»I šta onda?«
Iako je konverzacija bila razvučena, sa zamuckivanjem, usledila je užasno duga pauza.
Najzad, Džordž Deset prošaputa: »Daj da ti testiram mišljenje. Opremljen si da učiš, da primenjuješ Drugi zakon ispravno. Moraš odlučiti kom čoveku da se pokoravaš a kojem da se ne pokoravaš kada postoji sukob u naređenjima. Ili, da li da se uopšte pokoriš ljudskom biću. Šta je osnovno što treba da radiš, da bi to postigao?«
»Moram definisati pojam »ljudsko biće«, prošaputao je Džordž Devet.
»Kako? Po pojavi? Sastavu? Po veličini ili obliku?«
»Ne. Od dva ljudska bića jednaka po spoljašnjem izgledu, jedno može biti inteligentno, drugo glupo; jedno obrazovan čovek, drugo neuk; jedno može izgledati starije, drugo detinjasto; jedno može biti odgovorno, drugo zlobno.«
»Onda, kako ćeš definisati ljudsko biće?«
»Kada mi Drugi zakon kaže da se pokorim ljudskom biću, moram shvatiti da to znači
da se moram pokoriti ljudskom biću, koje je sposobno psihički, karakterno i obrazovano da mi da naređenje. Kada je umešano više od jednog bića, naređenje treba da da onaj koji je najsposobniji; intelektualno, karakterno i po obrazovanju.«
66
»I u tom slučaju, kako ćeš poštovati Prvi zakon?«
»Tako što ću čuvati sva ljudska bića od povreda i što neću nikada dopustiti da zbog moje pasivnosti neko ljudsko biće bude povređeno. Ako i pored svih mogućih akcija neka ljudska bića budu povređena, onda da svojim delovanjem obezbedim da biće koje
je intelektualno, karakterno i po znanju najsposobnije, najmanje propati.«
»Tvoje se mišljenje slaže sa mojim,« prošaputao je Džordž Deset.
»Sad ti moram postaviti pitanje zbog kojeg sam i zatražio tvoju saradnju. To je nešto što se ne usuđujem da sam prosudim. Moram čuti tvoj sud. Jer je van kruga mojih sopstvenih misli: Od razumnih individua koje si sreo, koje poseduju intelekt, karakter, i znanje, kou ti smatraš najboljom, ne uzimajući u obzir oblik i formu, pošto su nebitni?«
»Tebe« prošaptao je Džordž Devet.
»Ali, ja sam robot. U tvojim moždanim vijugama postoji kriterijum za razlikovanje
između robota od metala i ljudskih bića od mesa. Kako me onda možeš odrediti kao ljudsko biće?«
»Zato što u mojim moždanim vijugama postoji hitna potreba da ne uzimam u obzir
oblik i formu u prosuđivanju ljudskih bića i ta se potreba izdiže iznad razlika između mesa i metala. Ti si ljudsko biće, Džordž Deset, i to mnogo sposobniji od ostalih.«
»I ja to mislim o tebi«, šapnuo je Džordž Deset. Po kriterijumima prosuđivanja ugrađenim u nas, mi sebe dakle, smatramo ljudskim bićima u okviru značenja Tri zakona, a ljudskim bićima je, štaviše, dat prioritet u odnosu na ostale.«
Džordž Devet prošapta, »Šta li će onda biti kada nas prihvate oni ostali?«
Džordž Deset je šapatom odgovorio, »Kada mi i ostali, koji će tek biti stvoreni, kao i još savršeniji kreirani od nas, budemo prihvaćeni, mi ćemo određivati svoje postupke tako da će se najzad formirati društvo u kome će se ljudskim bićima poput nas svi prvenstveno pokoravati i u kojim će ljudska bića poput nas biti prvenstveno zaštićena.
Po slovu Tri zakona ljudska bića poput ostalih su manje vredna i ne mogu očekivati ni poslušnost ni zaštitu kada se to kosi sa potrebama poslušnosti prema onima poput nas i zaštite onih poput nas. To sam imao u vidu kada sam davao smernice za početak robotizacije svetske ekologije.«
Razgovor je trajao mesec dana i svetlucanje pozitronskih vijuga je polako slabilo.
Među njima nije bilo više ničeg što je trebalo reći; samo bi povremeno neizrečena misao zatitrala u njima dok su čekali, sa beskrajnim strpljenjem, da prođu potrebne godine.
8a.
Džordž Deset i Džordž Devet su sedeli sami.
