nam buduća društva budu istovremeno i
literaturu koja je pismena, humana i
uverljiva i tuđa. Nove mode, nove
pažljivo promišljena koliko bi ijedan SF‐
tehnologije, novi načini razmišljanja
humanista najviše mogao poželeti. (Hu‐
fermentuju na sve strane kao neki
maniste bismo mogli definisati jedno‐
egzotični kvasac, dok večite opasnosti
stavno kao pisce koji pišu sada i koji su
Podzemlja daju uzbuđenja i nove uvide.
ambiciozni koliko i kiberpankeri, ali imaju
Roman Ostrva u mreži se direktno hvata
manje sklonosti ka vezivanju u grupe i ka
u koštac sa ljudskom kompleksnošću,
zapaljivoj retorici). Sterlingov novi roman,
rekonstruišući svet na takav način da
Ostrva u mreži, evidentno odaje pošto‐
imaginarna budućnost otkriva jednako
vanje (»omaž«, homage, prim. prev.)
razrađenu čudnovatost naših vremena. A
Hemingvejevim Ostrvima u struji — tu su
što se tiče naočara s ogledalima, a one su
čak i karipske epizode i scene moralno
tu — kao »unutrašnje šale« (šale za uži
problematičnih avantura na morskim
krug poznavalaca, prim. prev.) ili kao
prostranstvima. Roman je lirski, duboko
orijentiri koji daju retke momente znanog
misaon i obeležen totalnim odsustvom
u lavini promena.
ma‐loletnih prestupnika sa utikačima
•
gurnutim u glavu.
K. Dž. Čeri (C. J. Cherryh), Paladin (The
Lora i Dejvid su ekvivalent iz dvadeset‐
Paladin). Izd. kuća »Bin« (Baen). 0‐671‐
prvog veka i »japija« (yuppies), pristojni,
65417‐9, meki povez, 383 str, cena 3,95
uspešni i normalni Amerikanci današnjice
dolara. Jul 1988.
srednjeg i višeg materijalnog stanja,
(primedba prevodioca); njihova želja za
Čeri je postavila svoj roman Paladin u
uspehom transformisana je u temeljitu
jednu imperiju koja ima elemente i stare
lojalnost prema kompaniji, s tim što
Kine i samurajskog Japana, u nekoj
kompanija postaje, u japanskom fazonu, i
neodređenoj pred‐industrijskoj prošlosti.
porodica zaštitnik čoveka. Ukidanjem
Iako se prodaje ka fantazija, u ovom ro‐
116
manu jedina magija se sastoji u tome što
bolnom odrastanju Džima Mak Fersona
neki likovi, i to oni lakoverniji, veruju da
po mnogo čemu je ista kao ona ranija, ali
su neke pojave natprirodne. Čeri uzima
pozadina je izmenjena. Umesto Amerike
istočnu tradiciju žene ratnice — tradiciju
u karantinu, kojoj je ostala uglavnom
često i prečesto sramoćenu sadašnjim
samo zelena divljina posle strahovitog
»sagama« sa bronzanim brushalterima i
napada neutronskim bombama, vidimo u
krpicama oko bedara — i istražuje šta bi u
Zlatnoj obali Južnu Kaliforniju nama
realnosti bilo potrebno da bi jedna
mnogo poznatiju, naime, onu »brzu«, sa
osvetoljubiva devojka postala moćni
mnogo mućkaroša koji podvaljuju oko
borac.
građevinskog zemljišta i oko vojnih
Prvo je potreban učitelj: Šoka, svojevre‐
isporuka, i sa drogiranjem na žurkama.
meno slavni aristokrat i mačevalac,
Prvo što treba reći o Zlatnoj obali jeste
pobegao je iz smrtonosnih dvorskih intri‐
da to nije SF‐roman. Iako se dešava u
ga i posvetio se jednostavnom životu
bliskoj budućnosti, iako se pominiu neke
usamljeničke kontemplacije i grubih vrli‐
zasad još nepoznate droge i ponešto o
na. On odbija da uzme učenike ili da se
visoko‐tehnološkim istraživanjima u mo‐
dalje meša u politiku... sve dok u njegov
dusu »ratova zvezda« predsednika Rega‐
život ne uđe tvrdoglava mršava seoska
na, ništa u ovoj Robinsonovoj priči ne
devojka koja će razbiti njegov mir. Devoj‐
zavisi od ma koje naučne ideje. A šta nam
ka Taizu ima vatrenu odlučnost i fizičku
to govori o budućnosti naučne fantasti‐
ke? Zamislite Divlju rivu napisanu bez
ju mišići i taktičko znanje. Šoka, prihvata‐
ideje da su vlada i ekonomija uništeni
jući nevoljno da joj bude trener, i sam
neutronsko‐bombaškim napadom a onda
doživljava
fizičku
i
emotivnu
karantinom izolovani od ostatka sveta. U
transformaciju.
