da vidi o kakvoj je osobi reč, na Zemlji i
fizički entitet, a ne objašnjena izrazom
ovoj planeti.
»natprirodan«, kao što je to bilo na
Kolop je čuo mešavinu samouniženja i
Zemlji.
samouzdizanja. Potom je rekao: »Prijate‐
Mnogo toga Barton nije znao. Ali imao
lju, nije mi stalo do toga šta si, možda,
je uvid u mehanizam ove planete‐Reke,
bio. Jedino, do onog šta jesi, i šta ćeš biti.
kao nijedan drugi čovek.
Slušao sam samo zato, što je ispovedanje
S malim znanjem koje je posedovao,
dobro za dušu. Koliko vidim, ti si duboko
planirao je da prodre dublje u istinu, da
uznemiren i patiš, žalostan si i tužan, zbog
mu ono bude poluga za podizanje pok‐
onog što si uradio, mada još osećaš
lopca, a zatim bi se ušunjao u sveto
izvesno zadovoljstvo zbog onog što si
mesto. Da bi se to desilo, dosegnuće
nekad bio, moćna figura među lju‐dima.
Mračnu kulu. Jedini način da tamo brzo
Mnogo od tog što si mi rekao, ne
stigne bio je samoubistvo‐ekspres. Pret‐
shvatam, jer ne znam previše o tvom
hodno, morao bi ga otkriti neki Moralni.
dobu. Ni to nije važno. Samo danas i sutra
Potom on mora Moralnog nadvladati,
treba da nas zanimaju; svaki će se dan
onesposobiti ga za samoubistvo i nekako
sam o sebi brinuti.«
izvući iz njega još podataka.
Bartonu se činilo, ne da Kolopu nije
U međuvremenu, nastavio je da igra
važno šta je Gering bio, već da nije
ulogu Abdula ibn Haruna, premeštenog i
verovao u njegovu priču o zemaljskoj
presađenog egipatskog lekara iz devet‐
slavi i sramoti. Bilo je tu tako mnogo
naestog veka, sada građanina Bargouh‐
falsifikata, da su istinski heroji, ili nitkovi,
džisa. Kao takav, odlučio je da pristupi
omalovaženi. Tako, Barton se susreo sa
Crkvi druge šanse. Objavio je Kolopu
tri Isusa Hrista, dva Abrahama, četiri kra‐
razočaranje u Muhameda i njegova
lja Ričarda Lavljeg Srca, šest Atila, tuce‐
učenja, i tako postao Kolopov prvi obra‐
tom Juda (samo jedan je govorio ara‐
ćenik u kraju.
mejskim jezikom), jednim Džordžom
»Onda moraš da se zakuneš da nećeš
Vašingtonom, dva Lorda Bajrona, tri
upotrebljavati oružje ni protiv jednog
Džesija Džejmsa, više Napoleona, jednim
čoveka, niti se braniti fizički, dragi moj
generalom Kasterom (koji je govorio s
prijatelju«, kazao je Kolop.
teškim jorkširskim naglaskom), jednim Fin
Barton, povređen, reče da on neće
Mek Kulom (koji nije znao staroirski),
dozvoliti nijednom čoveku da ga udari i
jednim Čakom (koji je govorio pogrešnim
ode čitav.
zulu dijalektom) i drugima, koji su možda
»To nije neprirodno«, reče Kolop blago.
bili, a možda ne, ono što su tvrdili da su.
113
Šta god da je čovek bio na Zemlji, ovde
Ali, Kolop je, poput mnogih, računao
je morao da se ponovo dokaže. To nije
vreme od dana svoje zemaljske smrti. Po
bilo lako, jer su uslovi bili posve drugačiji.
njemu, bila je to 1667. godina naše ere.
Veliki i važni Zemljani stalno su se
On nije verovao da je njegov slatki Isus
unižavali svojim zahtevima, i odbijali
uskisnuo. Čak je ova reka bila reka Jor‐
šansu da dokažu sopstveni identitet.
dan; ova dolina izvan senke smrti. Priznao
Za Kolopa je poniženje značilo blago‐
je da ovaj zagrobni život nije onaj koji je
slov. Prvo poniženje, potom poniznost,
očekivao. Štaviše, u mnogo pogleda bio je
rekao bi on. A onda dolazi humanost, kao
kudikamo veličanstveniji. Bio je svedo‐
prirodan rezultat.
