juče, gospodine Barton. Mislim da su
sprovedeni u praksu. Do zore je bio tako
moja zapažanja bila razložna, ali stavovi
promukao da je mogao tek graknuti koju
koje sam izneo treba da se razmotre u
reč. Na zemlji je retko mario da se oglasi.
kontekstu vaših stavova.«
Neki muškarac i žena, uvređeni javnim
»Drugi put ćemo o tome«, reče Barton.
ispoljavanjem pohote, energično su nas‐
»U vreme kad sam pisao tu knjigu, trpeo
tojali da razdvoje parove. Rezultat
sam zbog podlih i zlonamernih laži
njihovog delovanja: modrice, okrvavljeni
zelenaša iz Damaska, i oni...
nosevi, rasečene usne i dva potresa.
111
Nekoliko muškaraca i žena proveli su noć
od tuberkuloze pluća. Ja sam iskašljavala
na kolenima, moleći se i ispovedajući
svoj život, takođe, moj fini baronete, dok
grehe.
si se ti punio masnim jelima, i sedeo u
Pojedina deca bila su pretučena,
lakim stolicama, i dremao u svojoj velikoj
silovana, ili ubijena, ili sve to. Ali nisu svi
i skupoj crkvenoj klupi, i davao hiljade da
podlegli ludilu. Izvestan broj odraslih
hraniš sirote nesrećnike u Aziji i slao
štitio je decu, ili se to bar pokušavalo.
misionare da preobraćaju jadne pagane u
Ruač je opisao beznađe i gađenje
Africi. Ja sam iskašljala svoja pluća i
jednog hrvatskog muslimana i austrijskog
morala sam da pristanem na — kurvanje,
Jevreja jer su njihove zdele sadržavale
kako bih zaradila dovoljno novca da
svinjetinu. Jedan Hindus izvikivao je
prehranim mlade sestre i braću. I,
skarednosti zato što je u njegovoj zdeli
zakačila sam sifilis, ti, prokleti, pobožni,
bilo meso.
kučkin sine, zato što si hteo da iscediš
Četvrti čovek, koji je vikao da su u
svaku kap znoja i krvi koju sam imala, i
đavoljim rukama, bacio je svoje cigarete
koje su imale jadnice poput mene. Umrla
u reku.
sam u zatvoru zato što si rekao policiji da
Nekolicina ga upitaše: »Zašto nama nisi
treba da postupi surovo u slučaju
dao cigarete, ako ih već nisi želeo?«
prostitucije. Ti... ti...!«
»Duvan je đavolji izum; to je korov koji
Smitson pocrvene pa poblede. Potom
je Satana stvorio u Edenskom vrtu!«
se ispravi, mrko pogleda ženu, i reče; »Vi
Jedan čovek kaza; »Mogao si bar
kurve uvek morate nekog da okrivite za
podeliti cigarete sa nama. Ne bi te
svoje neobuzdane žudnje, zle puteve. Bog
bolelo.«
zna da sam sledio Njegove staze.«
»Hteo sam da bacim sve te zle stvari u
Okrenu se i ode, ali žena otrča za njim i
reku!« vikao je.
zamahnu zdelom. Ona polete; neko
»Ti si jedan nepodnošljivi fanatik i lud
viknu; on se okrenu i saže. Zdela mu
skroz‐naskroz«, drugi je odgovorio i
zamalo nije okrznula teme.
udario ga preko usta. Pre nego što je
Smitson protrča pored žene pre nego
duvanomrzac uspeo da ustane sa zemlje,
što je mogla doći sebi i hitro se izgubi u
ostala četvorica ga izudaraše i išutiraše.
gomili. »Na žalost«, primeti Ruač, »vrlo
Kasnije, duvanomrzac ustade teturajući
malo ih je moglo shvatiti šta se događa,
i, plačući od besa, vikaše; »Čime sam ovo
jer ne znaju engleski«.
