o odbrani kosmosa doveo do sofisticirane
ovde, mada ne bi mogao uopšte da uspe
111
daje politička stvarnost Reganovog doba
hoćete, živote dobre karme i živote loše
prihvaćena takva kakva jeste.
karme.
A kako je i mogla? Odgovor je priča o
I umesto da dozive reinkarnaciju tokom
Džefu Vinstonu koji umire 1988 a zatim
godina, Džef i Pamela žive druge živote,
se budi, svestan, sa svim sećanjima iz
nekad neznatno drugačije, a nekad dras‐
budućnosti, u svom koledžu daleke 1963.
tično promenjene sopstvenim akcijama ‐
Ostvaruje pun pogodak na Kentaki Derbi‐
u istom vremenskom periodu.
ju, postaje neverovatno uspešan kockar,
A to je period surovo obeležen ubis‐
basnoslovno
bogat
investitor,
živi
tvom Kenedija i krajem Reganove vlade.
potpuno drugačiji život. I ponovo umire
Džef Vinston živi u tom periodu
te, nekako promenjene 1988. I otkriva da
promenljive istorije opet i opet na
ponovo živi svoj život od 1960. do 1988.I
drugačiji način, stiče nove stavove i
opet tako. I opet.
poglede svakim novim životom, a kad
U početku, u prvih nekoliko života, misli
najzad sretne Pamelu kojoj se to isto
da je on jedini kome se to događa, da bi
dešava, nastavljaju zajedno. Štaviše,
najzad sreo još nekog, Pamelu, i oni pro‐
počinje kao običan čovek i lični neuspeh
laze kroz živote čas zajedno, čas odvoje‐
iz prvog života nadograđuje, ponekad
no. Ta ponavljanja se sažimaju, postaju
nestrpljivo,
saznanjima
i
mudrijim
sve kraća, ali je to jedno te isto vreme,
ponašanjem.
godine između 1963. i 1988. ili njihovi
Kao što rekoh, nije to politički roman,
delovi koji se iznova oživljavaju uz natalo‐
ali je izneta struktura i priroda istorijskog
žena sećanja prethodnih ponavlajnja koja
perioda koji Vinston, čitalac i Grimvud
su ostala u svesti Džefa i Pamele.
zajedno više puta preživljavaju iz različitih
To je prvenstveno psihološki i metafi‐
perspektiva iz kojih se teško shvata kako
zički roman, i to izvanredan, a podseća i
je takav roman mogao da izbegne
na podrugljiv roman Alfreda Bestera sa
politiku.
sličnom temom 5 217 009 i jedan Filipa K.
Politika izbija na scenu samo jednom, i
Dika iz doba kad je bio na vrhuncu uspe‐
to pri kraju knjige, kada se Džef i Pamela
ha; Grimvud piše snažno, s katoličkim po‐
pokušavaju u politici u jednom od
imanjem stvari i svetskim obrazovanjem.
ponovljenih života, i to neuspešno.
Osnovna crta Odgovora nije nova, ali ono
U želji da otkriju zašto im se sve to
što Grimvud čini s njom svakako jeste.
događa i u težnji da pronađu i druge
A to je odrastanje sa gledišta glavnog
sapatnike, javno iznose svoja uzbudljiva
junaka, počev od mladosti do zrelosti, i to
predviđanja, a američka vlada ih hvata i
ne jednom, ne dva puta, već nebrojeno
odvodi kao važno tajno oružje. Neke od
mnogo puta, i to ne kao serija različitih
katastrofa savremene istorije su sprečene
životnih tokova, već kao sled životnih
političkom i vojnom upotrebom njihovog
tokova koji se talože jedan na drugi. Džef
znanja od strane američke vlade u težnji
Vinston odrasta, dostiže zrelost, greši,
da ostvari svoje ciljeve. Ali ta težnja
pokušava da ispravi greške iz života u
dovodi do stvaranja još većih nereda, i
život; to je na neki način parabola
najzad do sveta u kojem Sjedinjene
indijskog
preseljenja
duše
Države postaju vojna, industrijska i
reinkarnacije preko zrelosti u stanje
fašistička diktatura na ivici nuklearnog
nirvane, ali uz dve velike i važne razlike.
rata 1988. kada Vinston umire.