čanstvo sveobuhvatne ljubavi Boga pre‐
Gering je bio uhvaćen u Velike Šare —
ma svom delu. On je svim ljudima, posve
kako ju je Barton nazvao — jer mu je
nezaslužnim za takav dar, dao drugu
njegova priroda nalagala da se pretrpava,
naročito drogama. Znajući da guma snova
onda je to prostor za njegovu izgradnju.
izvlači mračne stvari iz njegovih ličnih
Evo cigala, Božje ljubavi, i maltera, ljubavi
ponora, da ih izbacuje na svetlo, da sam
za čoveka, što mora da su nastali u ovoj
biva raznet, raskomadan, nastavio je da
peći za cigle i ovoj mešalici: planeti Dolini
je žvaće što je više mogao. Jedno vreme,
Reke.
privremeno ozdravljen novim uskrsnu‐
Barton je omalovažio ovo shvatanje, ali
ćem, bio je sposoban da se odupre zovu
nije mogao da ne voli tog malenog
droge. Ali, nekoliko nedelja po dolasku u
čoveka. Kolop je bio iskren: nije ložio peć
ovaj kraj, opet je podlegao, pa su sada
svoje dragosti listovima iz knjiga ili
noć parali njegovi krici: »Hermane
stranicama teologije. Bio je neusiljen.
Gering, mrzim te!«
Goreo je plamenom koji je razbuktavala
»Ako ovako nastavi«, rekao je Barton
njegova sopstvena suština, a ta suština
Kolopu, »poludeće. Opet će se ubiti, ili
bila je ljubav. Ljubav, čak i za nedostojne,
naterati nekog da ga ubije, kako bi
najređa i najteža vrsta ljubavi.
pobegao od sebe. Ali, od samoubistva
On je Bartonu išpričao ponešto i o svom
neće imati vajde, i sve će se ponoviti. Kaži
zemaljskom životu. Bio je lekar, farmer,
mi pravo sada, nije li ovo pakao?«
liberal sa nepokolebljivom verom u svoju
»Čistilište, pre«, odgovori Kolop. »Čis‐
religiju, ali pun pitanja o svojoj veri i
tilište je pakao s nadom.«
društvu svog vremena. Pisao je apel za
religijsku toleranciju, koji je izazvao i
24
pohvale i pokude, u ono doba. Uz to, bio
je i pesnik, dobro poznat kratko vreme, a
Prošla su dva meseca. Barton je ozna‐
onda zaboravljen.
čavao dane na jednom borovom štapu,
tako što ga je zasecao kamenim nožem.
Gospode, daj da vidi bezverni
Bio je četrnaesti dan, sedmog meseca,
Čudesa davna, oživi u meni.
pete godine posle Uskrsnuća. Barton je
Gubavca iscelio, slepcu dao vid,
nastojao da sačuva kalendar, jer je, pored
mrtvog uzdigab si Ti.
mnogih drugih stvari, bio i hroničar; to je
bilo teško. Vreme nije imalo naročitog
»Moji su stihovi možda mrtvi, ali nji‐
značaja na planeti‐Reci. Planeta je imala
hova istina nije«, rekao je Bartonu. Za‐
polarnu osu uvek na devedeset stepeni
talasa rukom da pokaže na bregove,
prema ekliptici. Nij
e bilo smene godišnjih
Reku, planine, ljude. »Kao što možeš
doba i izgledalo je kao da se zvezde
videti ako otvoriš oči, ne istrajavajući u
guraju na nebu, pa je identifika cija
torn svom tvrdoglavom mitu da je ovo
pojedinačnih svetlećih tela ili sazvežda
tvorevina ljudi nalik nama. «
bila nemoguća. Bile su tako mnogobrojne
Nastavio je; »Ili, drži se svoje premise. I
i tako svetle, da čak podnevno sunce u
tada preostaje da su ovo Moralni, ali
zenitu nije moglo sasvim da pomrači
obavljaju poslove za svog Tvorca«.
najveće od njih. Poput duhova, koji ne
»Više mi se dopadaju oni tvoji stihovi«,
žele da se povuku pre svetlosti dana,
reče Barton.
lebdele su u zapaljenom zraku.
Ipak, čovek treba vreme, kao što riba
Slaba dušo, stremi;
treba vodu. Ako ga nema, izmisliće ga;
Ti nisi Zemlja: Viša od planine!
tako je, po Bartonu, taj dan bio 14. jul, 5.
Nebesa varnicu izbaciše
p.u.
da se vatra vrati u visine.
