— Proklet bio, ti jesi đavo — procedi
udarca. Zaglušena snažnlm šumom u
Van.
ušima, zaslepljena, samo je nazirala dve
— Ho, ho, ho! Znaš, nije išlo lako.
siluete pred sobom, dok joj je bol parao
Ljudski mozak se užasno sporo usavršava
lobanju, a srce udaralo pomamno. Ali
81
oštrica oružja koje je nju samo dotaklo,
— Misliš da smo pogrešili što smo se
beše okrenuta Vanu.
igrali bogova? — reče.
Ali ovaj je stajao neuzdrman, dok se oko
— Da. Da sam ranije počeo svoj pro‐
njegovog nagog tela stvarala aura slabe
gram, sada bih već tragao za našim uči‐
plavičaste svetlosti.
teljem, trajno oslobođen tela. Ali nećemo
Ruku skrštenih na grudima, Fam se
žaliti za propuštenim, zar ne? — I Fam
smejao.
utrostruči pritisak.
— Posle svega što si napričao, očekivao
Na Torinovom licu izbiše prve kapi
sam nešto jače — zareža Torin‐Van. I bio
znoja. Kao da mu nevidljiva ruka naleže
je iznenađen, jer ovom napadu mogao je
na grudi, grlo i lice. A onda se s treskom
lako da parira.
srušio deo zida iza njegovih leda.
— Ne — odvrati Fam. — To sam te tek
Međutim, samo Ema je bila svesna buke i
potapšao po ramenu, pozdrava radi. Da
razaranja.
vidim nisi li naučio nešto novo.
Sada više niko nije izgovarao reči.
— Ne, ali sam vredno vežbao. Pazi! —
Razmenjivali su jedino misli — a Ema ih je
Van iskorači jednom nogom i pognu se,
slušala.
stisnutih pesnica, kao bokser koji napada.
— Jači si nego što sam mislio. — uputio
Ovako je lakše održavao ravnotežu i pod‐
je Torin. — Ali potcenio si me.
nosio naprezanje. Svojom svešću dota‐
Odgovorilo mu je osećanje nadmoći.
kao je hladan, savršen mentalni oklop koji
Ne, nije mogao da prikrije svoje misli
je okruživao njegovog protivnika. Navalio
pred protivnikom, ali ni ovaj pred njim.
je — i bio lako odbijen, kao od jake,
Torin to nije ni želeo. Mogao je pokušati
elastične prepreke. Fam ga je odbacio s
da mu oblikuje osećanja, i istovremeno se
lakoćom.
braniti da ovaj ne oblikuje njegova. I mo‐
— Brate moj, umeš li ti bolje? Jer, ovo ti
gao je pronaći logičku slabu tačku svog
neće biti dovoljno — osmehnulo se
protivnika i pokušati da ga napadne tu.
sedobrado lice.
Logičku slabu tačku? Fam mu je
Na Emu kao da behu zaboravili. Otpu‐
odgovorio ekvivalentom smeha. Na
zala je desetak metara dalje, i skoro
njegovom licu, u njegovom držanju, nije
potpuno došla sebi. Posmatrala je dva
bilo ni traga napora.
nepomična protivnika, dok su joj se u
— Ti si ipak, konačno, poludeo — go‐
glavi smenjivale plime i oseke bola, od
vorile su Venove misli, a u njihovoj
udarca koje su oni razmenjivali svojom
pozadini naslućivao se napor da se održi
svešću, a za koje se ona nije mogla
odbrana pod pritiskom. — Od samoće, od
isključiti. Uz ogroman napor ponovo je
vekova, od bolesne ambicije. Izgubio si
uspostavila sa svojima vezu, povremeno
svaku meru... i vezu sa stvarnošću.
prekidanu naletima velikog bola.
— Samo si delimično u pravu — kao da
Smešeći se, Fam podiže ruku. U tre‐
je zlobni osmeh provejavao kroz Famove
nutku, pojačao je snagu svog napada za
misli. — Samo delimično, jer svoju meru
više nego dvostruko. Van zadrhta,
određujem ja sam. Ali nešto drugo me
zadrhta i fasada ogromne zgrade iza
zanima. Odakle ti pravo da mene nazivaš
njega, i na protivnike se sruči prava kiša
zlim. Dragi brate, to što ja radim — nije li
betonskih krhotina, i delova opeke. Ali
to isto ono što i ti radiš poslednjih
nije im od toga pretila opasnost.
