Okrenu se na leđa da osmotri. Vide samo
Ne behu dlakavi kao šimpanze, ali
blag sjaj zvezda. Potom, pedeset stopa
dlakaviji od svih ljudi koje je ikad video, a
nad njim, disk prečnika oko šezdeset
znao je nekoliko izuzetno maljavih
stopa proseče nebo. Iščeznu gotovo istog
ljudskih stvorova.
trena i pojavi se opet, na dvadeset stopa
Ali, lica su im davala neljudski i za‐
iznad njega.
strašujući izgled, posebno zato što su svi
Znaći, oni mogu da vide na odstojanju u
režali u borbenoj jarosti. Ispod niskog
noći, i otkrili su ga u bekstvu.
čela, iznad očiju, imali su bezoblične
»Šakali!« viknu. »Svejedno me nećete
koščurine što su se završavale u obliku
uhvatiti!«
slova O. Iako su im oči bile krupne kao i
Iskrenu se i zaroni pravo ka dnu. Voda
njegove, izgledale su sitne u odnosu na
je postala hladnija i bubne opne ga
široko lice u koje su usađene. Jagodične
zaboleše. Iako mu oči behu otvorene,
kosti su im štrčale, a zatim se oštro
ništa nije mogao da vidi. Iznenada ga
povijale ka licu. Ogromni nosevi davali su
voda pogura, i on je znao da pritisak
džinovima izgled surlastih majmuna.
dolazi od pomeranja velikog predmeta.
U drugoj prilici, možda bi oni Bartonu
Vazduhoplov je potonuo za njim.
bili i zabavni. Sada ne. Rika koja je dola‐
Postojao je samo jedan izlaz. Imaće
zila iz njihovih širih nego u gorile grudi,
njegovo mrtvo telo, i to će biti sve.
bila je duboka, kao lavovska, a ogromni
Ponovo im može pobeći i biti živ negde uz
zubi naterali bi i kodiak medveda da
Reku, da ih opet nadmudri i osveti im se.
dvaput promisli pre nego što napadne. U
Otvori usta i udahnu duboko, kroz njih i
pesnicama, velikim kao njegova glava,
nos.
držali su batine, debele i dugačke poput
Davio se. Samo izuzetnom snagom volje
kolske rude, i kamene sekire. Zamahivali
uzdržavao se da ne stisne usne i pokuša
su oružjem jedan na drugog, a kada bi
da se odupre smrti koja ga je opkoljavala.
nekog pogodili u meso, kost bi pucala s
Znao je da će živeti opet, ali ćelije
praskom kakav se čuje pri cepanju drva.
njegovog tela nisu tog bile svesne. Borile
Katkad bi se i palica polomila.
su se za život baš u ovom trenutku, ne u
Barton stiže da se osvrne uokolo. Svet‐
obećanoj budućnosti. I one mu, iz grla
lost je bila slaba. Sunce se beše tek do
punog vode, istisnuše uzvik očajanja.
pola uzdiglo iznad visova preko Reke.
Vazduh je bio hladniji nego što je, koliko
22
se sećao, ikad bio na ovoj planeti, izuzev
za vreme njegovih bezuspešnih pokušaja
»Aaaaaaaah!«
da se popne na vrh vertikalnih venaca.
Uzvik ga podiže sa trave, kao da ga je
Tada jedan od pobednika u borbi
odbacila odskočna daska. Za razliku od
potraži
pogledom
još
nekog
od
prvog uskrsnuća, sada nije bio slab i
protivnika, i spazi njega.
zbunjen. Znao je šta da očekuje. Pro‐
Razrogači oči. Za trenutak je izgledao
budiće se na travnatoj obali Reke, u
iznenađen, kao što je iznenađen bio Bar‐
blizini kamene zdele. Ali, nije bio spreman
ton kada je prvi put otvorio oči. Možda
za ove džinove koji su se borili oko njega.
nikad pre nije video stvorenje nalik Bar‐
Prva pomisao mu beše da nađe oružje.
tonu, kao što ni Barton nikad nije video
Ništa nije imao pri ruci, izuzev zdele, koja
nekog nalik njemu. Ako je tako, ubrzo će
se uvek pojavljuje uz uskrslog, i gomile
se povratiti od iznenađenja. On riknu,
peškira raznih veličina, boja i debljina.
preskoči unakaženo telo svog protivnika i
Koraknu, ščepa ručku zdele i sačeka. Ako
potrča prema Bartonu podigavši sekiru
bude morao, upotrebiće zdelu kao palicu.
koja bi oborila slona.