114
na Zemlji, pridodato je ovde.) Bilo je
Kolop je bio polaskan, ne znajući da je
očevidno da su tvorci uskrsnuća uzeli u
Barton dao stihovima drugačiji smisao, u
obzir polni život. Bilo je opštepoznato;
premda su neki to i dalje poricali, da seks
»Da se vatra vrati«.
ima i druge funkcije, osim reproduktivne.
To je podrazumevalo nekog ko ulazi u
Pa, napred, mladeži, valjajte se po travi.
Mračnu kulu, otkriva tajne Moralnih, i
Još jedan rezultat neumoljive logike
okreće Njihove izume protiv njih. On nije
Crkve (koja je, uzgred, osudila razum kao
osećao zahvalnost što su mu dali drugi
nepouzdan) bio je da je svaki oblik ljubavi
život. Bio je uvređen što oni to čine bez
dopušten, dotle dok je dragovoljan i bez
njegovog dopuštenja. Ako su želeli
okrutnosti i nasilja. Iskorištavanje dece
njegovo hvala, zašto mu nisu rekli s kojim
bilo je zabranjeno. Ovaj problem će za
su mu motivom dali drugu šansu? Iz kog
izvesno vreme prestati da postoji. Kroz
su razloga tajili svoje motive? Saznaće.
koju godinu, sva deca biće punoletna.
Varnica što su je kresnuli u njemu,
Kolop je odbio da ima ženu samo zbog
rasplamsaće se u razuzdani oganj, koji će
oslobadanja seksualne napetosti. Nasto‐
ih spržiti.
jao je da to bude ona koju voli. Barton se
Prokleo je sudbinu koja ga je odvela
složio s njim, govoreći da je taj uslov lako
tako blizu izvora Reke, dakle i Kule, i za
— dakle jevtino — ispunjen. Kolop je
nekoliko minuta ga opet vratila natrag,
voleo celo čovečanstvo; otud on,
do izvesnog mesta na sredini Reke,
teorijski, treba da uzme prvu ženu koja
milione milja od cilja. Ali, ako je tamo bio
mu kaže da.
jednom, biće opet. Ne čamcem, jer bi
»U stvari se, moj prijatelju«, kazao je
putovanje trajalo najmanje četrdeset
Kolop »upravo to i dogodilo.«
godina. Mogao je, takođe, računati da bi
»A puka je slučajnost što je ona lepa,
bio uhvaćen i porobljen hiljade puta. A,
vatrena i inteligentna?« reče Barton.
ako bi usput bio ubijen, opet bi možda
»lako težim da budem vise nego čovek,
uskrsnuo daleko od svog cilja, i morao sve
pre, da postanem celovit čovek, u svemu
početi iznova.
sam previse ljudski«, odgovori Kolop.
S druge strane, igrom slučaja, na kojoj,
Nasmejao se. »Je li trebalo da se
kako se čini, i počiva uskrsnuće, mogao bi
namerno mučim, odabravši kakvu ružnu
se još jednom naći blizu rečnog ušća. To
goropadnicu?«
ga je podsticalo da se još jednom ukrca
»Mislio bih da si čak veća budala nego
na Samoubistvo‐ekspres. Medutim, čak i
što sada mislim«, reče Barton. »Što se
ako je znao da bi njegova smrt bila
mene tiče, sve što tražim od žene je
privremena, nije mu bilo lako da
lepota i ljubav. Nije mi stalo, ni trunke, do
preduzme taj neophodni korak. Razum
njenog mozga. A draže su mi plavuše. U
mu je govorio da je smrt samo karta, ali
meni postoji harmonija, koja reaguje na
mu se telo protivilo. Pred žestokim
prste zlatokose žene.«
nastojanjem ćelija da traju, njegova volja
Gering je u svoju kolibu doveo jednu
nije odolela.
valkiru, visoku, prsatu i plećatu Švedanku
Jedno vreme se zavaravao da je zainte‐
iz osamnaestog veka. Barton se pitao nije
resovan za izučavanje običaja i jezika
li ona dobra zamena za Geringovu prvu
predistorijskih ljudi medu kojima je živeo.
ženu, svastiku švedskog istraživača, grofa
Onda je ćestitost trijumfovala, i, priznao
fon Rouzena. Gering je priznao da ona, ne
je sebi da je samo tražio opravdanja da
samo što liči na njegovu Karin, nego čak
odgodi grozni trenutak. Uprkos ovome, i
ima i sličan glas. Izgledali su vrlo srećni
dalje nije ništa preduzimao.
jedno s drugim.
