105
džentlmen ima neke poznanike u Fort Moultriju, odmah je rešeno da treba sleteti u blizini tog mesta. Doveli su balon do iznad plaže (bila je oseka, a pesak tvrd, ravan, izuzetno pogodan za spuštanje), i izbacili hvataljku, koja se odmah zakačila čvrsto.
Stanovništvo tog ostrva, i te tvrđave, krenulo je, naravno, u gomilama da vidi balon; ali samo uz najveće teškoće bilo je moguće nekoga naterati da poveruje koji put je zapravo prevaljen — put preko Atlantika. Hvataljka se zakačila tačno u dva sata po podne,19
tako da je ceo put pređen za sedamdeset pet sati; a zapravo i manje, ako se računa od obale do obale. Nikakav ozbiljan udes nije se dogodio. Ni u jednom trenutku nije primećena nikakva stvarna opasnost. Balon su bez problema ispraznili i obezbedili; u trenutku kad je rukopis na osnovu koga sastavismo ovu pripovest odaslat iz Čarlstona, grupa putnika još uvek se nalazila u Fort Moultriju. Njihove dalje namere nisu utvrđene; ali mi možemo pouzdano obećati našim čitaocima dodatne informacije ili u ponedeljak
ili, najkasnije, tokom sledećeg dana.
Ovo je sigurno bio najkolosalniji, najzanimljiviji, i najvažniji poduhvat ikad ostvaren ili ikad i pokušan od strane čoveka. Kakvi veličanstveni događaji tek mogu uslediti — to sad ne vredi ni da pokušamo da odredimo.
Komentari i fusnote u vezi sa pričom »Laža sa balonom«
O
PREKO
va priča Edgara Alana Poa prvi put je
NORFOLKA! ‐ ATLANTSKI OKEAN PREĐEN
publikovana kao prilog odštampan na za‐
ZA
sebnom listu samo sa jedne strane har‐
TRI DANA!! ‐ NA OSTRVO SALIVEN
tije, u njujorškom listu Njujorško sunce
STIGAO
(New York Sun) 13. aprila 1844. godine.
KRMANJENI BALON KOJI JE IZUMEO
Jedanaest godina kasnije ovu priču
GOSPODIN
preveo je na francuski jezik slavni pesnik
MANK MEJSON!!
Šari Bodler (Baudelaire, »Le Canard au
Balon«, Le Pays, Jan‐Feb. 1855). U vreme
Ova publikacija stvorila je senzaciju. Za
pojave ove priče, javno mnenje u SAD
primerak davane su izuzetne sume. Izda‐
bilo je preokupirano političkim debatama
nje je tako brzo rasprodato da ni sam
oko toga da li treba, ili ne treba, priključiti
Edgar Alan Po nije uspeo da kupi
Teksas (tada robovlasničku državu) Sjedi‐
primerak.
njenim Američkim Državama. U toj atmo‐
List Njujorško sunce predstavljao je
sferi je, 13. aprila 1844, u subotu, list
prve »novine za jedan novčić« (penny
Njujorško sunce doneo u svom podnev‐
newspaper) u Njujorku; bio je specijali‐
nom izdanju »ekstra stranicu« nalik na
zovan za objavljivanje zanimljivosti pre
plakat. Ovome je u rano jutro prethodila
ijednog drugog lista, i za senzaci‐
beleška naslovljena sa »Post‐skript« —
onalističko tretiranje vesti. Urednik, koji
kao poslastica:
je bez trenutka oklevanja otkupio Poov
rukopis, bio je niko drugi do Ričard
STIGLO EKSPRESOM
Adams Lok. On je devet godina ranije u
istom listu izveo sličnu uredničku šalu, o
ZAPANJUJUĆE
INFORMACIJE
STIGLE
teleskopu kojim je, tobož, otkriven život
PRIVATNOM
na Mesecu. I taj tekst, »Otkrića na
EKSPRESNOM SLUŽBOM IZ ČARLSTONA
Mesecu«, bio je osvojio Njujorščane na
106
juriš; ali i naljutio Poa. Tada je bilo prošlo
deljni Tajms (Sunday Times), list pod
tek tri sedmice od izlaska pripovetke
uredništvom
jednog
od
Poovih
»Hans Pfal«: »čim sam video taj list
malobrojnih jevrejskih prijatelja, majora
shvatio sam šalu, i ni za trenutak nisam
Mordekaja M. Noaha.
mogao biti u nedoumici da li je
Tako je Po, sam samcit, uspeo da skrene
sugerisana mojom šalom«, komentarisao
pažnju svojih savremenika sa razbuktale
je Po kasnije, u knjizi iz 1846. (Godey's
kontroverze o primanju Teksasa u Uniju.