Emi se učinilo da joj lagano podrhtava
sebe i druge — ali, ne radimo li iste stvari
tlo pod nogama.
sve ovo prokleto vreme? Ja sam uzimao
Torin se uspravio. Osećao je da se
tuđa tela kao košulje, jer ne mogu dugo
napad pojačava, samo to još nije bilo
da postojim bez tela; dobro, ja sam u još
opasno. Ali zbunjivalo ga je što je Famova
većem broju počeo da uzimam i tuđe
zaštita bila savršena, i što je shvatio da,
svesti da bih svoju učinio najmoćnijom,
ispod tog sloja, ovaj ima još ogromne
dobro; tako mnogo ljudi dalo mi je i telo i
rezerve snage.
dušu. A ti?! Čija su prokleta tela u kojima
82
si živeo sve ovo vreme? Šta si, molim te,
njegove svesti ugibala se pod pritiskom.
uradio sa njihovim prvobitnim svestima?
Prepoznala je prve znake panike...
Da ih nisi sačuvao? I ti kažeš da se boriš
I shvatila da će Van pokleknuti. Potce‐
za ljude!
nio je protivnika. Osećala je kako se on
— Ja... — uzdahnu Torin‐Van, kada udar
lomi. I osećala je radost njegovog
nevidljive sile pogodi mesto na kome je
neprijatelja.
stajao. Fam je domonstrirao svoju moć
Fam usvaja umove...
postepeno pojačavajuči pritisak, ali onda
Fam usvaja umove, zakovitla se kroz
bi ga skokovito pojačao višestruko. Uz
njen mozak, i usvojio je više umova Dece
neverovatan zvuk mrvljenja betona,
tmine. Usvojio... Da!
pločnik oko Vanovih nogu izbrazdaše pu‐
I dopola se pridigavši, i sama zapanjena
kotine oštrih ivica. Ema prigušeno vrisnu
tom idejom, ne razmišljajući uopšte zbog
kad jedna od naprslina stiže do njenih
čega to radi — osmehnutog lica, kao da je
stopala.
upravo shvatila veliku tajnu — ona se
Vanov nevidljivi oklop je izdržao. Ali
grčevito dočepa jedne misli.
sada je bio svestan da je pritisak strašan.
Daleko odavde, Deca tmine su pratila.
— Nisi mi odgovorio. — Snaga Famovih
A Ema, osmehnuta, poče da šalje nešto
misli razdirala je Emu, koja se grčila na
— u svesti, analogno šumu, visokom
tlu, nastojeći da uprkos svemu zadrži oči
tonu, vrisku vrlo visoke, nepodnošljive
na prizoru pred sobom. — Nisi mi
učestalosti. I dok je njen um treperio u
odgovorio, što si uradio sa telima onih u
uništavajućoj rezonanciji — Famovim
koje si se uselio, i sa njihovom svešću.
mozgom minu čist, oštar bol. Takav bol,
Eliminisao si te svesti. Pobio si te ljude.
da mu se telo od iznenađenj
a povi una‐
Tvoj jedini cilj bio je da budeš dugovečan
zad a kolena zadrhtaše. Zatečen, prinese
kao i ja.
ruke slepoočnicama. Ovo nije poznavao,
— Laž. Laž? — s naporom pade s Tori‐
ovo nije mogao biti Van. I tek sad postade
novih usana.
svestan Eminog prisustva:
— Zašto laž? — Misao je ošinula poput
A ona je slala svoj ubistveni »vrisak«, jer
biča. — Šta bi uopšte uradio, čak i da
je shvatila: ako je Fam preuzimao svesti
uspeš da me uništiš? Seo bi na moje
Dece tmine, onda je preuzeo i osetljivost,
mesto, učinio iste stvari, zagospodario
neke odlike suštinski vezane sa tom sveš‐
smrtnim stvorovima — da bi se onda
ću. Jer, mutanti su razvili i ovo telepatsko
obazreo za nečim još višim. To je tvoja
oružje — baš za borbu protiv neprijatelja
dobrota, to je tvoj visoki cilj. Zato se ti
naoružanih telepatijom. Oružje opomene
žrtvuješ. Možeš reći šta hoćeš — ali ja
i odvraćanja, kratkotrajno primenjeno na
znam šta je na dnu tvog srca!
