minuta sledećeg jutra blizu mesta
jim delom vuče po zemlji piše Mank
Vajlburg (Weilburg) u vojvodstvu
Mejson na str. 8‐10 svog prvog
Nasau (danas u Zapadnoj Nemačkoj,
teksta; a u svojoj raspravi Teorija i
četrdesetak kilometara severno od
praksa aerostatovanja (1838) Mej‐
Frankfurta naMajni). Tako su oni za
son kaže da bi, uz korišćenje
osamnaest sati preleteli oko osam‐
ovakvog konopca, Atlantik mogao
sto kilometara (oko šesto dvadeset u
biti savladan za tri dana.
vazdušnoj liniji, prim. prev.) Taj let je
14. Kuća Vilfor (Wheal‐Vor): Poova igra
109
15. Da ispustimo dovoljno gasa: Manku
Mejsonu je ovaj manevar uspeo
iznad Lamanša 1836. i iznad
Bristolskog kanala 1844.
16. Snažan vetar sa istoka: ono što je u
letu do Vajlburga bilo problem, ovde
postaje izgovor za polazak u
atlantsku avanturu.
17. Kotopaksi: u priči o Hansu Pfalu Po
pominje ovaj planinski vrh u
Ekvadoru, tvrdeći da je osamnaest
hiljada stopa visine, što nije tačno —
ima oko 19.344 stope tj. 5.895
metara visine.
18. Konkavno: o ovom efektu Po piše i u
"Hansu Pfalu«, i tamo daje opširno
objašnjenje koje je skoro identično
sa ovim u »Laži o balonu«.
Decenijama kasnije, Mark Tven je
potvrdio da svet gledan sa velike
visine (sa vulkanskog vrha Haleakala
na Havajima) odista izgleda tako, i
dodao; »Ranije, kad sam čitao jedan
članak u kome je Po govorio o ovoj
jedinstvenoj optičkoj varci koja
nastaje kad je čovek na izolovanom
veoma visokom mestu, mislio sam
da to on samo izmišlja«. (Mark
Twain, Roughing It, 1872, eh. 76)
19. Tačno u dva sata po podne: to je,
reklo bi se, po griničkom srednjem
vremenu, a ne po vremenu Istočne
obale SAD. Ali očekivalo bi se da
američki izveštač koji kompletira
dnevnik vazduhoplovaca pogleda,
ipak, u svoj časovnik!
110
Norman Spinrad
O TVRDOM SF-u
Neki ga izjednačavaju sa školom »šra‐ »tvrdim naujcama« kao što su fizika, astronomija i hemija, možda uz gunđajući
fova i matica«. Neki pripisaše Džonu
naklon biologiji.
Kembelu zaslugu da ga je, kao urednik,
Tokom
novotalasnog
perioda,
u
izmislio. Neki njegovo poreklo nalaze još
šezdesetim, dogodilo se, opravdano ili
u Žil Vernu. Neki ga definišu isključivo na
neopravdano, da su i nosioci novog
osnovu njegovih uzornih praktičara —
talasa, i protivnici novog talasa, složno
kao što su Artur Klark, Hal Klement,
definisali tvrdi SF kao ono što je izrazito
Robert V. Forvard, Poul Anderson, Gre‐
antinovo‐talasno u naučnoj fantastici.
gori Benford i drugi. A sam Benford je
U sedamdesetim, godinama, kad je u
uporedio svu ostalu naučnu fantastiku sa
modu ušla »naučna fantazija«, tvrda
»igranjem tenisa sa spuštenom mrežom«
naučna fantastika je sagledana kao
što znači da je baš njega odredio kao
bastion čistokrvne naučne fantastike,
estetsko jezgro žanra.
suprotstavljen bastardizaciji (kvarenju
Pričam, naravno, o »tvrdoj« naučnoj
nasledne čistote) SF forme.
fantastici.