tom pogledu, Zlatna obala će svakako biti
Čeri odbija da se prepusti lakim
u nekoj meri razočaranje za čitaoce koji
odgovorima na dileme njenih likova,
će se pitati, kao u onoj nedavnoj
brzim rešenjima iz žanrovskog heroizma
televizijskoj reklami, »Gde je tu naučna
ili romanse. Promene zahtevaju i dosta
fantastika?«
vremena, i ogroman napor volje; događ‐
Pošto je mladi Džim Mak Ferson veoma
aju se i prodori neočekivanog Kad Šoka i
sličan Henriju Aronu Flečeru iz Divlje rive,
Taizu konačno krenu da unište svog
činilo bi se da je Robinson već počeo da
zajedničkog neprijatelja, čitalac već ima
kopira samog sebe. Iznenađujuća je
iza sebe mukotrpni ali oduševlja‐vajući
činjenica, međutim, to da Zlatna obala
pređeni put koji je sa njima delio, a
itekako ostane u pamćenju, baš kao i delo
takođe ima pred sobom još takvog puta
koje joj je prethodilo. Džim je ambiciozni
pre nego što se roman završi.
pisac; iako se ne može porediti sa mladim
To je grabeća drama, uzano fokusirana i
Stingoom (Stingo) u ro‐manu Vilijema
nezaustavljiva baš kao i sama Taizu.
Stajrona Sofijin izbor (William Styron,
Pročitajte Paladina i nikad više nećete
Sophie's Choice), ima nečeg privlačnog u
pristati na još jednu od onih običnih žena
njemu i u načinu kako bira materijal. On
koje vitlaju mačevima.
pokušava da se priseti šta je ova zemlja
•
bila kad je imala svoju punu lepotu, pre
Kim Stenli Robinson, Zlatna obala (The
nego što je pala u šake industrijalcima,
Gold Coast). Izd. kuća »Tor« (Tor), 0‐312‐
građevinskim preduzimačima, desničar‐
93050‐X, 441 str, februar 1988.
skim političarima i svima ostalima. Bez
obzira na stereotipe koji sada možda
Kim Stenli Robinson vraća se u južno‐
postoje u vezi sa teritorijom Orindž
kalifornijski pejzaž koji je prvo istraživao u
Kaunti (Orange County), Robinson daje
romanu Divlja riva (The Wild Shore),
pesmu‐pohvalnicu za nešto što je već
svojim novim romanom, Zlatna obala.
nestalo, kao i D�
�imova naivnost, i što više
Vreme i mesto su isti, sredina 21. veka,
nikad ne može biti vraćeno.
duž onog prirodom‐blagoslovenog koma‐
da obale južno od Los Anđelesa. Priča o
117
NAUČNO FANTASTIČNA SCENA
U DOLINI ŠENTFLORIJANSKOJ
U našoj je zemlji naučna fantastika još
nezamislivim tehnologijama ili sa sličnim
uvijek veoma neozbiljan i marginalan
stvarima, kao što su to činili već Verne i
podžanr main‐stream literature, uglav‐
Wells, jer danas ozbiljan SF‐čitalac ne voli
nom zbog samog pristupa većine naših
da čita neku priču o izgradnji svemirskog
izdavača. Mnogi čitaoci su pročitali jednu
broda (ili lifta...) i o putovanju na nekakav
ili dve SF‐priče i sreli se sa junacima tipa
planet, gde su svi dijalozi, sva radnja priče
Marcusa Sillarda ili sličnima, pa su se
podređeni samo osnovnoj ideji: sastavlja‐
samo nasmešili i odbacili knjigu daleko od
nju svemirskog broda i putovanju. Ako se
sebe. Moram da kažem da je SF‐
SF‐žanr želi upoređivati sa main‐stream
literatura, kao podžanr, na taj način (zbog
literaturom, onda su bezuslovno potreb‐
gore pomenutog laičkog pristupa) izgubio
ne gore pomenute spisateljice (zašto
mnogo čitalaca koje je privukla radozna‐
bismo uvek pominjali baš muškarce),
lost; ti čitaoci, bez sumnje, nisu ni
kojima SF‐priča služi kao metafora za
najmanje krivi što su nabasali baš na
opisivanje čoveka kao osećajnog bića, sa
nekog Sillarda. Mnogo ima i onih kojima
svim lošim i dobrim osobinama....