nekom. Prime‐njeno duže, protiv slože‐
Začu se snažna tutnjava iz dubine. Tlo
nog mutantskog uma, oružje koje izaziva
se oglašavalo čudnim zvucima. Vanovo
rušenje struktura, raskidanje veza, haos.
telo snažno zadrhta, a još jedna zgrada
U tom trenutku Ema već beše isključena
iza njega, uz tresak i lomljavu, sruši se u
za sve iz spoljnog sveta. Svesna samo da
oblaku prašine. Kao kula od peska.
joj se telo rasteže, oči hoće da izlete iz
I dok je kiša manjih i većih kamenica
duplje, lobanja puca — a ona i poslednje
bučno padala okolo, kašljući od prašine,
atome snage ulaže u »vrisak«, da ga što
zaslepljena, Ema je čula Famov glas iz
više produži.
tame, koji je nadjačao haos: — Vane, jači
Samo to. Smrviti Fama.
sam nego ikad! Ti ne napadaš, samo se
A on, potpuno iznenađen, oseti kako
braniš. A tek smo počeli!
mu se ličnost cepa, kako mu se oklop ruši,
Torin‐Van nije odgovorio. Ono što je
nepovratno uništavaju podaci iz svesti,
bilo u njegovom umu, i što je Ema mogla
poljuljan, povređen, s mislima zavrtlože‐
da uhvati, moglo se opisati rečima: osećaj
nim u haos — okreće se prema njoj i šalje
gušenja. Vanov puls i disanje behu
jedan jedini, žestoki mentalni udar. I Ema
nepravilni, mišići su drhtali, a ljuštura
se sruči na tlo, kao gromom ošinuta,
83
pregorela, mrtva.
pa spusti pogled na noge koje ga vise nisu
Ali koncentracija mu je bila razbijena —
držale. Znao je: gotovo je — ali i za njega.
dovoljno dugo da Van provali u njegovu
Fam ga je dohvatio, i trajno oštetio
svest i unese osećanje straha, poraza i
njegovu svest.
patnje.
Sedeo je na smrvljenom pločniku, za‐
Sada je neprijatelj bio u njemu.
gledan u nepokretno telo protivnika, i
Panika buknu Famovim umom. Složene
prebirao po svom umu. Nije mu mnogo
veze su prskale, on više nije imao kon‐
preostalo. Ni prepoznavanje tuđih misli,
trolu nad svojim moćima, fantastične
ni memorija, ni brzina reagovanja...Pravo
sposobnosti poimanja su se gasile u
pitanje je — koliko vremena mu je
njemu jedna za drugom — a Van, kao
preostalo? Jer ovako mora umreti. A
pobesneli
demon
rušeći
po
ovoj
preneti ovo što je preostalo u neko novo,
prebogatoj svesti, sad kada je odbrana
zdravo telo? Otići u bazu, priključiti se na
probijena —Van uloži svu svoju snagu da
uređaje, sačuvati taj ostatak?
smrvi, istopi, rastoči sve ono što je
Jedan trenutak razmatrao je ovu mo‐
energetski bio Famov um, što je bilo Fam
gućnost, a onda se slabo osmehnuo. Ima
lično. Da ništa ne preostane, da ništa ne
li smisla u mlado, zdravo telo, preneti
može da potraži spas u nekom novom
osakaćeni um — da živi dalje, s mutnim
telu.
sećanjima na propuštenu šansu, osuje‐
Više se ne braneći, Fam, onoliko koliko
ćeni cilj, na gubitak toliko toga — a opet,
je još postojao, gušeći se, pokuša da učini
tek s nejasnom predstavom šta je sve
to isto sa svešću Van‐Torina. I dok su se
izgubljeno. Treba li sve ponovo — s tom
na njega, poput tutnjeće lavine, rušile
razlikom, što bi sad osakaćenom umu
slike, sećanja, lica ljudi čija tela je imao,
podario beskrajno trajanje?
slike sopstvenog, najranijeg detinjstva,
I svoju osujećenost i gorčinu osudio na
lica žena koje je poznavao, želje, fan‐
večnost?
tazije, davno zaboravljena lica pravih ro‐
Ne. Jedan bivši besmrtnik imaće još
ditelja — pritisnut ovim košmarom, već u
toliko ponosa.
ropcu, poslednjim zalihama energije i
A kad mu pogled pade na Emino beži‐
volje provalio je u Vanov mozak, čija
votno telo, u njemu se rodi jedna iskra
odbrana takode beše isključena.