Bila je laka, ali gotovo neuništiva i vrlo
I Barton potrča, sa zdelom u ruci. Ako je
107
izgubi, može slobodno i da umre. Bez nje
K tome, uspon doline zatvarao je vidik
bi gladovao, ili životario na ribi i
tek posle, najmanje četiri milje. Kamena
bambusovim mladicama.
zdela kraj njega, bila je poslednja. Dalje je
Umalo mu se to i ne dogodi. Pred njim
samo poljana i Reka.
se pojavi prolaz, i on požuri izmedu dva
Ovo beše kraj puta — ili početak Reke.
džina koji su se uhvatili ukoštac i
Nije imao ni vremena ni želje da sudi o
naprezali da obore jedan drugog, i trećeg
čemu je reč. Samo je sve to primetio,
koji se povlačio pred kišom udaraca
prolazeći kroz bol, bes i užas. Potom,
batine četvrtog. Samo što nije projurio,
kako se pripremao da zamahne sekirom i
kad se dvojica rvača svališe na njega.
rascepi Bartonu lobanju, džin se ukruti i
Trčao je dovoljno brzo da se ne nađe
vrisnu. Za Bartona je to bilo kao da mu je
direktno pod njima, ali ga ruka jednog od
lokomotiva pisnula na uho. Stisak po‐
njih mlatnu u levu petu. Udarac je bio
pusti, i Barton pade na zemlju. Za tre‐
tako jak da mu je smrvio stopalo i
nutak mu uminu bol u stopalu.
momentalno ga zaustavio. Pade napred i
Kad ponovo dode sebi, morade da
zaječa. Mora da mu je stopalo bilo
zaškripi zubima, da ne bi opet vrisnuo.
slomljeno, a mišići duž cele noge behu
Zastenja i sede, osećajući žarenje duž
mu rasparani. Uprkos tome, pokušao je
noge, koje je učinilo da mu slaba dnevna
da ustane i odhramlje do Reke. Kad bi je
svetlost postane skoro crna. Bitka je bes‐
se domogao, mogao bi da otpliva, ako se
nela oko njega, ali on beše u malom bez‐
u agoniji ne onesvesti. Poskoči dvaput na
bednom uglu. Uz njega je ležao kao tri
desnoj nozi, i to samo da bi bio ščepan
debla debeo leš džina, koji ga umalo nije
otpozadi.
ubio. Lobanja, koja je bila dovoljno masiv‐
Polete u vazduh, koprcajući se, i bi
na da odoli ovnu, staroj ratnoj spravi za
uhvaćen pre nego što je otpočeo svoj
razbijanje zidova, beše mu provaljena.
napad.
Oko slonovskog leša, šunjao se, na sve
Džin ga je držao jednom ispruženom
četiri, još jedan ranjenik. Videvši ga,
rukom oko grudnog koša. stiskajući ga u
Barton za trenutak zaboravi bol. Taj
golemoj snažnoj pesnici. Barton je jedva
užasno povređeni čovek, bio je Herman
mogao disati; rebra samo što mu nisu
Gering.
popucala.
Obojica su bila uskrsnuta na istom
Uprkos svemu, nije ispustio zdelu. Sada
mestu. Nije imao kad da razmišlja o igri
njome udari Džina po ramenu.
slučajnosti. Bol je počeo da mu se vraća.
Lako, kao da tera muvu, Džin dotače
Osim toga, Gering progovori.
metalnu posudu svojom sekirom i izbi je
A nije izgledalo da je u njemu ostalo
Bartonu iz ruku.
previše priče, ili previše vremena za nju.
Ogromna životinja se isceri i povi ruku
Bio je obliven krvlju. Desno oko mu beše
da primakne Bartona bliže. Barton beše
izbijeno; obraz razderan od ugla usana do
težak sto osamdeset funti, ali ruka ni ne
uha. Ruka zgnječena. Jedno rebro štrčalo
zadrhta pod pritiskom.
je van. Kako je uspeo da ostane živ i da
Za časak je Barton gledao pravo u ble‐
puzi, bilo je izvan Bartonovog shvatanja.
doplave oči, potonule u koščate krugove.
»Ti... ti!« reče Gering promuklo na ne‐
Nos nemani bio je prošaran mnoštvom
mačkom i pade. Kao iz česme pokulja iz
popucalih kapilara. Usne su mu bile
njegovih usta po Bartonovim nogama; oči
isturene zbog izbačene donje vilice a ne,
mu dobiše staklast sjaj.
kako isprva pomisli, što su debele.
