tu mi je među klincima skočio rejting.
sedmično do tri‐četiri kraće priče.
Ozbiljno pisanje došlo je znatno kasnije,
Spremam i SF — radio‐igru, kao i drugu
sa prvim magazinima koji su objavljivali
SF‐tekstove.
zbirku priča za koju pravim odabir. Dosta
posla, možda previše, uključujući i pisanje
Kako
izgleda
pisanje
Slobodana
koje ne dodiruje SF — žanr.
Ćurčića?
Već dugo te nema u »Siriusu«?
Interesantno pitanje. I ja ga skoro uvek
postavljam domaćim i stranim piscima.
Ha, ha... Ma, jasno, nema me. Neće me
Pa... najčešće pišem direktno u mašinu,
ni biti. Bio je nesporazum, tačnije,
retko kad, osim ideja, koristim druge
nekorektnost s njihove strane, bomba sa
vidove pisanja. Sačekam da malo odstoji,
zakasnelim delovanjem... ha, ha... Ali
da se razbukti u meni. Dotle radim na
»Sirius« neće prestati da izlazi ako ja ne
kraćim storijama — priče, novele... Ja
objavljujem u njemu, zar ne?
insistiram na temperaturi, tempu, brzom
Hoće li trilogija o kiborgu Lari postati
izgaranju. Sa dosta pritiska u svemu,
tetralogija?
dijaloga. Kožu treba ponekad i prevrnuti
naopako. Naravno, uz sve iskušane ideje,
Podsetio si me na Laru Bogomoljku, lik
otvarati nove. Za ideje ne brinem. Kao i
na kome se rado zadržavam. Da, već ra‐
Bredberi, svaku zapisujem i odlažem u
dim na četvrtom delu. Pisanje je ušlo u
specijalnu fasciklu. To je to, uglavnom.
onu fazu kada se ne ostavlja da dugo
Ostatak ostaje kao lični stil... i još
stoji. Biće i malih, za čitaoce neočeki‐
ponešto.
vanih, perturbacija. Neko će morati da
120
ode sa fona događanja... U stvari, odluke
stano radim. Pa, neko je morao posle
donosim i u toku samog pisanja. Ja sam
Dika da produži to, nije li tako?
najkritičniji prema svom radu, pa ipak mi
Na kraju, tvoj savet onima koji počinju
se čini da je ideja dobra. Videće se.
da pišu SF — literaturu?
Androidi su dominantna tema tvog
Savet? Besplatan? Toliko ima saveta da
opusa?
početnici mogu samo da se zbune, do
Tvorac napravi čoveka prema liku svo‐
guše su u savetima, mislim. Ipak,
me... Zašto čovek ne bi identično
neophodno je da mnogo čitaju, razvijaju
postupio, glumeći Tvorca, igrajući se sa
sopstveni stil. Neosporno je da i mnogo
androidima, divnim pronalaskom Filipa
pokušavaju. Zanatski deo mora da se
Dika, sa svim neočekivanim problemima
stalno glača, jer samo ideja ne vadi stvar.
koji tu nastaju? To je, zaista, nezaobilazna
I što napisu da nekome pošalju. I to je
tema koju proučavam i na kojoj nepre‐
sve.
121
O ROMANU MATE
u momentu svetske kataklizme leteo
visoko... pa ga nisu zahvatile eksplozije
HANŽEKOVIĆA ‐
gasova koje su pocepale kontinente) i
»GOSPODIN ČOVJEK«
nalaze trgovački brod prepun hrane, pića,
lekova, tehničke robe, goriva, oružja, kao
kakva super‐robna‐kuća plus apoteka
Ne, nije to SF‐roman, ali ima jake SF‐ plus arsenal...« i sve to prisvajaju jer (baš elemente, naročito u prvim poglavljima, i
zgodno) plinovi su otrovali celu posadu a
neki ljudi će mi sigurno zameriti kad u
brod je ostao netaknut. Pronalaze i
Istoriji hrvatske SF‐književnosti budem
cepelin! Sad ovi Robinzoni Krusoi, divno
Hanžekovićevo
delo
izostavio.