Ovde duše ostaju potpuno svesne rani‐
To je jedini deo gde se ispoljava
jih života, sećaju se izgubljenih i pronađe‐
Grinvudova politička strast, ali kad se
nih ljubavi, brakova i dece, dok se u
osvrnemo na prošlost, osvetljava se ono
drugom slučaju nikad ne vraćaju u živote
na čemu Grinvud nastoji sve vreme. U
provedene u skupljanju bogatstva, u
stvari, on nam daje neobično viđenje
raspusne živote, u živote provedene u
zbivanja u svetu, prvenstveno u Americi
težnji za promenom sveta i sleda doga‐
između ranih šezdesetih i kasnih osam‐
đaja, u živote provedene u težnji da se
desetih kroz različite aspekte Vinstonovih
menja svet i stvara nesreća, u, ako
života ‐ seks, porodicu, ljubav, drogu,
112
umetnost, ekonomiju i na samom kraju
na koji Amerika postupa s njima sada, i u
politiku. Tako roman pri kraju postaje
budućem prikazu šireg i prljavijeg rata uz
razmišljanje o vlastitoj ravnoteži, ili nje‐
direktno mešanje američke vojske.
nom ponestajanju, među vitalnim aspek‐
Pošto je opisao sve patnje, Šepard je
tima višestrukih života, a ako proširimo, u
bio dovoljno mudar da ispriča svoju priču
pojedinačnim životima svakog od nas.
kroz lik Mingole, manje‐više običnog
U Odgovoru politika nije dominantna,
Amerikanca koji veći deo vremena pro‐
ali nije da se ne razmatra, i sve pret‐
vodi u pozadini i nema pozitivno mišljenje
postavke mogu biti dovedene u pitanje.
o ratu i politici. Priča, kako sam naslov
To je, u pravom smislu, naučnofantastični
kaže, govori o ratu, mada se prvestveno
roman o istoriji i specifičnom istorijskom
bavi Mingolinim životom za vreme rata
periodu jer se prepliće sa onima koji su u
nego samim ratom. Tako, mada su
nju živote utkali i onima koji je tog
Šepardovi politički stavovi sasvim jasni,
trenutka stvaraju.
nema pridikovanja, niti strategijskog viđe‐
Ono što ovaj roman čini izuzetnim na
nja, niti jasne političke poruke. Šepard
književnom nivou jeste da je sve to pre
nagoveštava svoja politička gledišta
pozadina za nekoliko ljubavnih priča i za
opisujući šta je rat uradio Mingoli,
duhovnu i me‐tafizičku nadgradnju roma‐
ostalim Amerikancima i ključnim likovima
na, nego za politički govor ili metafizičku
iz centralne Amerike. “Pokaži, ne pričaj,”
igru uma. Ono što Odgovor takođe čini
a Šepard to radi zadivljujuće dobro.
izvrsnim primerom za
pravi psihološki i
Kroz skoro celu prvu polovinu knjige,
metafizički naučnofantastični roman ono‐
Mingola je običan vojnik, prolazi kroz
liko koliko on može da bude, jeste ugra‐
obuku, a zatim ga šalju na front kao neku
đivanje političke dimenzije u literarnu
vrstu vidovitog agenta.
veštinu.
Život za vreme rata je centralna Ame‐
To sigurno ne znači da predstojeća
rika prikazana kao Vijetnam, s tim što
politička naučna fantastika u kojoj poli‐
američka vojska sada drogu ne posmatra
tika jeste centralna tema a autor jeste
kao deo problema već kao rešenje.
manje ili više otvoreno i srčano obuzet
Postoji kompletan spisak legalnih vojnih
njom, ne može da uspe i kao književno
droga koje koriste Amerikanci, uključujući
delo. Pravi primer je bezmalo odlična
standardnu emisiju droga koje izazivaju
knjiga Lusijusa Šeparda Život za vreme
ludilo i staf kojim su kljukali Mingolu da bi
rata koja je najbolja kada je Šepard ne‐
imao čudesnu vidovitost. Mingolu, još
pravedan u pogledu politike, a najslabija
uvek cinično lojalnog Amerikanca, sreće
kad se čini da nervozno beži od nje.
vođa gerile, Debora, sa kojom je nekada
Život za vreme rata je priča o budućem
imao kratku vezu i, možete zamisliti šta
ratu u centralnoj Americi, koji se rada iz
se dalje zbiva.