Barton, Kolop i Gering bili su iseljeni iz
Onda, jedne noći, dok je padala mono‐
svoje momačke barake, kako bi se posve‐
tona ranojutarnja kiša, Bartona je nešto
tili normalnom građanskom životu. Svi su,
prenulo iz dubokog sna.
za obitavalište, dobili po jednu baraku, a
Mislio je da je čuo vrisak, ali sve što je
za nedelju dana našli i žene koje će s
mogao čutt i videti kad se sasvim rasanio,
njima živeti. Kolopova crkva nije zahte‐
bila je tutnjava groma i blesak munje u
vala neženstvo. Član je mogao položiti
blizini. Sklopi oči, da bi se opet trgnuo. U
zakletvu čednosti, ako je želeo. Ali, Crkva
obližnjoj kolibi vrisnula je žena.
je rasuđivala da su muškarci i žene
On skoči na noge, gurnu vrata od bam‐
uskrsnuti u telima koja su zadržala punu
busovih letvica i promoli glavu van.
polnost originala. (Čak, što je nedostajalo
Hladna kiša skvasi mu lice. Sve je bilo
115
mračno, izuzev planina na zapadu,
Koliba. Oči su mu bile ukrštene. Pitao se
obasjanih munjom. Onda grom udari tako
ima li potres mozga, a onda to zaboravio,
blizu, da ga zagluši i zaslepi. Ipak je spazio
videvši nejasno Geringa, pri svetlosti
dve sablasno bele figure ispred Geringove
udaljene munje. Odnosno dva Geringa.
kolibe. Nemac je stezao ruke oko vrata
Kao da je jedan sledio drugog; onom
svoje žene, koja ga je držala za zglobove,
sleva noge behu na zem
lji; desni je
pokušavajući da ga odgurne.
lebdeo u vazduhu.
Barton istrča, okliznu se na mokroj travi
Obojici su ruke bile ispružene visoko u
i pade. Kako je ustao, druga munja osvetli
kišu, kao da su pokušavali da ih operu. I,
ženu na kolenima, što se povijala
kada se obojica okrenuše i pođoše ka
unatrag, i Geringovo iskrivljeno lice nad
njemu, shvatio je da su baš to hteli da
njom. U istom času Kolop, obmotavajući
učine. Vikali su na nemačkom (jednim
peškir oko pojasa, izade iz kolibe. Barton
glasom): »Skini krv s mojih ruku! O, Bože,
ustade na noge i, još uvek nem, ponovo
speri je!«
potrča. Ali, Gering beše nestao. Barton
Barton posrtaše ka Geringu, držeći
kleknu uz Karlu, opipa joj srce i otkri da je
visoko palicu. Nameravao je da ga
stalo. Sledeći blesak munje pokaza mu
onesvesti, ali se Gering najednom okrenu
njeno lice sa otvorenim ustima i
i otrča. Barton ga je sledio najbrže što je
iskolačenim očima.
mogao, niz brdo, uz drugo brdo, a potom
On ustade i viknu: »Gering! Gde si?«
ravnom
poljanom.
Kiše
su
stale,
Nešto ga udari u potiljak. Pade ničice.
grmljavlna i munja zamrli, i oblaci se za
Ošamućen, uzmognu da stane na ruke i
pet minuta. kao i obično, razišli. Svetlost
noge, da bi ga opružio još jedan težak
zvezda bleštala je na Geringovoj beloj
udarac. Poluonesvešćen, uspe da se
koži.
prevrne na leđa, pa podiže noge i ruke da
Poput fantoma, lebdeo je ispred svog
se odbrani. Munja otkri kako Gering stoji
goniča i, kako se čini, hteo ka Reci. Barton
nad njim, sa batinom u ruci. Imao je
je držao odstojanje, premda se pitao
ludački izraz lica.
zašto to čini. Povratila mu se gotovo sva
Munja iščeznu u tmini. Nešto belo i
snaga u nogama i više nije video dvostru‐
neodredeno skoči na Geringa iz mraka.
ko. Uskoro nađe Geringa. Ćučao je kraj
Dva bleda tela sručiše se kraj Bartona i
Reke i zurio netremice u zvezdanom
kotrljahu se po travi. Frktali su kao mačori
svetlošću izlomljene talase.
i pri još jednom sevu munje, vide kako
»Je li ti sada dobro?« upita Barton.
jedan drugog grebu.
Gering se trgnu. Krenu da ustane, ali se
Barton je nekako stao na noge i posrtao