(Ali
opremljeni gotovim proizvodima zapadne
pomenuću ga sa pola rečenice u poglavlju
tehnološke civilizacije, mogu da se bave,
»Neki problemi daljeg istraživanja«, kao
natenane, diskusijama. Narator kritikuje
delo blisko i srodno naučnoj fantastici.)
tu civilizaciju čiji brod je šćapio: Zapad je
Čitaoci »Alefa« imaju sada priliku da
bio »sebičan, nemoralan i zloban«, bila je
saznaju o čemu se radi.
loša i sva evropska politika, i cela bela
Primerak koji sam pronašao knjiga je
rasa ali Japanci su bili dobri, plemeniti,
znatne veličine, 138 sa 204 milimetra, ro‐
nenasilni, nesebični. Tako ro‐man tone u
man počinje na sedmoj stranici a završa‐
otvoreno propovedanje u koje će potom
va se na 459. Objavljena je u Zagrebu
tonuti sve dublje, nepovratno. Peto
1932. godine a štampao je »Zadružni
poglavlje je sasvim dato zanesenom
štamparski zavod, Vrhovčeva 11. U knjizi
pamfletarskom političenju — o zlim
je i slika pisca. Roman je podeljen na
industrijalcima, dobrim proleterima, lošoj
jedanaest poglavlja. Na početku je
higijensko‐tehničkoj zaštiti u fabrikama
prikazano da se dogodio »28. rujna 19...«
na Zapadu, opakoj dvoličnoj kapitalis‐
svetski rat pomoću eksplozivnih plinova;
tičkoj kulturi. Uzgred, sreću još jednog
svet je razoren, neke kopnene mase su
preživelog, ali taj je skroz lud, i Osian ga
potonule u more. Glavni junak, i narator,
ubije.
u početku misli da je jedini preživeli
U šestom poglavlju oni sreću dve mlade
čovek na svetu, i počinje robinzonsku
žene. Jedna je Nemica, Mina Saden.
egzistenciju. Ova robinzonijada je ubedlji‐
Druga je Japanka, Otama. Japanka ima
va, detaljno i dobro prikazana, vrlo ese‐
mušku bebu koju uzorno čuva. Oni
fična (SF‐ična). Prvo poglavlje je radost za
uspostavljaju drugarske odnose, kao
ljubitelja SF‐žanra, jer obećava dobar SF‐
pravi ratni drugovi, ali ženski drugovi ipak
roman. Već drugo budi tešku sumnju, jer
dobijaju da rade ženske poslove a muški
se rasplinjava u monolozima o nekim
muške, tu dileme nema. Pojavljuju se još
detaljima političke situacije posle prvog
trojica preživelih, to su neki rđavi
svetskog rata, što je sad, dabome, sasvim
muškarci koji ih napadaju, a rđavi Osian
požutelo.
ih poubija revolverom. Dakle, naratoru
U trećem poglavlju ovaj narator ističe
ostaju uvek čiste ruke, a razne prljave i
da je on Zagrepčanin i Hrvat, pripadnik
krvave poslove koji iskrsnu svršavaće zli
»pjesničkog i nedužnog naroda Hrvata«;
stranac koji će se uvek naći pri ruci.
on sreće još jednog preživelog, a to je
Delimo poslove, ti i ja: ti si pištoljdžija i
engleski avijatičar Osian Trijamf star
militarista i ti odbijaš napade a ja sam
trideset dve godine. Taj je imperijalist,
&
nbsp; propovednik pacifizma i razoružanja pa ja
gramzivac,
šovinist,
prznica
itd.
lepo i bezbedno živim iza tvojih leđa i
Odjednom roman kreće užasno loše:
zasipam te kritikama!
pokazuje se da je Osian samo sparing‐
U osmom poglavlju četvoročlana grupa
partner za obimne moralističke diskusije.
dobrih pronalazi jedno ostrvo koje je
Narator je protiv »materijalizma«, protiv
jedini ostatak Hrvatske; nazvaće ga Eden.
bede, protiv mehanizacije, protiv stripti‐
Objašnjava se izraz »gospodin čovjek«: to
za... U četvrtom poglavlju oni lete
je ceo oholi i neskromni ljudski rod, to je
Osianovim avionom (koji se očuvao jer je
moderni tehnološki čovek koji, u svojoj
122
bezbožnoj prepotentnosti, želi da ima
jer i danas u nekim ćoškićima amazonije i
lekove, alate, traktore, automobile,
Nove Gvineje životare pojedine grupice
knjige, radio‐aparate, kuće, i tako dalje.