zaslužio, moj Gospode, moj Bože? Uvek
»Gospodin Robert Smitson«, kaza
sam bio dobar čovek. Podelio sam hiljade
Barton. »Ako se dobro sećam, bio je
funti dobrotvornim ustanovama, služio
vlasnik pamučnih kombinata i čeličana u
misu u Tvom hranu triput nedeljno, vodio
Mančesteru. Bio je poznat po filantropiji i
doživotno rat protiv greha i pokvarenosti,
dobrim delima među paganima. Umro
ja...«
1870. otprilike, u osamdesetoj.«
»Ja te znam!« uzviknu neka žena. Bila je
»I verovatno ubeđen da će biti
to visoka plavooka devojka lepog lica i
dobro zaobljene figure. »Ja te znam,
»Naravno, nikad mu nije palo na pamet
gospodine Roberte Smitsone!«
da je mnogo puta bio ubica.«
On prestade da priča i ošinu je
»Da on nije eksploatisao sirotinju, radio
pogledom: »Ja tebe ne znam!«
bi to neko drugi.«
»Ne! Ali bi trebalo! Ja sam jedna od
Tim su se opravdanjem koristili mnogi
hiljada devojaka koje su morale da rade
kroz
ljudsku
istoriju«,
reče
Lev.
šesnaest sati dnevno, šest i po dana u
»Uostalom, u tvom kraju su postojali
nedelji, da bi ti živeo u svojoj velikoj kući
industrijalci koji su se postarali da se
na bregu i oblačio fina odela, i da bi tvoji
nadnice i uslovi u njihovim fabrikama
konji i psi jeli bolje od mene. Bila sam
poboljšaju. Robert Oven je bio jedan od
jedna od tvojih fabričkih devojaka. Moj
njih, ako se ne varam.«
otac je robovao za tebe, moja majka je
robovala za tebe, moja braća i sestre, oni
10
koji nisu bili prebolesni ili umrli zbog
premalo, ili suviše loše hrane, prljavih
»Ne vidim mnogo smisla u pretresanju
postelja, polupanih prozora i ujeda
događaja iz prošlosti«, — reče Frigit.
štakora, robovali su za tebe. Mom ocu je
»Mislim da treba da učinimo nešto u vezi
jedna od tvojih mašina odnela ruku, a ti si
sa našom sadašnjom situacijom.«
ga izbacio bez penija. Majka mi je umrla
Barton ustade. »U pravu si, Jenk.
Potrebni su nam krovovi nad glavama,
112
alatke, i Bog zna šta još. Ali, pre svega,
šavaju da pogode šta ona druga
mislim da treba da pogledamo gradove
namerava da učini. Ružnoća i neudobnost
na poljanama i vidimo šta njihovi
odeće nisu bile sporne.
stanovnici rade.
»Dok vi, ženske, pokušavate da se
U tom trenu Alisa izbi kroz drveće na
odlučite«, reče Barton, »bilo bi lepo da
brežuljku iznad njih. Frigit je prvi opazi.
uzmete bambusova vedra i pođete s
Prsnu u smeh. »Poslednji krik ženske
nama na reku. Možemo se okupati,
mode«
napuniti vedra vodom, izvideti situaciju
Makazama beše isekla dugačke vlati
na poljanama, i potom se vratiti. Možda
trave i isplela od njih dva odevna
ćemo uspeti da izgradimo nekoliko kuća
predmeta. Jedan je bio neka vrsta ponča
ili privremenih skolišta, pre nego što
koji joj je pokrivao grudi, a drugi suknja,
padne noć.«
koja joj je
dosezala do listova.
Krenuše niz brda, probijajući se kroz
Efekat je bio neobičan, premda
travu i noseći zdele, chert oružje, bam‐
drugačiji nije ni mogla da očekuje. Nagoj
busova koplja i kofe. Nisu stigli daleko
joj gola glava još nije oduzimala previše
kada su sreli izvestan broj ljudi. Očigledno
ženstvenosti i lepote. Ali u zelenoj,
su mnogi stanovnici poljana bili odlučili
glomaznoj, bezobličnoj odeći, lice joj
da se isele. Ne samo to, neki takođe behu
odjednom postade muškobanjasto i
našli chert i napravili alatke i oružje. Na‐
ružno.
učili su od nekog tehniku rada sa
Ostale žene sjatile su se oko nje i
kamenom, moguće od drugih primitivaca
razgledale plet trave i travnati pojas koji
u oblasti. Dosad Barton beše video samo
joj je držao suknju.
dva primerka ne‐homo sapiensa, a ti su
»Grebe i vrlo je neudobno«, reče Alisa.
bili s njim. Ali ma gde tehnika bila
»Ali je pristojno. To je sve što mogu da
naučena, dobro su je primenili. Prošli su
kažem o tome.«
pored dve poludovršene kolibe od bam‐
busa. Bile su okrugle, jednosobne, i imale
vezi sa svojom ravnodušnošću na goloti‐
kupaste krovove prekirivene velikim trou‐
nju u zemlji gde su svi goli«, reče Barton.
gaonim lišćem gvozdenog drveća i dugač‐
Alisa pogleda ukočeno i hladno i reče,
kim vlatima trave s brežuljaka. Jedan
»Očekujem da će svi ovo nositi. Svaki
čovek, uz pomoć chert tesle i sekire,
pristojan muškarac i žena, u stvari.«
pravio je niski krevet od bambusa.