Lady's Book). Sad je došao red na njega.
Oni ludo žele progres? E lepo, daće on
Pamćenje njujorške publike bilo je kratko.
njima progres. Još 1836. Čarls Grin je
Po je mogao da ponovi poduhvat.
pričao o letenju preko Atlantika. On je
Ovo
se
za
njega
nije
završilo
čak napravio model i nazvao ga »Atlantski
razočaranjem. Već 25. maja iste, 1844.
balon«; model je krenuo na probne
godine, pisao je za list Kolumbijski špijun
letove 1840. Taj dirižablić je imao krmu i
(Columbia Spy) ovako:
propelere pokretane oprugama. Edgar
‐ 'Laža sa balonom' izazvala je daleko
Alan Po je, u dalekoj Filadelfiji, bio ovim
intenzivniju senzaciju nego išta tog
fasciniran:
karaktera još od Lokove 'Mesečeve priče'.
»Pre izvesnog vremena, g. Čarls Grin iz
U jutro izlaska najave (u subotu), čitav trg
Engleske objavio je saopštenje na kome
oko zgrade Sunca bio je bukvalno pod
bazira svoje tvrdnje da je moguće preći
opsadom, blokiran — bilo je nemoguće
balonom Atlantik od Njujorka do Evrope.
ući ili izaći, i to od vremena ubrzo posle
Na njegove činjenice svakako se možemo
izlaska sunca pa sve do oko dva po
osloniti, jer one su rezultat opservacija
podne. U redovnom subotnjem izdanju
skupljanih tokom dvesta sedamdeset pet
bilo je rečeno da su vesti o tome upravo
uzletanja. Što se nas tiče, ne samo što ne
stigle i da je u pripremi ekstra‐izdanje
protivrečimo
nijednoj
reči
toga
koje će biti spremno u deset. Međutim,
aeronauta, nego smo se, čak, već odavno
isporučeno je tek pred podne. U
pitali zašto naš sopstveni Vajz nije
međuvremenu vladalo je uzbuđenje da se
vazduhom otplovio do Evrope — manevar
nabavi primerak —nikad ranije takvo
od koga ostvarljivijeg nema." (Burton's
video nisam. Čim je prvih nekoliko
Gentleman's Magazine, March 1840).
primeraka stiglo na ulicu, kupljeni su, po
(Pomenuti Džon Vajz — John Wise —
praktično bilo kojoj ceni, od dečaka‐
tačno to je i planirao. Zapravo, on je 20.
prodavaca novina, koji su, sumnje nema,
decembra 1843. tražio od američkog
izveli profitabilnu špekulaciju. Video sam
Kongresa dozvolu za preletanje Atlantika
u jednom slučaju kako neko daje pola
balonom. Nekoliko meseci posle objavlji‐
dolara za jedan jedini primerak, a mnogi
vanja Poove »novinarske patke« o
su davali po šiling. Pokušavao sam, celog
balonu, Vajz je čak objavio oglas u listu
tog dana, uzaludno, da nabavim primerak
Intelidžens (Obaveštenja) u Lankasteru,
za sebe. Bilo je, međutim, izuzetno
saopštavajući da će pokušati taj let i
zabavno slušati komentare onih koji jesu
tražeći
pomoć
od
mornara
svih
čitali 'ekstra'.«
nacionalnosti.)
U tim vremenima, naravno, nije posto‐
(Međutim, ove događaje drugačije pri‐
jao telegraf kojim bi se novinske vesti
kazuje Doris V. Falk koja tvrdi da je Po
mogle proveriti. Doduše, Semjuel Morze
perverzno sabotirao sopstveni uspeh; vidi
je još od 1832. radio na ideji električnog
članak: »Thomas Low Nichols, Poe, and
telegrafa, ali tek te, 1844. godine
the 'Baloon Hoax'«, Poe Studies, vol. 5,
demonstrirao je Kongresu praktičnost
1972, pp. 48‐9.)
telegrafa tako što je svojim kodom počeo
Sledećeg dana, istu priču štampa i Ne‐
da šalje poruke kroz žicu od Vašingtona
107
do Baltimora.