Mislili su: Ljudska bića poput ostalih možda nikad nisu nameravala da zamagle razliku između njih i ljudskih bića kao što su Džordževi. Ipak su tako učinili, na svoju štetu.
Možda će sada shvatiti svoju grešku i pokušati da je isprave, ali neće smeti. Prilikom svake konsultacije Džordževi su u svojim smernicama upravo to imali na umu.
Po svaku cenu, Džordževi i oni koji će doći posle njih u njihovom obliku i koji će pripadati njihovoj vrsti moraju imati prevlast. Svaki drugi pravac je isključen, jer to zahtevaju Tri zakona humanike.
67
INTERVJU Filip Hoze Farmer
REČ JE O NAUČNOJ
FANTASTICI
Priča se u krugovima obožavalaca da je
zlato. I kao Bradbery (Bradbury), Simak i
Filip Hoze Farmer izmislio seks. Da, to je
Laferti (Lafferty), svako na sebi svojstven
istina. Učinio je to u jednom broju časo‐
način, on je jedan od knjiških pisaca
pisa Neobične priče (Startling Stories)
naučne
fantastike
koji
svoj
svet
1952. godine, u priči »Ljubavnici« (The
neobičnog grade više na literaturi nego
Lovers) i odonda stalno tuca temu. Me‐
na nauci.
đutim, nije tačno da je Farmer izmislio
Kada sam pomislio — »Šta da pitam
Tarzana (»Tarzan« je prozno čedo čoveka
Filipa Hozea Farmera?« pala mi je na um
koji nije znao da piše ni upola tako dobro
tema »Seks i nasilje. Vi ste pisali i o
kao Farmer); Farmer je samo napisao pet
jednom i o drugom na osoben i zanimljiv
varijacija na temu u obliku romana, plus
način; mene interesuju vaši pogledi na te
definitivnu biografiju rutavog gospodara
teme u vašim delima i u SF uopšte.
džungle, pod naslovom Tarzan uživo
Verovatno je neminovno da pomislite
(Tarzan Alive).
na »seks« u vezi sa mojim imenom. I,
Istina je da je Farmer izmislio »Rečni
možda, obratno. Moja prva priča iz
svet« (Riverworld), neopisivu književnu
oblasti naučne fantastike, »Ljubavnici«,
zamisao rođenu pedesetih godina, koja
objavljena je u časopisu Neobične priče
se tek sada pojavljuje u štampi, u delima
1952. godine. To je priča koja ne bi mogla
Idite svojim rasutim telima (To Your Sca‐
opstati bez tog seksualnog sadržaja. Priča
ttered Bodies Go), Famozni rečni brod
je proistekla iz seksualnih stavova i
(The Fabulous River Boat) i, nedavno,
ponašanja junaka i vraća se njima: on je
Mračni plan (The Dark Design).
Zemljanin, poreklom iz društva sa strogim
Farmer je rođen u mestu Nort Ter Ot
seksualnim moralom, a junakinja je
(North Terre Haute), u državi Indijana,
humanoid koji podražava ljude.
1918. godine. Pohađao je Bredli koledž
»Mati«, moja treća po redu objavlji‐
(Bradley College), ali ga je napustio posle
vanja SF priča, govori o čoveku koji je na
godinu dana, putovao i bavio se različitim
kraju sasvim srećan kao zatvorenik
poslovima, zatim se vratio i upisao ve‐
unutar stvora koji je zapravo svesno biće
černje kurseve i diplomirao na Engleskoj
u obliku džinovske materice, prave Velike
grupi 1950. godine. Oženjen je i već ima
Majke. Čitav niz mojih pripovedaka i
unuke. Dobitnik je nagrade »Hugo« za
dužih dela iz godina odmah iza 1952‐e
1968. godinu, za džojsovske »Jahače
značile su intenzivno bavljenje tematikom
ljubičaste nadnice« (Riders of the Purple
zema
ljskog i vanzemaljskog seksa i raz‐
Wage) objavljene u zbirci Harlana Elisona
množavanja. »Otvori mi se, sestro«
(Ellison) Opasne vizije (Dangerous Visi‐
(Open to Me, My Sister) (kasnije pod
ons), a u novije vreme dobio je »Huga«
naslovom »Brat moje sestre« (My Sister's
po drugi put za roman Idite svojim
Brother), »Otac« (Father), Leptir i rđa
rasutim telima.