Barton se pitaše hoće li ikada znati šta
Onda džin riknu i podiže Bartona iznad
je ovaj hteo da kaže. To, u suštini, nije ni
svoje glave. Barton je udarao golemu
bilo važno. Imao je važnijih stvari o
ruku pesnicama, znajući da je to uza‐
kojima bi razmišljao. Na oko deset jardi
ludno, ali nije želeo da se pokori kao
od njega, stajala su mu dva, leđima
uhvaćeni kunić. Uz sve to je primećivao,
okrenuta džina. Oba su teško disala, očito
premda ne sa punom svešću, nekoliko
se odmarajući za časak, pre nego što opet
stvari u vezi sa okolinom.
uskoče u borbu. Potom jedan saopšti
Sunce se baš uzdizalo iznad planinskih
nešto drugom.
vrhova, kada se probudio. Iako je, otkad
Nije bilo sumnje. Džin nije samo puštao
je skočio na noge, prošlo svega nekoliko
krike. Koristio je jezik.
minuta, sunce bi već trebalo da osvetli
Barton ga nije razumeo, ali je znao da je
vrhove. Ali nije; nije mrdnulo, otkako ga
u pitanju govor. Nije mu bio neophodan
je prvi put video.
modulirani, razgovetno—silabični odgo‐
108
vor drugog, da potvrdi ono što je već
»Neka greška, zaista«, odgovori Barton.
prepoznao.
Ništa više od ikog drugog, nije znao o
Ovi, dakle, nisu bili nikakvi predistorijski
obrascu uskrsnuća duž Reke. Nikada nije
majmuni, već pripadnici neke podljudske
video uskrsnuće, ali su mu ga opisivali oni
vrste. Mora da su bili nepoznati zemalj‐
koji jesu. U zoru, čim sunce oblije vrhove
skoj nauci do dvadesetog veka, jer mu je
nesavladivih planina, pojavi se, u vazduhu
njegov prijatelj Frigit opisao sve fosile za
kod kamene zdele, izvesno svetlucanje. U
koje se znalo 2.008 godine naše ere.
lepetu ptičjih krila izvitopereni oblik
Leže dole, s leđima prislonjenim uz
očvrsne, i nag muškarac, žena ili dete,
gotska rebra opruženog džina i skloni
pojavi se niotkuda na travi uz obalu. Uvek
duge crvenkaste dlake sa svog lica.
je neophodna zdela sa peškirima uz
Savladavao je mučninu u agoniji zbog
vaskrslog.
stopala i pokidanih nožnih mišića. Ako bi
Duž pojmljivih deset do dvadeset milio‐
bio suviše bučan, privukao bi, može biti,
na milja duge rečne doline, u kojoj je, po
onu dvojicu, i oni bi završili posao. Pa šta i
proceni, živelo trideset pet do trideset
ako bi? Sa ranama, u zemlji ovakvih
šest miliona ljudi, milion ih je moglo
čudovišta, kakve su mu šanse da preživi?
umreti na dan. Bilo je tačno da nije bilo
Gotovo gora od bola zbog stopala, bila
bolesti (izuzev mentalnih) ali, uprkos ne‐
je pomisao da je, na svom prvom
dostatku statističkih podataka, verovatno
putovanju, koje je nazvao samoubistvo—
ih je milion ubijano svakih dvadesetčetiri
ekspres, postigao cilj.
sata, usled mnoštva ratova između, oko
Po proračunu, šanse su mu bile jedan
milion malih država, zločina u afektu,
prema deset miliona da dospe u ovaj
samoubistava, pogubljenja zločinaca, i
grad, i moguće je da to nikada ne bi
nesrećnih slučajeva. Postojao je stalan i
postigao da se sam utapao deset hiljada
masovan promet onih koji su se podvr‐
puta. Još je imao fantastičnu sreću.
gavali takozvanom »malom uskrsnuću«.