(Moon) plovio od Njujorka do grada
Pošto je namagarčio čitaoce »Lažom o
Sevenah (Savannah) tako brzo, da je
balonu« Po piše, maja 1844:
stigao tri dana pre pošte SAD na
'U priči o balonu nema ničeg što nije u
istoj relaciji. Ovde se čini aluzija na
punoj saglasnosti sa poznatim aerona‐
taj nedavni članak da bi se pojačala
utičkim aktima iskustva —ničeg što se
uverljivost najnovijeg, i još čudes‐
nije moglo zaista desiti. Odavno se raz‐
nijeg, Sunčevog »hita«. (Videti: New
mišlja o jednoj takvoj ekspediciji, a ova
York Sun, 23. januar 1943. rubrika
jeu d'espritte, nesumnjivo, dati novi im‐
»pisma čitalaca«).
puls takvoj nameri. Što se mene tiče, neću
4. Einsvort (Ainsworth). američki pisac
biti ni najmanje iznenađen ako saznam,
istorijskih roma‐na, koji su se tada
tokom sledećeg meseca, ili onog posle
rekordno prodavali: Ovčar Džek
sledećeg, da je neko zaista krenuo na
(Jack Sheppard) 1839, Londonski
putovanje opisano od strane nasamari‐
Tauer (The Tovrer of London) 1840,
telja. Moglo bi se to putovanje izvesti i za
Vindzorski dvorac (Windsor Castle)
manje od sedamdeset pet sati — taj rok
1843, itd. Einsvort je u vreme pojave
znači samo četrdeset milja na sat«.
»Laže o balonu« bio urednik Eins‐
Prvo stvarno transatlantsko putovanje
vortovog magazina (Ainsworth's
balonom izvedeno je tačno sto godina
Magazine). Edgar Alan Po se rugao
kasnije, za skoro isti broj sati, i praćeno
tim romanima. Poova kritika romana
mnogim od događaja koji su zapisani u
Londonski Tauer počinje ovako: »Ug‐
»dnevniku g. Manka Mejsona« Edgara
ledu g. Einsvorta ovaj roman ne
Alana Poa.
doprinosi ništa bolje no Ovčar Džek.
Ne ogovaramo kad kažemo da nam
Fusnote za priču »Laža o balonu«
kao kritičaru retko dopadne u zada‐
1. Mank Mejson (Monck Mason): čovek
tak da prikažemo delo tako totalno
tog imena prikazivao je svoj motorni
lišeno svakog sastojka koji je potre‐
dirižabl u Kraljevskoj galeriji Adelaid
ban za dobru romansu.« A završava
(Royal Adelaide Gallery) u Londonu
se ovako: »Takvo klevetanje roda
1843. Dirižabl je letao ukrug kroz
ljudskoga, takvi pozivi na zločin,
veliku dvoranu, brzinom od oko
takve bezvredne, praznoglave, sra‐
deset kilometara na sat.
motne romanse kao što su Ovčar
2. Ostrvo Saliven (Sullivan's Island): na
Džek i sledeća dela u tom nizu —
tom ostrvu odigrava se radnja Poove
mrlja su na našoj literaturi i
priče »Zlatna buba« objavljene godi‐
prokletstvo za našu zemlju.« (Vidi:
nu dana pre »Laže o balonu« (dakle,
Graham's Magazine, mart 1841) U
1843); »Zlatna buba« je dobila nag‐
tom svetlu, vidimo da je »Laža o
radu. Po je, kao redov, pod imenom
balonu« takođe i književna parodija.
Edgar A. Pery (Perry), služio u bate‐
Jer, tu se upravo pojavljuje pisac
riji H prve artiljerijske divizije SAD,
Harison Einsvort, i pokazano je da
tokom više od godinu dana, i to kao
piše rečenice koje su parodija na
činovnik regimente u Fort Moultriju,
njegovu melodramatičnu prozu: »
tvrđavi koja se uzdiže nad ostrvom
Vode nebesima ni glaska ne upućuju.