I sada, u osamdesetim, neki, i to
Kao subkategoriju ovog žanra tu »tvrdu
prvenstveno i najkoherentnije Gregori
naučnu fantastiku« su ljudi, većinom
Benford, zastupaju tvrdi, SF kao antitezu
priznavali još od onih vremena kad je sam
»kiberpanku« iako neki od kiberpankera
žanr postao objekt svoje sopstvene,
insistiraju da su upravo oni ti koji pišu u
interne, književne kritike, ali, evo, i posle
tradiciji tvrdog SF‐a.
toliko decenija »tvrda definicija« te
Pa, onda, šta je tvrda naučna
»tvrde naučne fantastike« ostaje ironično
fantastika? I ko nju piše? I da li svi oni
neuhvatljiva.
pišu istu stvar? I do koje mere je tvrdi SF
Uopšteno govoreći, čini se da je tvrdi SF
uistinu estetski centar naučne fantastike
bio definisan pomoću onoga što mu je
uopšte?
suprotno, ali to suprotno se menjalo —
Lako je ovde se otarasiti nekih
izređala se čitava serija različitih antiteza
očiglednosti. Fantazija, bez obzira da li je
— pa je i pojam »tvrdi SF« na
klasična, ili »mač i magija«, ili savremena,
odgovarajući način mutirao.
očigledno nije tvrda naučna fantastika. A
Iako se nije služio baš tim terminima, Žil
naučna fantazija, koja stvara amalgame
Vern je kritikovao Herberta Džordža Velsa
SF slikovnih sistema sa natprirodnim, koja
da piše stvari ispod nivoa »tvrdog SF‐a«
ima mačevalačke okršaje u svemirskim
tj. »naučne romanse« koje je Vern
brodovima, koja svesno zanemaruje na‐
smatrao sopstvenim pronalaskom.
učne i tehničke istine u korist tematskih i
Tokom takozvanog »zlatnog doba«,
zapletskih potreba, na suprotnom je polu
naime tokom tridesetih i četrdesetih
od tvrde naučne fantastike, udaljena
godina, smatralo se da je »tvrda naučna
onoliko koliko je uopšte moguće da bude
fantastika« ono što Džon Kembel
udaljena a da ostane u okviru iste forme.
publikuje u Astoundingu, a da suprotnost
Međutim, onostran ovih očiglednosti,
sačinjavaju priče o interplanetarnim
slika postaje uistinu mutna. Ako se tvrdi
avanturama koje su dominirale u »manje
SF definiše i kao onaj SF koji operiše
ozbiljnim« SF magazinima.
unutar realitetskih ograničenja nametnu‐
U pedesetim godinama, kad se centar
tih od strane najboljeg trenutno raspo‐
ovog polja pomakao prema časopisima
loživog naučnog pogleda na svet, onda
Galaxy i SF and F magazin i prema onoj
zašto se smatra da Lari Niven jeste tvrdi
školi SF‐a koja je svoj tematski materijal
SF pisac a da Džejms Grejem Balard nije?
izvlačila iz »mekih nauka« kao što su
Zašto Artur Klark jeste a Frederik Pol nije?
psihologija i sociologiija, »tvrda naučna
Zašto Hal Klement jeste a Teodor
fantastika« je generalno definisana kao
Sterdžen nije? Zašto Gregori Benford
književnost izmišljenog zasnovana na
111
jeste a Brus Sterling nije? Zašto Poul
Nivena, i mnoge druge generalno priz‐
Anderson jeste a Vilijam Gibson nije?
nate pisce tvrdog SF‐a, ljudi ne čitaju
Niven slobodno koristi p
utovanje nad‐
zbog likova koji bi se pamtili, niti zbog
svetlosnim brzinama kao literaturnu kon‐
prefinjenosti emocija, niti zbog neke ras‐
venciju, a to čine i Klement i Anderson —
pevanosti proze, nego zbog fascinantnih
iako se nikako ne bi moglo reći da tako
naučnih ideja i tehnoloških ekstrapolacija.
pisati znači igrati igru sa mrežom ajn‐
To ne znači da takva književnost treba
štajnovskog relativizma čvrsto razapetom
da bude nepismena, ili da bude lišena
preko sredine terena. Klark je izjavio da
narativne tenzije, ili da bude emotivno
će svaka dovoljno napredna tehnologija
ravna. Uzmimo za primer romane
izgledati kao magija, a u Klarkovim
Zapadno od raja i Zima u raju, prve dve
najboljim delima ima mnogo mistične
knjige u jednoj trilogiji Harija Harisona.
transcendencije. Čak se i Benford malčice
A
upuštao u jednu vrstu vremeplovljenja, a
ko tvrda naučna fantastika uopšte
transcendentalist je isto koliko i Klark.