prošlih i sadašnjih događaja, bar tako
Da, to je to. Kako lojalnost i lične želje
izgleda u prvoj polovini knjige. Centralna
retko idu zajedno, lične želje postaju jače
Amerika je poput Vijetnama, a sve je,
i Mingola dezertira da bi se priključio
avaj! toliko uverljivo kad Šepard opiše,
Debori i ostalima. Izbegava vojne gonioce
čak možda neizbežno. Sadašnja situacija,
kroz džunglu i grabi prema neutralnoj
u kojoj se američke štićeničke trupe bore
Panami u apolitičnu sigurnost.
sa pobunjenom levičarskom gerilom u El
Sve ovo je izvanredno napisano, u
Salvadoru a američka desničarska gerila
svakom pogledu. Droga, borbe, magično
sa levičarskom vladom Nikaragve, pogor‐
realističan pejzaž, čudni psihodelični izleti
šala se i dovela do centralno američkog
u sasvim izmenjenu buduću Ameriku,
rata i do borbe Amerike sa Kubom.
ljubavna priča... sve je savršeno ukompo‐
Šepard koji je proveo dosta vremena u
novano u sve dublje putovanje u srce
centralnoj Americi, napisao je mnogo
psihologije rata i realnost izvan njega, te
lepih kraćih sastava u tom ambijentu; on
Panama postaje neka vrsta literarnog i
ne poznaje samo zemlju i ljude, već je
simboličnog poslednjeg utočišta, cilj
očigledno da ih i voli, i da ga vređa način
putovanja, mesto gde se krajnja stvarnost
113
otkriva.
uspeo da ih izbegne u Zlatnoj obali?
Na žalost, ta krajnja stvarnost je odbi‐
Zlatna obala je specifično‐radikalno‐kri‐
janje angažovanja. Šepard cinično i mu‐
tički naučnofantastični roman o bliskoj
dro koristi Mingolinu evoluciju od obič‐
budućnosti Amerike od vremena... pa, od
nog vojnika preko dezertera vidovnjaka
vremena mog romana Stenica Džek Baron
do neke vrste Kastanedinog Savršenog
iz 1969. Videti takav roman ponovo izdat
ratnika kako bi nas poveo od onoga što
posle tolikih godina, čiji je autor čovek
započinje kao hrabra transformacija
koji nikada ranije nije tako nešto napisao,
Vijetnama u centralnu Ameriku, a zatim u
pravo je osveženje.
neku vrstu američkog magičnog realizma
Zlatna obala je zaista divan roman.
koji nas sve dublje i dublje vodi u
Robinson koji nikada nije posvećivao paž‐
psihološku i kulturnu strukturu političkog
nju drogi, piše o budućoj vojnoj strukturi
i vojnog nivoa borbe između dva različita
s takvom sigurnošću i ubeđenjem da bi
poimanja sveta.
mu Purnel i Bova pozavideli, i bavi se
Ali suština realnosti koja se otkriva u
niskostima i gadostima radi odbrane poli‐
Panami jeste daje rat u stvari genera‐
tike uz gnušanje učesnika lišenih iluzija.
cijama duga osveta dve Latinoameričke
Autentično nam prikazuje svet Orindž
porodice ‐ Madradonasa i Sotomajorsa,
Kauntija koji se bavi drogom, kao i lik
koje su dugo koristile drogu za jačanje
Filipa K Dika kog opisuje brižljivo i blago‐
psihičkih moči.
naklono. Daje nam i istoriju Orindž
Osvrnemo li se unazad, videćemo da je
Kauntija koju stvara simbolično srce
večina onoga što se dešava Mingoli, pa i
Amerike i njena ranjena duša, te na
sami koreni rata, i zaista veliki komad
prethodni roman Pusta obala baca
svetske politike, upravo u kandžama
sasvim novu svetlost.
luđaka i skorojevića, pripadnika feudalnih
I zbivanja u Pustoj obali vezana su za
porodica.