po principu »banane sa grane« i večne
Bezbožno je, i protiv boga Hrista, imati
traktor ili kosačicu, jer te mašine nam ne
Roman čak izdaleka, koketira s idejom da
daju da imamo »idilične muke znoja«;
žene budu zajedničke, i deca takođe, a taj
treba da se mučimo, treba da gajimo u
horor je uvek negde iza ugla kad počne
sebi »etički kult rada, patnje, ustrajnosti i
poništavanje individue. (Znate za Hitlerov
strpljivosti«. Narator je protiv trgovine
projekt »Lebensborn« tj. »Izvor života«?)
kao takve; »argument« mu je tvrdnja da
E, sad, pošto je takva arkadijska utopija
trgovci uzimaju sebi (ako je navedeni
cilj, narator se, kao i svi utopisti, suočava
primer tipičan) maržu od 36%! Grupa
sa blagim pitanjem: kako to ostvariti?
odlučuje da dečaku da ime Adam. U
Kako preći iz ovog stanja u ono, ciljno?
devetom poglavlju nalaze jednu ženu sa
Niko ne bi hteo, jer ona država ili državica
ženskom bebom; ta žena umire od neke
koja bi se do te mere uprosjačila i
bolesti i grupa uzima dete sebi. Ovde je
porušila imala bi odmah masovno
narativna strategija sasvim providna:
umiranje od gladi, bande na ulicama,
naratoru treba jedna malena devojčica
intervenciju spolja, itd. Ukratko, utopija
Eva, koja bi bila vaspitavana totalno po
bi već u startu propala. Čak i kad bismo
volji grupe; njena majka to možda ne bi
poubijali ceo svet sem poslednjih milion
dopustila, a možda se ne bi ni uklopila u
ljudi, i taj milion bi odbio da se podvrgne
grupu (nema trećeg muškarca), pa je zato
tako užasno glupim idejama. I kad bi ih
narator pomoću te bolesti »odstrelio«
ostalo hiljadu (nasumice odabranih), opet
majku — i beba, bespomoćna, pada u
bi odbili. I među stotinom bi bilo mnogo
šake grupi! Daju joj ime Eva.
onih koji bi odbili; i među desetoricom!
U desetom poglavlju, već uspostavljeni
Zato narator konstruiše situaciju koja je
parovi se razmenjuju, pa se Osian ženi
onaj pravi, proverbijalni, »čist list« toliko
Japankom a narator Nemicom. rešenje je
potreban utopistima: satire baš celo
divno za naratora: Japanka je bolešljiva,
celcato čovečanstvo sem sebe samoga i
ima dete od nekog drugog čoveka, etnički
dve lepe mlade svoje jednomišljenice, i
i kulturološki je udaljenija, ukratko, nju
jednog nejednomišljenika koji će godina‐
manje želim, i ona ide — tebi; a ova koju
ma služiti kao poslušno slabiji oponent u
više želim, ide — he, he... meni.
diskusijama, naslušati se pridika, i
Narator se izjašnjava i protiv sporta,
dozvoliti da mu grupa na kraju ispere
filma, protiv pesnika Bodlera, Verlena, i
mozak te da bude preobraćen; dodaje i
Malarmea (zato što ne pomažu prolete‐
dve bebe, Adama i Evu, koje će biti (u
rima), tvrdi da se posle 1918. nije
početku...) nemoćne da se odbrane od
dogodio nikakav progres, i sve u tom
takvog vaspitanja; i, eto, nova civilizacija
stilu. A u jedanaestom poglavlju, grupa
je stvorena, čovečanstvo ima novi
(uz puno učešće Osianti, prevaspitanog)
početak i živeće, odsad pa zauvek, samo
uništava svu svoju tehniku, mašine, čak i
tako.
tek započeti hram, i vraća se u
Potreba da se zatru baš svi ostali ljudi
primitivizam, u život po principu:
na svetu pokazuje da je i sam utopista
živećemo dok priroda daje, a kad
svestan da to njegovo niko ne bi hteo da
ponestane u koze mleka ili na grani
prihvati. A na samom početku romana,
jabuka... pašćemo travu... ili ćemo
onaj način kako on likvidira skoro sve
umreti. Pobožni i smireni.
ljude na svetu, to je mesto gde ima SF‐
I tek tada čitalac može u totalu da
elemenata.
sagleda pravu strukturu ovog romana. To
Ali ne dovoljnih da bi ovo bio SF‐roman.
je roman koji propoveda povratak nekom
Gospodin čovjek je utopijski roman. To
hrišćanskom, ili prethrišćanskom, ili čak
paleolitskom utopijskom arkadijskom ko‐
munizmu. Stvar nije potpuno neizvodljiva
Aleksandar B. Nedeljković
123
KNJIGE
Gregori Benford
izbliza nije nalazio u središtu pažnje
VREMENSKI PEJZAŽ
čitalačke publike.