postoji, ovo je, nesumnjivo, ona. Harison,
S druge strane, Balard, kad piše roman
u cilju razvijanja SF teze, prihvata još uvek
o katastrofi, postulira samo jednu
kontroverznu teoriju da je pre oko
geofizičku transformaciju klime, i onda,
šezdeset pet miliona godina asteroidni
sa znatnom naučnom strogošću, razma‐
udar promenio klimu na Zemlji i izazvao
tra njene konkretne efekte. Svetovi Fre‐
izumiranje dinosaurusa.
derika Pola najčešće su, u pogledu na‐
E, a šta bi se desilo da taj asteroid nije
učne i tehničke uverljivosti i detaljnosti,
pogodio?
samo skicirani. Sterdženova dela poka‐
Klasična premisa tvrdog SF‐a, iz koje
zuju zastrašujući nivo znanja iz psihologije
Harison ekstrapolira i razlistava svoju
i biologije. Gibson svoju visoku the‐
alternativnu Zemlju, izuzetno strogo i
nologiju spušta uporno na nivo ulice i
pažljivo.
svakodnevnice, a Sterling, glavni dijalek‐
Dinosaurusi opstaju, njihova evolucija
tičar kiberpanka, u tematsko srce svojih
se nastavlja, a vrh te evolucije su Jilejni,
dela stavlja transformaciju ljudskog roda
rasa inteligentnih gmizavaca. Jilejni stva‐
nastalu dejstvom nauke i tehnologije.
raju jednu visokotehnološku civilizaciju,
Onda je jasno da »tvrda naučna fan‐
ali baziranu na genetici i biologiji. Brodo‐
tastika« ne može biti definisana ni time
vi, podmornice, puške, mikroskopi, medi‐
da se skrupulozno pridržava parametara
cinski instrumenti, čak i kompletni gra‐
najboljeg savremenog pogleda na svet a
dovi, nastaju tako što pojedini živi
ni time da su nauka i tehnika od cen‐
organizmi, genetički izmenjeni do nepre‐
tralnog značaja za živote likova i za
poznatljivosti, preuzimaju na sebe te
pokretačke sile u priči.
uloge. Jer Jilejni nikada nisu sebi potčinili
Oni koji tvrdi SF ne vole ponekad su iz‐
vatru, ona je za njih samo katastrofalna
ražavali mišljenje da on ne samo što nije
prirodna sila i bizaran laboratorijski
centralna estetska vrednost ovog žanra,
fenomen.
nego je, čak, karakteristična literarna
Iako ovo može izgledati neuverljivo, Ha‐
mana naučne fantastike. Naime: da
rison ga čini uverljivim. Prikazuje kako je
tvrdoesefovska estetika, fokusirajući se
ta neobično uvrnuta tehnologija izrasla iz
na naučnu spekulaciju i tehnološku
jilejnskog životnog ciklusa, iz njihove bio‐
ekstrapolaciju, stvara literaturu u kojoj
logije, iz činjenice da se rađaju i sazrevaju
nema dovoljno karakterizacije, ljudskih
u okeanu, da imaju gmizavačku hladnu
osećanja, stilističke izvrsnosti i tematske
krv. (To nisu oni toplokrvni dinići sada
dubine.
popularni kod naučnih revizionista)
Uistinu, neki oduševljenici tvrdog SF‐a
Harison razvija i komplikovano, šaroliko
ovakav napad izvrću naopačke ali ipak
jilejnsko društvo, za koje se takođe jasno
kažu praktično istu stvar kad izjavljuju da
vidi da je čvrsto ukorenjeno u biološke
naučna fantastika, zato što je »literatura
parametre svog postojanja. Razvija
ideja«, ne potpada pod generalne
jilejnski jezik koji se delom sastoji od
literarne standarde u pogledu razvijanja
gestova, sa gramatikom koja ne liči ni na
likova u pogledu stila, i u pogledu
jedan ljudski jezik za koji sam ikad čuo.
emocionalne dubine.
Štaviše, Harison je obezbedio da mu u
Pa, jedna vrsta tvrdog SF‐a ovim jeste
kreiranju ovog sasvim zaokruženog jilejn‐
definisana. Klementa, Forvarda, Klarka,
skog sveta pomažu troje naučnika —
112
jedan lingvista, jedan biolog, i, čini se,
opaku vendetu (osvetu) protiv celog
jedan antropolog. Zaista je teško zamisliti
ljudskog roda, i postaje predvodnica
»tvrdu« naučnu fantastiku od toga!
jilejnskog antiljudskog genocida.