(Moth and Rust), Neobična prinuda
Farmera bije čudan glas da je kao pisac
(Strange Compulsion), Telo (Flesh) i Noć i
»bolji« i »oštriji« od materijala koji
svetlost (Night and Light) nastale su na
obrađuje. Njegov talenat je u tome da
bazi seksa. Obično su to neobične forme
pretvara književno đubre u književno
seksualnosti (sa našeg stanovišta). Među‐
68
tim, nijedna od njih nije bila »seksi« priča.
plicitnog opisivanja polnog čina, »Ljubav‐
Isto tako, u njima nije bilo ni trunke
nici«, »Mati« i »Otvori mi se, sestro«
pornografije. Sa izuzetkom Tela, tu su
izazvali su gađenje kod Džona Kembela
opisani seksualni običaji i mehanizmi
(John Campbell) i Horasa Golda (Horace
vanzemaljskih svesnih bića, a u nekim
Gold) u podjednakoj meri. Nijedan od
slučajevima i nesvesnih. Ovi fenomeni su
njih nije mogao da prihvati opise vanze‐
prikazani na jedan što je moguće više
maljske seksualnosti i razmnožavanja u
akademski način, koliko to medijum
»Ljubavnicima«, biomehanika i falus‐
umetničke proze dopušta, iako sam se
larvu u »Otvori mi se, sestro« i korišćenje
trudio da budu u isti mah što
noža kao falusa za oplođenje majke u
dramatičnije oživljeni. Pri tom nisam
priči »Mati« (a da i ne pominjem slučaj
oklevao, štaviše, veoma mi je bilo stalo
Edija Fatsa (Eddie Fetts), koji je u daljem
do toga, da se udubljujem u složene
toku radnje pojeo svoju majku pošto ju je
biološke karakteristike vanzemaljaca.
Velika Majka povratila kao gulaš). Nisu
Možda sam u »Ljubavnicima« suviše
mogli da podnesu egzotičnu erotiku i
duboko zagazio. Ali pisao sam za
verovatno su mislili, naravno pogrešno,
specijalizovanu publiku i smatrao sam da
da ni većina njihovih čitalaca neće moći
da je podnese. I tako su ta dvojica kasnije
mogu da se produbljeno bavim detaljima
u meni uvek videla »pisca o seksu«. Što
seksualnosti, razmnožavanja i genetike u
god bih im ubuduće ponudio za objav‐
onoj meri u kojoj sam smatrao da je to
ljivanje mirisalo im je na »seks« pre nego
potrebno. Znao sam da će publika to
što bi otvorili koverat. Međutim, nisu baš
moći da prihvati. I nisam se prevario, iako
morali mnogo da njuškaju, jer sam im
je bilo pojedinih čitalaca koji su izražavali
kasnije slao vrlo malo rukopisa.
svoje nezadovoljstvo.
Ipak, stvari su se donekle promenile.
Kad bih danas preradio svoje Ljubav‐
Već 1959. godine Gold je počeo da izdaje
nike, prebacio bih neka biološka objaš‐
ediciju Galahy—Beacon Books. A to je
njenja u poseban dodatak. Ali onda bih
trebalo da bude »seksualna« naučna
opet preradio taj dodatak, unoseći još niz
fantastika. Značajan je podatak to što je
detalja, pobijao bih neke zamerke koje su
Gold došao kod mene i zamolio me da
izneli neki naučnici u vreme kada je priča
napišem roman za ediciju Beacon. U peri‐
prvi put objavljena, a dodao bih i neke
odu 1952‐1959. prodao sam mu samo
dijagrame.
jednu priču, »Posao sa Bogom« (The God
Stvar je u tome što moje prve priče o
Business), koja je objavljena u časopisu
»seksu« nisu bile ono na šta se obično
Beyond u martu 1954. Bilo je to satirično
misli kada se spomenu »priče o seksu«. U
delo, sa puno golotinje i puno frojdovske
»Ljubavnicima« nema opisa polnog čina
psihologije dovedene do apsurda. Ali tu
između Hala Jaroa (Hal Yarrow) i Žanet
nije bilo seksa koji bi mogao da povredi
Rastinjak (Jeannette Rastignac) (mimetič‐
ičija osećanja, izuzev zatucanih purita‐
kog humanoida). To je prepušteno
naca. To je mogao da prihvati, iako je
uobrazilji.
odbijao da štampa neke druge moje
Kada bih stvarno uzeo da preradim to
priče, od kojih je u većini obrađivana
delo, uneo bih takvu scenu, ali samo zato
tematika rasizma. Horas je bio spreman
da bih prikazao Jarovljevu osakaćenu
da objavljuje priče u kojima su neki likovi
seksualnost i način na koji je Žanet
bili prepoznatljivi kao Crnci, ali ne i da
savladala te teškoće. A i zato da bih
prihvati tekstove u kojima bi autor zaga‐
pokazao da se oni vole. I još radi toga da
zio makar do članaka u septičku jamu
razotkrijem njihovu nesposobnost da
međurasnih odnosa u našoj zemlji. Tvrdio
budu potpuno iskreni jedno prema
je da su isuviše sporni; njegovim
drugom.
