o tebi. Bio si,
nožem, da joj proveri žilavost i savit‐
u mnogo čemu izuzetna osoba, pret‐
ljivost. Frigit je hodao uz rame s njim,
postavljam! Ali, bio si i anti‐Semit!
brbljajući bez prestanka. Sigurno, mišljaše
Barton, priča da ne bi razmišljao o dve
7
smrti.
Barton beše iznenađen. Rekao je: »Moji
»Ako su svi koji su ikad živeli, ovde
neprijatelji širili su te neosnovane i
uskrsnuli, razmišljajte o naučnom istra‐
zlobne glasine. Ali, neko ko poznaje
živanju koje treba da se obavi! Mislite o
činjenice i mene, znao bi to bolje. A sada,
istorijskim misterijama i pitanjima koje
mislim...«
možete da rasvetlite! Možete razgovarati
»Nadam se da ti nisi pisao Jevrej,
sa Džonom Vilksom Butom, i otkriti da li
Ciganin i El Islam? « kaza Ruač, osme‐
je sekretar rata Stanton zaista stajao iza
hujući se podrugljivo.
atentata na Linkolna. Možete iznaći iden‐
»Jesam«, odgovori Barton. Bio je crven
titet Džeka Trboseka. Otkriti je li Jovanka
u licu, a kad spusti pogled vide da mu je i
Orleanka stvarno pripadala sekti veštica.
telo rumeno. »A sada, kako sam hteo da
Razgovarajte s Napoleonovim maršalom
kažem pre nego što si me tako neotesano
Nejom; vidite da li je izbegao streljački
prekinuo, mislim da bi bolje bilo da se
stroj i postao učitelj u Americi. Dođite do
udaljiš. U običnim okolnostima dosad bih
istinite priče iz Perl Harbura. Upoznajte
te već ščepao za vrat. Čovek koji sa
120
mnom tako razgovara, mora da potkrepi
Bartonu. Beše veoma iznenađen kad je
svoje reči delima. Ali, ovo je neobična
Barton odbio.
situaicija, pa si možda uzrujan. Ja zaista
»Kanibal!« uzviknu Alisa Hergrejvz. »O,
ne znam. No, ako se odmah ne izviniš, ili
Gospode Bože, krvavi, smrdljivi kanibal! I
ne odeš, nameravam da načinim još
ovo je obećani život posle smrti!«
jedan leš.«
»Nije gori od naših rođenih predaka«,
Ruač stisnu pesnice i besno pogleda
kaza Barton. Beše se oporavio od šoka, i
Bartona; zatim se okrenu i oholo
sad je čak pomalo uživao u reakciji
otkorača.
ostalih. »U kraju bez dovoljno hrane,
»Šta je to nacista?« upita Barton Frigita.
njegov čin je izuzetno praktičan. Pa
Amerikanac je objasnio kako je najbolje
dobro, naš problem sahranjivanja mrtvih
umeo. Barton reče: »Imam mnogo da
bez podesnog oruđa za kopanje, je rešen.
učim o onom što se dogodilo posle moje
Štaviše, ako smo pogrešili da su zdele
smrti. Taj čovek je pogrešio sa mnom u
izvor hrane, može biti da ćemo uskoro
vezi. Nisam nacista. Engleska je, kažeš,
podražavati Kaza.«
postala
drugorazredna
sila?
Samo
»Nikad!« reče Alisa. »Pre bih umrla!«
pedeset godina posle moje smrti? Ne
»To je upravo ono što bi vam se dogo‐
mogu da verujem.«
dilo«, odgovori Barton hladno. »Predla‐
»Zašto bih te lagao?« reče Frigit. »Ne
žem da se povučemo i pustimo ga da
uznemiravaj se zbog toga. Pred kraj
jede. To ne šteti mom apetitu, a nalazim
dvadesetog veka opet je bila u usponu, u
da su njegovi maniri pri obedu, ništa
vrlo retkom napredovanju, premda
gnusniji neko u Jenkija graničara.«
prekasno...«
Skloniše se Kazu s očiju iza jednog veli‐
Slušajući Jenkija, Barton beše ponosan
kog čvornovatog drveta. Alisa reče: »Ne
na svoju zemlju. Mada je Engleska
želim ga u blizini. On je životinja, gnušam
postupala s njime nepravedno za
ga se! Ne bih se osećala bezbednom
njegovog života, i mada je uvek želeo da
nijedan sekund u njegovoj blizini!«
ode s ostrva kad god je bio tamo, branio
»Molili ste me da vas zaštitim«, reče
bi je, da je trebalo, do smrti. Uz to, bio je
Barton. »Činiću to onoliko dugo, koliko
odan kraljici.