A priča, šta je s njom?
Iako se priča napeto kreće duž zapletske
linije »dobri momci protiv loših moma‐
je stara bar koliko i »scijentifikcijska
ka«, ima i izvesne dubine karakterizacije.
formula« Huga Gernzbaka, verovatno
Postoje Kćeri života, reformistički pokret
stara koliko i Vern — uzima akciono‐
među samim Jilejnima, sukobljen sa tom
avanturističku zapletsku liniju da bi nas
kulturom. A Kerik ostaje, u izvesnom
šetao kroz svoj svet. A tu, može biti,
psihološkom smislu, napola Jilejn, jer on
malčice mora i da zabušava u nekim
je među gmizavcima imao i prave
naučnim stvarima da bi njegova priča
prijatelje, imao i izvesnu vlast, ponekad
mogla postojati.
se nostalgično priseća jilejnske, više,
Na Harisonovoj alternativnoj Zemlji,
civilizacije.
Severna Amerika je bila izolovana toliko
Samo dve trećine ove trilogije su objav‐
dugo da je na njoj nastao jedan sisarski
ljene, ali reklo bi se da se Harison kreće
ekosistem, čiji su delovi i jedna homo‐
prema nekoj vrsti konačnog detanta pa
sapiensovska lovačko‐skupljačka kultura, i
čak i kulturne unakrsne oplodnje između
druga
ljudska
kultura
sa
ranom
ljudske i jilejnske kulture; otelotvorenje i
poljoprivredom, plus jedna čovekolika
simbol toga bio bi Kerik, pripadnik oba ta
rasa zvana Angurpjaki, u suštini kao
sveta. Ljudi dobavljaju ponešto jilejnske
Eskimi obrasli krznom.
tehnologije. Dvojica Jilejna (mužjaka; u
Pošto se zna da su i na našoj Zemlji
jilejnskom društvu ogromnu premoć
dinosaurusi pre tog asteroidnog udara
imaju ženske šovinistkinje) manje‐više
dominirali i u Severnoj Americi, a pošto je
prebegavaju na stranu ljudi. Na kraju
genus homo nastao evolucijom na afrič‐
Zime u raju, kulminacijska bitka se
koj savani, i pošto nam Harison ne poka‐
završava ne jednostranim krvoprolićem
zuje nikakve primate‐praoce u njegovoj
nego nekakvim sporazumom.
Severnoj Americi, i pošto je sva ostala
Zapadno od raja i Zima u raju su uzorni
nauka ovde tako pomno izvedena, može‐
primeri jedne vrste tvrde naučne fan‐
mo sa sigurnošću pretpostaviti da je
tastike. Naučne i tehnološke ekstrapo‐
Harison ovo namestio jer je morao, i da je
lacije očigledno zauzimaju prednji i cen‐
pri tom namignuo u stranu.
tralni deo, čitaoca kroz njih potiskuje
Jer, ovim je sebi otvorio mućnost da
akciono‐avanturistička zapletska linija, a
gurne ljudske protagoniste u igru protiv
unutrašnji život likova nije stvarno u
jilejnskih antagonista, manje‐više po kla‐
centru — niti se želi da bude.
sičnoj avanturističkoj formuli. Nastupa‐
Ako to jesu realni likovi, romani zaista
juće ledeno doba vrši pritisak na Jilejne i
integrišu njihove lične priče u zapletsku
prisiljava ih da traže nove teritorije, preko
dinamiku ratne priče, a Harison zaista kao
mora, u toplijim podnebljima. Uspostav‐
da se kreće prema tematskom klimaksu
ljaju svoju koloniju u Severnoj Americi, a
koji će imati izvesnu dubinu i prefi‐
prve dve (ako ne i treća) knjiga u ovoj
njenost.
trilogiji predstavljaju hroniku konflikta
Ove su knjige, u izvesnom smislu, SF kao
između ljudi i Jilejna.
»literatura ideja«, sa ekstrapolacijom u
Međutim, nije sve samo tabanje i
jezgru a razvojem likova na periferiji, ali
makljanje u kome kartonski junaci raz‐
između jednog i drugog održana je
bijaju guštere. Jilejni su uhvatili glavnog
izvesna ravnoteža. Ovo je tvrdi SF koji zna
junaka Kerika još kao dečaka, i odgajili ga
da je tvrdi SF, pa ako i nije velika literarna