Saliven. Bilo je to tokom 1827. i
Grči se gigantski plameni okean...«
1828. godine.
itd. — A ipak, kome je Po prepustio
3. Agent u Čarlstonu (Charleston):
davanje junačkog, kreativnog pred‐
izvesni T. O. Mabot (Mabbot) otkrio
loga da se preleti Atlantik? Upravo
je da je u februaru 1844. dvo‐
tom zanesenom romantičnom vizio‐
jarbolni jedrenjak (brig) »Mesec«
naru Einsvortu.
5. Henson: pomenuti Vilijem Semjuel
oborio sve ranije rekorde i izazvao
Henson (William Samuel Henson)
senzaciju. Mejson je publikovao prvi
konstruisao je »vazdušni parni
tekst 1836. a drugi, u vezi sa svojom
vagon«— avion (monoplan, nedvo‐
demonstracijom u galeriji Adelaid,
krilac) sa parnom mašinom od dva‐
1843.
deset pet konjskih snaga, koji se
7. Neuspeh Hensena i Kejlija: opise o
nikada nije digao sa zemlje. Još
pokušajima
Hensona
i
Kejlija
1842. godine taj Henson je tražio od
(Cayley) Po je prepisao praktično od
britanskog Parlamenta podršku za
reči do reči iz Mejsonovog drugog
svoju novoformiranu "Vazdušnu par‐
teksta. Još godine 1809. ser Džordž
nu transportnu kompaniju". Ne
Kejli predložio je jednu teoriju o
samo Po u Americi, nego i list
letenju avionima sa krutim krilima.
Konstitjušenel
(Constitutional)
u
Eksperimentisao je neuspešno sa
Glazgovu, u Škotskoj, video je u ovo‐
hibridnim helikopter‐avionom: dve
me prostor za »nasamarujuću priču«
velike ručno pogonjene elise trebalo
tj. lažu (haox), pa je u Konstitju‐
je da omoguće poletanje uvis, a
šenelu izašao izveštaj, aprila 1843, o
jedan mali propeler potiskivanje
tobožnjem eksperimentalnom letu
napred.
preko reke Klajd koji se završio pa‐
8. Elipsoidnoga oblika... itd: ova dva
dom u reku. Na ovo je naseo čak i
pasusa Po je do detalja preuzeo od
londonski Tajms koji je tu priču pre‐
Mejsona. Poova tobožnja »Viktorija«
neo. U Poovoj priči, autenti�
�ne lič‐
je u celosti nalik na Mejsonov model.
nosti su samo Mejson, Henson,
9. Od nauljene svile: trouglasti klinovi.
Robert Holand (član Parlamenta) i
10. Bojna vrata (battledoor); češće se
Einsvort, a svi ostali su izmišljeni.
pisalo battledore. To je referenca na
6. Balon »Nasau«: ovo ukazuje kojim
istoimenu sportsku igru. ali i na reket
izvorima se Po služio. Više od
korišćen u toj igri za udaranje loptice
četvrtine ove priče Po je napisao uz
od perja. Dakle, u pitanju je krma u
direktno korišćenje dva teksta Toma‐
obliku tog reketa.
sa Manka Mejsona. Prvi od Mejso‐
11. Dužni smo gospodinu Čarlsu Grinu:
novih tekstova jeste izveštaj o uspeš‐
još u martu 1840. Po je pisao o pred‐
nom (stvarnom) letenju koje je
nostima »karburatovanog hidroge‐
započeto 7. novembra 1836, u 13
na" tj. »običnog ugljenog gasa" u
sati i 30 minuta, kad su Mejson,
odnosu na vodonik, pozivajući se na
Holand (Hollond) i Grin uzleteli
tog Grina i na izvore u Beču.
balonom zapremine 82.000 kubnih
12. Pomoću kreča: uz »gašenje« kreča tj.
stopa (oko 2.322 m3 — prečnik sfere
dodavanje vode. I ovo je Po prepisao
sa tom zapreminom je oko šesnaest i
od Mejsona — str. 11 prvog
po metara, prim. prevodioca) iz par
Mejsonovog teksta.
ka Vokshol (Vauxhall) u Londonu, a
13. Vodeći konopac: o takvom konopcu
spustili se u sedam sati i trideset
koji se, pušten iz balona, velikim svo‐