Orindž Kaunti u kojem je Amerika deset‐
U stvari, prikazivanjem Paname kao
kovana eksplozijama hiljada neutronskih
simbola za odustajanje od rata, Šepard
bombi prokrijumčarenih boga pitaj odak‐
nas sve vreme opominje, jer ono što se
le, i redukovana na mala razbacana sela
dešava u Panami jeste ono što Šepard
zaboravljena od civilizacije. Iz ovog se
uzima iz ovozemaljske politike koju je
zaključuje da se Amerika nikada neće
temeljno razrađivao u želji da istakne
oporaviti. To je pre svega tužan i
apolitični rasplet. Šepard je dovoljno
klaustrofobičan roman u kojem junak ne
dobar pisac, te je uspeo da napravi delo
stiče pravo poimanje sveta i koji većinu
na zavidnom nivou zapleta i ličnosti, ali
čitalaca ostavlja u žalosti za izgubljenom
tematski nedosiedno.
veličinom Amerike.
Šta se to desilo? Zastoje tako dobar
Zlatna obala nam pruža drugačiju viziju
pisac kao što je Lusijus Šepard napisao
dvadeset prvog veka. U njemu je Amerika
oko dve trećine romana u sjajnom
opisana kao zemlja koja nikada neće
političkom duhu, a zatim ga pokvario
propasti. Ovde su Amerikanci uključeni u
smandrljavši potpuno apolitičan kraj?
beskonačne imperijalističke ratove Tre‐
Knjiga je napisana tako da izgleda kao da
ćeg sveta, a pod zaštitom nepotpunog
je pisac postao prilično nervozan zbog
strategijskog odbrambenog sistema.
razvoja političke situacije, kao da će ga
Denis Mekferson je aero‐inženjer čija
istraživanja odvesti u opa
snu zonu, kao
karijera sve dublje tone u toj samotnoj
daje on ili njegov izdavač u određenom
zemlji odbrambene industrijske politike
trenutku počeo da brine za sudbinu
pod uticajem šefa Stjuarta Lemona. Takva
knjige koja bi se mogla okarakterisati kao
politika dominira Vašingtonom pošto
antiamerička.
Pentagon dominira građanskom vladom.
Možda sam preterao što se tiče
Denisov sin Džim, nesuđeni pesnik i
kritičkog čitanja misli, ali zaista, ako je i
čudak, obleće oko svog dugogodišnjeg
bilo nekih pritisaka na Život za vreme
ortaka Sandija, dobavljača i rasturača
rata, kako je onda Kim Stenli Robinson
droge. Zajedno sa još dvojicom, Tašijem i
114
Ebom, oni stvaraju neku vrstu sopstvene
“saveznicom” Anđelom. Eb je član ulične
priče u drugom delu knjige, priče koncen‐
bande, muče ga iskustva, a do ortaka
trisane na rasturanje droge i sumnjive
Ksavijera mu je zaista stalo. Taši je čovek
veze sa antidefanzivnim teroristima.
koji svesno prihvata siromaštvo. Džim
Da, Zlatna obala govori o defanzivnoj
odrasta i postaje zreo. Njegov otac, inže‐
industriji i rasturanju droge, o dva srca
njer, ne mesa se u politiku, bavi se samo
Orindž Kauntija, tj. njegovom duhu i
svojim poslom. Čak i njegov neprijatni
trgovini, a Robinson ne samo da opisuje
šef, Stjuart Lemon, ima neke pozitivne
oba sveta sasvim ubedljivo, već povlači
osobine.
političke, ekonomske i kulturne paralele
I začudo, Robinson uvodi istinit i odme‐
između njih, stavljajući jasno do znanja
ren stav u pogledu droge koju Sandi
da je glavna razlika u tome što ima
rastura. Da, ljudi zaista prave neprilike
mnogo više poštenja među dilerima nego
oko toga, a neki su u tom poslu
među trgovcima oružjem.
beskrupulozni. Međutim, ta droga nije ni
To je veoma verovatna budućnost, kao
heroin ni krek, ona pospešuje poten‐
da kaže Robinson, tamo mi idemo bez
cijalna pozitivna psihička stanja, povećava
ponovne ruralizacije kakvu imamo u
snagu, sprečava očajanje ili olakšava izlaz
Pustoj obali. Kao da je Orindž Kaunti iz
iz beznađa, mada prekomerna ili prečesta
Zlatne obale privlačniji.
upotreba može dovesti do tragičnih pos‐
Orindž Kaunti iz Zlatne obale, brdovit i
ledica. Ljudi koji koriste drogu, pripadnici