»Pretpostavljao sam da će gospođa
Izuzimajući nekoliko prilično prostih
Grondi pomoliti svoju ružnu glavu ovde,«
koliba ili naherenih kućeraka podignutih
odvrati Barton.
bez kamenih alatki na rubovima poljana, i
»Šokantno je bilo naći se među toliko
nekolicine plivača u reci, ravnica beše
nagih ljudi«, reče Frigit. »Čak iako je
napuštena. Tela od prethodne lude noći
nudizam na plažama i u privatnim kuća‐
behu nestala. Više niko nije obukao
ma postao opšta pojava u kasnim osam‐
travnatu suknju, a mnogi su buljili u Alisu
desetim. Ali ubrzo su se svi navikli. Svi,
ili se čak smejali i bučno dobacivali
izuzev beznadežno neurotičnih, pretpo‐
opaske. Alisa je crvenela ali nije kanila da
stavljam.«
se otarasi odeće. Međutim, sunce je
Barton se okrenuo i zapodeo priču s
postajalo toplije, i ona se češala ispod
srugim ženama. »A šta je s vama, dame?
prsluka i suknje. Bila je to mera jačine
Nameravate li i vi da nosite ove ružne,
nadražaja, kada se ona, odgojena po
škripave stogove sena, zato što jedna od
strogim viktorijanskim standardima više
pripadnica vašeg pola iznenada odlučuje
klase, javno češala.
da opet ima privatne udove? Može li
Ipak, kad stigoše na reku, spaziše
nešto što je bilo tako javno, postati
nekoliko hrpa materijala sabranog za
privatno?«
travnata odela. Na obali su ih ostavili
Lođi, Tanja i Alisa nisu ga razumele, jer
muškarac i žena, koji su se smejali, prskali
je govorio talijanski. Ponovio je na
i plivali u reci.
engleskom, zbog poslednje dve.
Izvesno je da plaža nije baš podsećala
Alisa pocrvene i reče: »Moja je stvar šta
na one koje je znao. Ovo su bili isti oni
nosim. Ako je nekom stalo da ide nag dok
ljudi koji su prihvatili naprave za kupanje,
sam ja pristojno odevena, dobro...!«
odela koja ih pokrivaju od glave do pete i
Lođi nije razumela ni reč, ali je shvatila
sve druge umerene izume, kao apsolutno
šta se događa. Nasmejala se i okrenula.
moralne i bitne za produženje pristojnog
Ostale žene izgledale su kao da poku‐
društva — njihovog. Ipak, samo jedan
113
dan pošto su se našli ovde, plivali su nagi.
podljudski. A šta ti kažeš?«
I to sa zadovoljstvom.
»Ja sam samo žena«, reče ona. »Šta ja
Njihovo prihvatanje sopstvene nagosti,
imam da pružim?«
bilo je prouzrokovano delimično šokom
»Žena sve može da pruži«, odvrati
zbog uskrsnuća. Osim toga, malo su šta
Barton, cereći se.
mogli promeniti prvog dana. A, bilo je tu i
Neočekivano, ona prsnu u smeh.
prožimanja civilizovanih i divljih naroda,
Dotače mu grudi i reče. »Zar ti nisi jedan
ili tropskih, takode civilizovanih, koji nisu
pametni? U čemu je stvar pa ne možeš
bili osobito pogođeni golotinjom.
imati vlastitu devojku?«
On pozva ženu koja je stajala do pojasa
»Imao sam je, i izgubio«, odgovori
u vodi. Imala je neugladeno lepuškasto
Barton. To nije bilo sasvim tačno. Nije bio
lice i iskričave, plave oči.
siguran šta Alisa namerava. Nerazumljivo
»Ta je žena napala gospodina Roberta
mu je bilo zašto je ostala u njegovoj grupi
Smitsona«, reče Lev Ruač. »Čini mi se da
ako je toliko užasnuta i zgađena. Možda
joj je ime Vilfreda Alport.«
zato što više voli poznato od nepoznatog
Barton ju je posmatrao radoznalo, i sa
zla. U tom trenu on sam je jedino osećao
uvažavanjem njenog sjajnog poprsja.