zahvalnosti. Zahvalnosti za uzaludnu
Udario je jednom, poslednji put, snaž‐
žrtvu? Doduše za nju, i za Decu tmine,
no, izlio se poput reke plamena, reke što
valjda i za ostale ljude, ta žrtva nije bila
bolno dotače Vanov um — a onda,
uzaludna.
kriknuvši u agoniji, kriknuvši tako da se
Možda bi mogao da učini nešto za nju.
odjek mnogostruko odbio od okolnih
U tom trenutku se uplašio — učinilo mu
zgrada — Fam se sruči na zemlju dok mu
se da oseća kako ga snaga napušta. To su
je krv lila iz nosa i usta, i osta tako.
ga čula varala. Samo, on je znao da neće
Zgrčeno telo, potpuno ispražnjeno, bez
još dugo. Da vidimo, pomisli. Možda je
ikakvog traga svesti. Mrtav.
ostalo još toliko snage za jedno
Ništa ne beše ostalo od onoga što je za
teleportiranje, jedan prostorni skok...
sebe govorio: »Ja sam Fam«. Svojim
Možda toliko.
poslednjim napadom, uništenju je dodao
Sporo je ustao, s mukom podigavši u
i samo uništenje.
naručje mršavo, ukočeno Emino telo. A
Nekoliko metara od njega na zemlju je
onda je poslednji put iskoristio svoju
klonuo izboran starac, klecavih kolena.
moć, i teleportirao oboje u svoju udaljenu
Do malopre to je bio ponosni Van‐Torin.
bazu. Uspeo je.
Onaj koji beše sličan mladom bogu, sada
Bio je svestan kako život ističe iz njega,
je ličio na ruševinu
.
dok je teturajući se, postavljao Emu na
Pokušavajući da smiri drhtanje, Van
metalni sto i priključivao na nju mnoge
pređe prstima preko svog lica. Zatim
instrumente. Komandne table i ekrani
pogleda svoje ruke kao da ih prvi put vidi,
oživljavali su jedan po jedan pod
84
njegovim dodirom. Prebacio je celokupni
je, kako se otvara izlaz, gde se nalaze
proces na automatsko upravljanje i
hrana i voda.
umorno seo na pod ispod devojčinih
Glas joj je rekao da ju je oživeo. Sećala
nogu.
se one noći, Fama, borbe i svog postupka.
Mutilo mu se pred očima.
Van je rekao da je uređajima uspelo da je
Dohvatio je još mini‐registar, i s
ožive. Na osnovu energetskih tragova u
naporom izdiktirao nekoliko isprekidanih
njenom mozgu, rekonstruisali su joj svest
rečenica.
sa zanemarljivim odstupanjima, i udahnu‐
T
li nov život u njeno telo.
elo Torina — Vana sahranila je nedale‐
Samo su je oživeli, podvukao je glas. To
ko odatle. Pred niskom humkom koju je
nije bio postupak kojim se postiže bes‐
iskopala rukama, s nadgrobnim kamenom
mrtnost.
bez ikakvog znaka, Ema se klečeći usrdno
Glas je želeo da doda još nešto, ali se
pomolila svojim bogovima, silama čudne
poruka prekidala.
religije koju su ispovedala Deca tmine.
Sada je znala kako da stigne do svojih, a
Molila se da prime dušu ovog poluboga,
to što ju je čekalo više dana hoda nije bio
i ne budu prestrogi prema njoj. Prema
problem.
tom biću, nekada čoveku, osećala je
Sedeći u dubokom mekom sedištu, Ema
toplu, beskrajnu zahvalnost.
je zamišljeno prelazila pogledom po nizo‐
Ali sada nije mislila o tome.
vima čudnih uređaja koji su je okruživali, i
Sedela je u glavnoj sali dobro oprem‐
od kojih su neki, najvažniji, davno ukra‐
ljene i izvanredno skrivene Van‐Torinove
deni od moćnih, neljudskih posetilaca iz
baze, prave podzemne tvrđave. Upravo
svemira. Razmišljala je — za sada, sa čisto
je, po ko zna koji put, preslušala njegovu
akademskim interesovanjem. Da li bi
poruku, glas koji je snimio registrator.
mogla da shvati kako radi i kako se
Prvi put kada je došla svesti, sprava se
uključuje mašina koja svest prilagodava
uključila automatski. Kasnije bi se uključi‐