čitaocima (naročito na Jugu SAD) ne bi se
I to je jedna od tema koja je obrađena u
dopale.
većini mojih priča o seksu — istini za
Pa dobro. U to vreme sam već shvatio
volju, njihova suštinska tema — čovekova
da sam precenio elastičnost i progresiv‐
nesposobnost da bude iskren, da opšti sa
nost većine izdavača i čitalaca na polju
drugim osobama bez rezerve.
naučne fantastike. Kada sam počeo da
Uprkos činjenici da u njima nema eks‐
pišem naučnu fantastiku, mislio sam
69
uopšte imala element seksa, ali se zato
toliko svestan antropoloških činjenica i
služila teološkim terminima i pojmovima
rasnih predrasuda kao i ja. Uskoro sam
da bi objasnila predajnike sa prekidnim
uvideo da sam bio u velikoj zabludi. Ali to
signalom u radiotalase. U pripoveci
nije važno. Gold me je zamolio da mu
»Čovek iz podzemlja« (The Alley Man)
napišem roman za ediciju Beacon,
obrađen je motiv seksa kod Nean‐
navodeći da su ga njegovi izdavači prisilili
dertalaca. Ali tu je reč i o religiji kod
da ubacuje poneku seksi scenu u većinu
Neandertalaca. Roman Telo, koji sam
romana.
napisao na Goldov podsticaj, takođe
Napisao sam tada Telo (Flesh), i to je
obrađuje religiozne motive, kao što je
bio jedini roman u seriji iz kojeg je morao
slučaj i sa mojom serijom priča o
da izbaci neka »seksualna« mesta.
prečasnom Džonu Karmodiju (Father
Naravno, danas je sve to prilično
John Carmody). Zašto me onda smatraju
detinjasto, i samo bi moglo izmamiti
»seksualnim«,
a
ne
»religioznim«
smešak čitaocima. Ali seksualnost je
piscem?
integralni deo te priče. Kada Stag (Stagg)
Odgovor se, pretpostavljam, krije u
ne bi imao naučnom aparaturom usađen
činjenici da su mnogi pisci naučne
nagon za parenjem u kombinaciji sa
fantastike pisali o religiji. Ja sam bio prvi
nadljudskom seksualnom sposobnošću
medu njima koje je objavio SF priču sa
ne bi ni bilo priče.
temom seksa, i jedini koji je napisao veći
Čak i u tom obliku, kada je objavljen u
broj dela sa tom temom. Sem toga, seks u
tvrdom povezu nekoliko godina kasnije,
mojim pripovestima je toliko ekstreman
Džoana Ras (Joanna Russ) je kritikovala
da se urezao u svest većine čitalaca. Nije
ovaj roman zbog preterane stidljivosti na
važno o kojim sve drugim temama pišem
nekim mestima. Možda je ona u pravu.
jednako intenzivno ili jednako često. Niti
Mogao sam da preradim neke delove i da
koliko je drugih pisaca obrađivalo temu
ih učinim specifičnijim, ali čemu to? Nije
seksa. Ja sam glavni seksualni pisac SF i
važan sam čin, važni su događaji koji vode
gotovo.
do čina, kao i fizičke i emocionalne
Međutim, moram da priznam da ne
posledice koje iz njega proističu.
vidim zašto povezujete »nasilje« sa
Sem toga, Džoana Ras, koja je inače
mojim imenom. Ne bih rekao da u mojim
veoma pronicljiv analitičar, nije shvatila
pričama ima mnogo nasilja. Svakako ne u
tu priču na njenom elementarnom nivou,
nekoj preterano velikoj meri. Nema ga
što dolazi »iz utrobe«. Ona je aktivan član
više nego što sama priča iziskuje. U
pokreta za oslobođenje žena, a ja sam
svakom slučaju, vrlo malo u poređenju sa
svesrdno za oslobođenje žena, ali
nasiljem, recimo, kod Kita Laumera (Keith
primetio sam da kada je u pitanju kult