su navrh glave sve te roboto‐logije i togo‐
U jesenjim brojevima, u »Siriusu« se
logije, tako da su SF‐žanru okrenuli leđa.
pojavilo nekoliko pisama, koja su govorila
Pored svega pomenutog, SF‐literatura
o SF‐sceni u Dolini Šentflorijanskoj.
nema sreće, jer je, bez sumnje, teže
Rađala se polemika o zbivanjima na SF‐
čitljiva od tamo nekog western‐romana
sceni u Dolini, na adresu Siriusa stiglo je
ili, možda, nekog pornića. Činjenica je da
more pisama, ali na žalost »nešto« je
SF‐literaturu čita nekakva »elita«, a dobru
poremetilo prirodni tok zbivanja (a za
SF‐literaturu čita »elita« u »eliti«.
slične poremećaje pozvati Arthura...) i
Nisam studirao tamo neke komparativ‐
polemika biva prekinuta.
istike pa nemam pojma o osnovnim ele‐
Bilo kako bilo, rezultat svih tih »gore‐
mentima koji sačinjavaju neku priču ali,
dole«
štosova
je
pojava
fanzina
uprkos tome, mislim da sam sposoban
»Blodnjak«, koji nije nešto naročito, ali
osjetiti razliku između loše i kvalitetne
ipak postoji i priča sam za sebe. Od
priče. Ako je Asimov sposoban ma‐
februara ove godine, kad je izrađen prvi
tematički sastavljati robotske priče i ako
broj, pa do danas, izašla su već tri broja
je Clarke sposoban sa svojom imagina‐
sa po trideset šest stranica teksta, a to je
cijom (koje mu svakako ne osporavam)
dosad više od svega što je nastalo na SF‐
smisliti nesmislive svetove, onda mogu da
sceni u Dolini za nekoliko godina...
kažem da nekakva Kate Wilhelm, ame‐
Uz fanzin je sprovedena i SF‐anketa u
rička spisateljica (supruga Damona
kojoj je urednik fanzina došao do
Knighta), svakako može, svojom spisa‐
interesantnih podataka. Mišljenja anketi‐
teljskom sposobnošću, manipulisati emo‐
ranih u vezi sa lokalnom SF‐scenom jeste
cijama čitaoca i baš na pravom mestu u
da su najpotrebniji sposobni ljudi (60%
priči inducirati mu tačno određen kvan‐
odgovora), fanzini (47%), romani (39%) i
tum »katalizatora«, koji će kod tog
priče (39%) i tako dalje. Najviše se
čitaoca prouzrokovati određenu emociju
interesuju za SF‐romane (92%), priče
neophodnu u tom delu priče.
(88%) i film (71%). Najviše čitaju »Sirius«
Kate Wilhelm (da ne bude uvek Ursulla
(100%), »Monolit« (96%), knjige iz edicije
LeGuinn), Vonda Mcintyre, Joanna Russ i
»Znak sagite« (88%), ediciju »Kentaur«
ostale spisateljice ne trebaju operisati sa
(83%) i ediciju »Polaris« (79%), »Alef«
118
(75%), »Zoroaster« (75%). Glasanje za
najboljeg autora SF‐romana iznenađuje,
jer se očekivalo da će Clarke biti daleko
ispred ostalih, a rezultati su ovakvi:
Ursulla K. LeGuinn (96%) glasova), Arthur
C. Clarke (58%), Frank Herbert (54%),
Stanislaw Lem (50%), Isaac Asimov (37%),
Roger Zelazny (37%), Phillip K. Dick (33%),
i tako dalje. Glasanje za najboljeg autora
SF‐priča: Ray Bradbury (54%) glasova),
Ursulla K. LeGuinn (37%), George R. R.
Martin (37%), Isaac Asimov i Arthur C.
Clarke (33%), i tako dalje, (a Heinlein
4%...)