gađenje prema njenoj gluposti, ali nije
Doviknu joj: »Kakva je voda?«
želeo da ode. Ljubav koju je iskusio sinoć,
»Vrlo prijatna«, odgovori ona kroz
mora da je bila podstaknuta drogom, ali
smeh.
je još bio pun njenog taloga. Zašto je
On otkopča kaiš svoje zdele, odloži
onda pitao ovu ženu da im se pridruži?
kontejner za koji je bio pričvršćen chert
Možda da napravi Alisu ljubomornom.
nož i sekirica, i ugazi u reku sa komadom
Možda da ima koga da obori na leđa, ako
zelenog sapuna. Voda kao da je bila deset
ga Alisa večeras odbije. Možda... nije
stepeni ispod njegove telesne tempera‐
znao zašto.
ture. Sapunao se dok je zapodevao raz‐
Alisa stajaše na obali, gotovo dodirujući
govor sa Vilfredom. Ako je još gajila
vodu nožnim prstima. Obala je, na ovoj
ikakvu ozlojeđenost prema Smitsonu, nije
tački, bila svega inč iznad vode. Niska
je pokazivala. Naglasak joj je bio teški
trava nastavljala se sa poljane, da bi se
severnjački, možda kamberlandski.
pretvorila u čvrstu zamršenu masu koja je
Barton joj reče: »Čuo sam o tvom ma‐
pokrivala rečno korito. Barton je osećao
lom sporu sa poslednjim velikim liceme‐
travu pod stopalima, gde god je mogao
rom, baronetom. Treba da si srećna sada,
ugaziti. Bacio je sapun na obalu, otplivao
ipak. Ponovo si zdrava, mlada i lepa, i ne
četrdeset stopa i zaronio. Tu struja
moraš krvavo da zarađuješ hleb. Takođe,
iznenada postade jača, a dubina mnogo
možeš iz ljubavi da radiš ono što si
veća. Ronio je sve dublje, otvorenih očiju,
morala da radiš za pare.«
dok svetlost nije oslabila i uši ga zabolele.
Nije vredelo okolišiti kod jedne fabričke
Produžio je, i potom prstima dotakao
devojke. Ne, zbog nje.
dno. I ono je bilo travnato.
Vilfreda mu uputi ukočen pogled, hla‐
Kada je otplivao natrag, donde gde mu
dan kao bilo koji pogled Alise Hergrejvz.
je voda dosezala do pojasa, vide da je
»A sada, nisi li vraški drzak? Englez, zar
Alisa svukla odeću. Bila je blizu obale, ali
ne? Ne mogu ti odrediti akcenat,
je čučala, tako da joj je voda dopirala do
londonski, rekla bih, sa primesom nečeg
grla. Sapunjala je glavu i lice.
inostranog.«
On pozva Frigita; »Zašto ne uđeš?«
»Blizu si«, odgovori on smejući se.
»Čuvam zdele«, odgovori Frigit.
»Uzgred, ja sam Ričard Barton. Kako bi ti
»Vrlo dobro!«
se dopalo da nam se pridružiš? Uortačili
Barton tiho opsova. Trebalo je da on na
smo se zbog odbrane i nameravamo da
to misli i postavi nekog za čuvara. Nije, u
podignemo koju kuću ovog popodneva.
stvari, bio dobar vođa, već sklon da pusti
Imamo samo naš kameni kontejner gore
stvari da odu u propast, da im dozvoli da
u brdima.«
se raspadnu. Da pusti. Na Zemlji je bio šef
Vilfreda pogleda na Tau Cetana i
mnogih ekspedicija, od kojih se nijedna
Neandertalca. »Oni spadaju u vašu
nije isticala efikasnošću ili jakom upra‐
bandu, onda? Ćula sam za njih; kažu da je
vom. No, u toku krimskog rata, kada je
čudovište čovek sa zvezda koji nam se
bio vođa Bitsonovih dobrovoljaca, obuča‐
pridružio 2.000 godine posle Hrista, tako
vanje razuzdane turske konjice, bašibozu‐
oni kažu.«
ka, vodio je sasvim dobro, neuporedivo
»Neće ti nauditi«, reče Barton. »Ni
bolje od većine. Prema tome, nije trebalo
114
sebe da prekoreva.
dogodilo 2008. godine. Verovao sam im,