Možda se to nikad više neće dogoditi. A
Ali, Barton još ne beše čuo o dva
trebalo je da sve, vrlo brzo, izgubi.
umiranja na istom mestu i istovremenom
Sunce se pomeralo, poluotkriveno, nad
zajedničkom uskrsnuću. Izbor oblasti za
vrhovima planina preko Reke. Ovo je bilo
novi život bio je slučajan — ili je bar on
to mesto za koje je nagađao da postoji;
oduvek tako mislio.
dospeo je tu iz prve. Sada, kada ga je vid
izdavao, a bol se stišavao, znao je da
iako su šanse bile jedan prema dvadeset
umire. Slabost nije dolazila samo iz
miliona. Ali, dva takva slučaja, jedan za
slomljenih kostiju. Mora da je krvario
drugim, predstavljali su čudo.
iznutra.
Barton u čuda nije verovao. Nema toga
Pokušao je još jednom da ustane.
što ne može biti objašnjeno fizičkim nače‐
Uspraviće se, makar samo na jednu nogu
lima — ukoliko su sve činjenice poznate.
i zapretiti pesnicom zlehudoj sudbini i
On ih nije znao, pa ne htede da brine o
prokleti je. Umreće sa kletvom na
»koincidenciji« u tom času. Razrešenje
usnama.
drugog problema zahtevalo je više
pažnje. Šta treba da učini sa Geringom?
23
Čovek ga zna, i može otkriti njegov
identitet svakom Moralnom koji traga za
Crveno krilo zore lagano mu doticaše
njim.
oči.
Barton baci pogled uokolo i spazi izve‐
Ustade na noge, znajući da su mu rane
stan broj muškaraca i žena kako prilaze
isceljene i da je ponovo čitav, ali ne
sa, kako se čini, prijateljskim držanjem.
verujući sasvim. Kraj njega je bila zdela i
Bilo je vremena za kratak razgovor s
šest uredno složenih peškira, različitih
Nemcem.
veličina, boja i deblj
ina.
»Gering, ja mogu ubiti tebe ili sebe. Ali,
Dvanaest stopa dalje, još jedan čovek,
ne želim da u ovom času učinim ni jedno,
takođe nag, ustajao je iz niske jarko‐
ni drugo. Ti znaš zašto mi predstavljaš
zelene trave. Bartonova se koža ohladi.
opasnost. Ne treba da rizikujem s tobom,
Plavkasta kosa; široko lice i svetloplave
ti podmukla hijeno. Ali, postoji i nešto
oči bile su odlike Hermana Geringa.
drugo s tobom u vezi, nešto što ne mogu
Nemac izgledaše iznenađen koliko i
da dokučim. No... «
Barton. Govorio je sporo, kao da se budi
Gering, koji je bio poznat po svojoj
iz dubokog sna. »Nešto ovde ne valja«.
elastičnosti, izgledao je kao da se
109
oporavlja od šoka. Lukavo se nasmeši i
rajhmaršalu Hitlerove Nemačke.
reče:
Ovaj deo zapadne obale bio je u velikoj
»Zadao sam ti dosta jada, zar ne?«
meri naseljen ljudima što su govorili
Opazivši Bartonovo režanje, žurno podi‐
jezikom koji je čak i Bartonu, vrhunskom
že ruku i reče: »Ali, kunem ti se da neću
lingvisti i na Zemlji i na Rečnoj planeti, bio
nikome otkriti tvoj identitet! Niti učiniti
sasvim nepoznat. Kada je naučio dovoljno
bilo šta što bi te povredilo! Neka i nismo
da postavlja pitanja, zaključio je da su ovi
prijatelji, ali smo bar poznanici, u zemlji
ljudi živeli negde u Centralnoj Evropi, u
stranaca. Dobro je imati poznato lice kraj
toku ranog bronzanog doba. Imali su čud‐
sebe. Znam, predugo sam patio zbog
nih običaja, kao, recimo, javni snošaj. To
usamljenosti, pustoši duše. Mislio sam da
je bilo dovoljno zanimljivo za Bartona,
ću poludeti. To je, delom, razlog što sam
suosnivača Kraljevskog antropološkog
se odao gumi snova. Veruj mi, neću te
društva u Londonu 1863, koji se nagledao
izdati«.
neobičnih stvari u toku svojih istraživanja
Barton mu nije verovao. Mislio je, me‐
na Zemlji. Nije učestvovao, ali se nije ni
đutim, da mu može verovati za neko
grozio.
vreme. Gering želi potencijalnog savez‐
Običaj koji je prihvatio s radošću, bio je
nika, bar dok ne upozna narod u ovom
bojenje brkova i brade. Muškarce je
kraju i vidi šta može, a šta ne može činiti.
uvredila činjenica da su uskrsnućem
Uostalom, Gering se, možda, popravio.