Naravno, u romanu Vremenski pejzaž
Znak Sagite, Beograd, 1988.
reč je o nauci. Ili bolje, potencijalnoj
nauci, jer putovanje kroz vreme još nije
Kad nekog ili nešto voliš, vrlo je teško
prekoračilo granice Tmurne, fantastike.
isključiti emocije i nepristrasno ga ocenji‐
Benford za polaznu pretpostavku svog
vati. Tako većina nas koji se bavimo na‐
romana uzima činjenicu da je moguća
učnom fantastikom ima običaj da je
komunikacija sa prošlošću putem tahjo‐
neumereno hvali, najčešće i nesvesno
na, čestica koje se mogu kretati brže od
snižavajući kriterijume vrednovanja, a sve
svetlosti, i to isključivo brže od svetlosti,
pod okriljem nekakvih hipotetičnih speci‐
pa mogu putovati unatrag kroz vreme i,
fičnih odlika žanra. Ipak, u retkim tre‐
usmerene na mesto gde se Zemlja
nucima poštenja, ili kad naiđemo na delo
nekada nalazila, prenositi informacije.
koje svojim kvalitetom prosto razruši
Ipak, nauka ‐ preciznije: fizika – pred‐
njegove granice, moramo da priznamo da
sta
vlja samo sredstvo da se ukaže na
uglavnom čitamo osrednju književnost.
neophodnost menjanja nečega u ovom
Tek kad se to dogodi shvatimo koliko
našem svetu, ako se ne želi budućnost
smo, na žalost, da‐leko od književne
prikazana u ovom romanu situacijom u
matice, koliko su zidovi geta još uvek
kojoj se nalazi Kembridž 1998. godine,
visoki.
pritisnut nestašicom hrane, struje, nad
Čini se da ona magična reč SCIENCE
kojim se nadvija pretnja apokaliptičkog
FICTION, utisnuta negde na koricama
biohemijskog procesa u okeanima, a bez
knjige, pored očigledno sve pozitivnijeg
novca da se nastave istraživanja koja bi
finansijskog efekta još uvek donosi
mogla značiti spas od sveopšte ekološke
gotovo potpuno ignorisanje od strane
kataklizme.
književih kritičara „zvaničnih” književnih
Da bi još više istakao sumornost vizije
časopisa. Tako je u svetu, tako je i kod
budućnosti, Benford za godinu u kojoj bi
nas.
naučnici trebalo da prime poruku bra
Mnogi pisci naučne fantastike su poku‐
1963. i to američku zapadnu obalu, kon‐
šavali da je se oslobode u trenucima kada
kretnije ‐ Univerzitetski kampus La Džola
su smatrali da su dovoljno sazreli da
koji usred opšteg ekonomskog prospe‐
krenu u pohod i na velika vrata udu u svet
riteta Amerike bukvalno cveta.
Književnosti ‐Elison, Silverberg, Martin ‐
Međutim, ma koliko nauka činila
ali su odustajali i pokajnički se vraćali da
okosnicu ovog romana, njegovu najveću
barem budu „prvi u selu”. Drugi, veštiji ili
vrednost čine likovi. Jer Benfordovi junaci
lukaviji ‐ Voonegat, Balard, Prist ‐ uspeli
‐ pretežno naučnici i njihove porodice ‐
su da se nekako provuku i sada se, sa
jesu pravi ljudi, živi i prepoznatljivi, ljudi
manje ili više uspeha, kreću njegovim
koji vole i mrze, koji su velikodšni i
vetrometinama.
gramzivi, ali iznad svega odani poslu
Gregori Benfordu tako nešto nikada nije
kojim se bave, a koji im je i posao i strast
padalo na pamet. Fizičar po struci, umeo
‐ fizici.
je da realno sagleda svoje spisateljske
Iz čitave galerije likova ipak se izdvajaju
mogućnosti i odabere podžanr koji mu