U maju, postao sam član društva
»Terra« i saznao mnoge poteškoće sa
kojima se susreću SF‐fanovi. Treba da
kažem da su u pitanju isključivo banalne
stvari, kao što je hronična nestašica
novca i slično, a tome se pridružuju i
poteškoće koje, u stvari, ne bi trebale biti
tamo, ali na žalost jesu, i sve skupa je, u
stvari, nerešivo. Došao sam do spoznaje
da je SF‐žanr tu, gde jeste, baš zbog toga,
jer možda nema više mnogo onih fanova
koji su fanovi, uglavnom, po svom srcu,
nego postoje, uglavnom, fanovi po
Da se bori protiv imbecilnosti (reči
»dužnosti«. SF‐društvo sasvim lako može
čitaoca M. G) i da pokuša da oblikuje
da propadne samo zbog toga, jer većina
neku nezavisnu, ili da upotrebim manje
članova misli da je nečasno lepiti
popularan naziv, alternativnu SF‐scenu,
poštanske marke i trčati od SUP‐a do ko‐
koju bi sačinjavali uglavnom oni čitaoci
zna‐gde i ako se ne nađe neki debil, koji
koji o SF‐žanru razmišljaju i koji žele i da
je spreman i da lepi one proklete marke
kažu drugima šta misle (ako ste bolji od
na kuverat i trčka na poštu, koji se
već renomiranih fanova, koji se danas
odrekne svog »imena«, svoje »časti«, pa
pojavljuju na SF‐sceni, možete to svakako
napravi onaj prljav, NEKREATIVAN rad,
da dokažete u »Blodnjaku«. Navali
onda se može društvo raspasti u param‐
narode!). Ako fanzinu ipak nekako uspe
parčad...
da se održi na »neodređeno« vreme,
Da o onima, koji zavide drugima, ni ne
onda će pokušati da stimuliše i one
pričam...
čitaoce koji sami stvaraju SF‐literaturu ali
U Dolini Šentflorijanskoj izdaju se
nemaju mnogo šansi da budu objavljivani
takozvane »circumcircular« publikacije i
u Siriusu ili igde drugdje.
tako se u knjižarama pojavljuje na odjelu
Nadam se da će se fanzin nekako
»Klasici SF‐a« sve deblji štos knjiga koje
održati i ustaliti što više. Izlazi na slove‐
kupuju uglavnom bake unučadi ili kvazi‐
načkom, a poručiti ga može svako, (ad‐
intelektualci kao ukras svojim uvek
resa: Marjan Skvarča, 61101 Ljubljana
novim, uvek svežim stanovima...
Linhartova 86), jer nije u »vlasti« nekog
A kakva je uloga fanzina »Blodnjak« u
SF‐društva, a svoj prilog isto može poslati
svemu ovome?
svako. Marjan Skvarča
119
INTERVJU
SLOBODAN ĆURČIĆ
Nema sumnje da je Slobodan Ćurčić jedan od najboljih i najplodnijih domaćih SF
pisaca. Objavio osam romana i oko četrdeset priča, dobitnik nagrade SFera, prva nagrada na konkursu Radio‐Zagreba, zbirka priča u »Kentauru«, roman u nastavcima
u »Ekspresu«... Priče objavio u »Siriusu«, »Galaksiji«, »Eureci«, »Večernjim novostima«, »Politikinom zabavniku«, »Alefu«, »Superpipu«...
Šta još reći?
Najbolje da damo reč Slobodanu.
Počeci druženja sa SF‐literaturom
Pišeš i SF‐radio‐igre?
Vrlo rano, još u detinjstvu. Čitao sam
Priznajem da je SF — radio igra postala
enormno mnogo, pa tako »pronašao« i
važan činilac u mom spisateljskom radu.
Verna Velsa, do Hajnlajna, Asimova i
Radio
pruža
jedan
specifičan
vid
mnogih drugih. I kada sam upoznao SF‐
izražavanja,
audio‐utisak.
Pisati
za
žanr, nikad više ga nisam napustio. Nešto
slušanje, sa dosta imaginacije. Veliki
kao magija.
izazov, jasno, ali koji pomaže piscu da
A prvi počeci pisanja?
pronalazi novo, da preoblikuje stil. I
Opet vrlo rano. Znam da sam u trećem‐
kvalitet uvek odnosi prevagu.
četvrtom osnovne već imao, svakako u
Šta trenutno pišeš?
rukopisu, prvi roman. Jasno, nešto slično
Sve vidove, što bi rekli. Završavam
spejs‐operi. Moji su ga pokazivali okolo, i
roman, radim na dvema novelama,