ste član ovog društva. Ali, i vi morate da
Iznenada reče: »Ako si već govorio o
prihvatite moje odluke. Jedna od njih je
meni, zašto i to nisi pomenuo?«
da polumajmun ostaje s nama. Treba
»Želeo sam da budem siguran.
nam njegova snaga i veština, koje su,
Uostalom, nismo imali dovoljno vremena
izgleda, vrlo pogodne u ovakvom kraju.
za društveni odnos«, odgovori Frigit, »ili
Postali smo primitivci; dakle, možemo i
bilo koji drugi«, dodade gledajući iskosa
učiti od primitivca. On ostaje.«
veličanstvenu figuru Alise Hergrejvz.
Alisa pogleda ostale s nemom molbom.
»Znam i o njoj ponešto«, reče, »ako je
Monat podiže obrve. Frigit
sleže
ona ta na koju mislim.«
ramenima i reče: »Gospođo Hergrejvz,
»To je više nego što ja znam«, kaza
ako je moguće, zaboravite vaše običaje i
Barton. Stade. Bili su pošli usponom
navike. Nismo u pravim viktorijanskim
prvog brega i sada su se našli na vrhu.
nebesima za višu klasu. Ili, uistinu, u bilo
Spustiše telo na zemlju ispod jednog
kojim nebesima o kojima smo ikad
džinovskog crvenog bora.
sanjali. Ne možete razmišljati i ponašati
Kaz odmah, sa chert nožem u ruci,
se kao što ste na Zemlji. Pr
imerice,
čučnu pored ugljenisanog leša. Podiže
potičete iz društva gde su se žene od
glavu i izgovori nekoliko fraza, koje mora
vrata do stopala pokrivale teškim
da su bile nekakva obredna pesma.
haljinama, a pogled na žensko koleno
Potom, pre nego što ostali stigoše da se
značio je uzbudljiv seksualni doživljaj. A,
pobune, raspori telo i izvadi jetru.
još se ne čini da patite zato što ste nagi.
Većina u grupi vrisnuše užasnuti. Barton
Tako ste gordi i dostojanstveni, kao da
zastenja. Monat gledaše ukočeno.
nosite odeždu kaluđerice.«
Kazovi veliki zubi zariše se u krvavi
»Nije to moj izbor«, odvrati Alisa. »Ali,
organ i odgrizoše krupan komad. Njegove
zašto treba da mi je nelagodno? Gde su
čeljusti, čvrstih mišića i jakih kostiju,
svi nagi, niko nije nag. A to se može rešiti,
počeše da žvaću, i on poluzatvori oči u
u stvari je to jedino što se može rešiti. Da
zanosu. Barton mu se primače i ispruži
su mi anđeli ponudili kompletnu opremu,
ruku, u nameri da protestuje. Kaz se
ne bih je nosila. Bila bih staromodna. A
široko nasmeja, odseče parče i ponudi ga
stas mi je lep. Da nije, patila bih više.«
121
Dvojica ljudi prasnuše u smeh, i Frigit
Međutim, stajao je nepokolebljiv, dok
reče: »Vi ste divni Alisa. Apsolutno.
dve duge, uske pruge kože ne behu
Smem vas zvati Alisa? Gospoda Hergrejvz
skinute s tela.
zvuči suviše formalno kada ste bez
»Hoćeš li da pokušaš sam?« upita
odeće.«
Barton. Prevrnu telo na bok, odakle se
Ona ode bez odgovora i nestade iza
moglo skinuti još duže parče. Frigit uze
jednog velikog drveta. Barton kaza:
nož sa okrvavljenim vrhom, i poče da
»Nešto ćemo uskoro morati da učinimo u
radi, škrgućući zubima.
vezi sa sprovođenjem zdravstvenih mera.
»Ne tako duboko«, opomenu ga Barton,
To znači da će neko morati da odredi
a potom reče: »Sada sečeš suviše plitko.
zdravstvena načela, neko sposoban da
Daj mi taj nož. Gledaj!«
sačini propise i primeni ih. A ako je
»Imao sam suseda koji je uobičavao da
moguće oformiti zakonodavna, sudska i
veša kuniće iza garaže i seče im grkljane
izvršna
tela
u
sadašnjem
stanju
čim im polomi vratove«, reče Frigit. »Gle‐